Потпредсједник Симовић: Захваљујући расту црногорске економије више новца за пољопривреду, здравство, просвјету и укупни развој

 

Даљи раст Агробуџета, који за ову годину износи  61 милион еура и повећан је 8,3 милиона еура у односу на прошлу, само је један од конкретних ефеката оствареног раста црногорске економије“, оцијенио је потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја мр Милутин Симовић.

„Због оствареног раста наше економије, имамо нових 4 милиона еура из националног буџета. Резултат раста економије је и више новца за здравство – за нову опрему у здравству, за проширену листу љекова, више новца и за просвјету - за изградњу нових вртића и школа, за веће плате за запослене у просвјети и у здравству, за пензије без дана кашњења и сагледавање простора за њихово повећање. Резултат раста наше економије је повећана минимална зарада, више нових модерних саобраћајница, као и бројни други реализовани капитални пројекти, а посебно финализација радова на првој дионици аутопута…“, казао је потпредсједник Владе гостујући на Радију Црне Горе у емисији „Недјељом о селу и појопривреди“, која је била посвећена недавно усвојеном Агробуџету за 2020. годину.

Симовић је истакао да је нови Агробуџет нова велика прилика за бројне кориснике – произвођаче, предузетнике, удружења, локалне заједнице и институције. Агробуџет је, како је истакао, и покретач значајних додатних улагања корисника и локалних заједница, што ће само у овој години за резултат имати инвестициони циклус од око 100 милиона еура. 

„Тај инвестициони замах ће бити увећан за бројне инвестиције које ће реализовати бројни како домаћи, тако и страни инвеститори и који ће бити подржани од ИРФ-а, банкарског сектора, што значи да ће покренуте инвестиције у сектору пољопривреде бити знатно изнад 100 милиона еура“, оцијенио је Симовић.

Раст средстава из ЕУ претприступних фондова у структури Агробуџета, која ове године износе 27 милиона еура, према ријечима Симовића јасан је показатељ раста европске подршке, што је, како је оцијенио резултат европских искорака Црне Горе.

 

У овогодишњем Агробуџету дефинисано је укупно 57 посебних мјера за пољопривреду, рибарство и оперативне програме. Говорећи о новинама, Симовић је рекао да су оне резултат сталних разговора са корисницима и отворености да се чују и уваже њихове сугестије.

„Увијек сам се залагао за већу подршку малим фармерима, јер су они чувари наше традиције и опстанка живота на нашем селу. И највећи број газдинстава су управо мала газдинства. Такав однос је и усклађен и са ЕУ пољопривредном политиком јер и у ЕУ мала газдинства све више постају предмет пажње. Због тога и у овој години настављамо са таквим опредјелјенјем – повећавајући обухват и висину подршке по газдинству“, казао је Симовић.

Тако у сточарству премије по грлу ће се добијати за сва грла ако је задовољен минимални број грла, а до сада су премије биле за грла која су изнад минимума. Новина је да ће се премије за млијеко од средине године уплаћивати на жиро рачуне фармера. Новина је и једноставнија процедура код подршке за прераду млијека на газдинству. Новина су и веће премије за биљну производњу, веће премије за издиг на катуне, већа подршка за набавку матица и прераду воска и подршка за набавку опреме и прибора у пчеларству. Такође, од ове године биће шири обухват општина за Програм Воће и млијеко за школе, гдје ће поред Даниловграда, Колашина, Бијелог Поља и Берана биће укључено још седам општина: Шавник, Жабљак, Плужине, Мојковац, Петњица, Андијевица и Улцињ.

Обезбијеђена је додатна подршка код одређеног броја мјера за жене и за произвођаче који су осигурани по основу пољопривреде. Симовић је исказао увјерење да ће у овој години бити покренута и нова мјера – подршка диверзификацији – подршка сеоском туризму и занатима.

Младим незапосленим по 10.000 еура  

И ове године, кроз Агробуџет биће настављен програм Млади фармери,  кроз који млади незапослени људи могу добити по 10.000 еура бесповратних средстава да започну бизнис у пољопривреди. Овај програм покренут је прије три године и до сада је, како је Симовић подсјетио, подржано 150 младих фармера, од којих је 70% је са сјевера. 

Потпредсједник Владе казао је да је ИПАРД програм подршке велика шанса и велики изазов, и за администрацију и за кориснике. „За администрацију да сама савлада захтјевне ЕУ процедуре, а корисници да припреме одговарајуће захтјеве са бизнис плановима, да обезбиједе предфинансирање да би добили значајну бесповратну подршку“, казао је Симовић.

„Прошла година је протекла у реализацији прва два јавна позива за примарну производњу и за прераду. Доста времена и енергије потрошено је на уговарање и уговорена су 264 пројекта. Морам констатовати да је доста времена потрошено за допуну документације јер је код великог броја захтјева било доста недостатака. Требало је обавити детаљну и административну и теренску контролу прије уговарања. Битно је да можемо казати да се широм Црне Горе сада реализују инвестиције од 25 милиона еура уз бесповратну подршку од 10 милиона еура, што представља први велики инвестициони циклус. Користим ову прилику да позовем кориснике да буду ефикаснији и да брже достављају документацију која им је тражена од надлежног директората како би остварили подршку“, казао је Симовић. 

Подсјетио је и на други велики инвестициони циклус који чине инвестиције које ће бити подржане кроз други позив за прераду за који су крајем децембра прошле године стигла 52 захтјева, вриједности инвестиција од 38 милиона еура инвестиције и 16 милиона еура бесповратне подршке. „Крајем фебруара објавићемо други јавни позив за примарну производњу. Очекујемо значајан број захтјева у оквир овог трећег великог инвестиционог циклуса“, казао је Симовић најављујући да ће очекивани ИПАРД јавни позив за сеоски туризам бити четврти велики инвестициони циклус.

„Настављамо заједно. Пољопривредни произвођачи, предузетници, локалне самоуправе, наши европски и други међународни партнери. Са циљем да унаприједимо конкурентност пољопривреде, повећамо обим производње, освојимо нове стандарде, нова тржишта и отворимо нова радна мјеста, поручио је Симовић на крају емисије.

  

Такав однос, како је рекао, обезбиједиће стварање нове вриједности и унапређење квалитета живота грађана, што води Црну Гору напретку. 

„Такав однос и такав приступ биће најбољи одговор на све покушаје заустављања Црне Горе на њеном европском путу и напретку. Даљи напредак Црне Горе најбољи је одговор на појаве које троше значајну друштвену енергију, избјегавајући унутарцрногорски дијалог који је најбољи пут за превазилажење неспоразума и подјела и који је гарант новог цивилизацијског искорака и укупног напретка на добро свих грађана. Зар није пољопривреда најбољи синоним потребе заједништва и слоге. Зар нијесу некадашње сеоске мобе управо биле најбољи исказ таквих потреба. То су биле мобе за добро и напредак својих породица, својих комшија, свога села и своје државе. У пољопривреди знамо само за такве мобе“, поручио је потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја Милутин Симовић.