Цијепање државне заставе није понос, него срамота за дјецу, родитеље и друштво

Цијепање државне заставе од стране неколико ученика једне подгоричке основне школе у школском дворишту није, нажалост, случај који у коме су потребне искључиво санкције, а њих ће свакако бити, колико случај који показује потребу да прије свих родитељи, а на крају и школе, разумију важност васпитне улоге. Деструкција која је показана, а још више чињеница да се било ко њоме поноси, је поразна како за друштво, тако и за дјецу која у њој учествују.

То што свједочимо оваквим сликама, све нас тјера на размишљање како је могуће да су млади, који су пуни стваралачке енергије и радозналости, усмјерени на такво понашање. Чиме се дакле отвара велико питање: какве сјутрашње одрасле људе ми васпитавамо? Јер насиље, агресија, уништавање, непоштовање и усмјерење на политику, никад не могу бити изворна одлика дјеце, већ нажалост, јасно огледало старијих и васпитања које од њих добијају.

Зато ћемо ми, у сарадњи са школама, инсистирати на одговорности дјеце за своје поступке, јер је то у коначном у њиховом интересу, али и усмјерити додатне напоре на васпитну улогу школе, која дјецу упознаје са темељима цивилизованог свијета: прихватањем различитости и раду на својим потенцијалима, али и поштовању државе и њених основних атрибута. При чему смо апсолутно свјесни да школа не може да надомјести оно што као родитељи пропустимо, а овај примјер показује да је тога доста.

Образовне институције ће учинити све да најмлађима помогну у креирању система вриједности који почива на одговорности за сопствене поступке и образовању. А онај ко дијете, умјесто у свијет оцјена, спорта, дружења, даљег школовања, толеранције, уводи у свијет разлика међу нацијама, вријеђања и агресије, треба да се запита које добро у таквом свијету може чекати било кога.