Саопштење:Потписан Грански колективни уговор за повећање зарада у здравству

Министар здравља Кенан Храповић и представници Синдиката здравства потписали су данас Измјене Гранског колективног уговора према којима ће се плате запосленима у здравству до сљедеће године повећати 15,3 одсто.
Храповић је казао да ће се зараде за здравствене раднике повећати за 12 одсто у овој години и за додатних три одсто у 2021, и да ће се измјене примјењивати од 1. марта.
„Процјена потребних додатних средстава за зараде за ову годину износи 9 милиона и 37 хиљада еура. Неопхона средства планирана су Законом о буџету за 2020. годину у оквиру текућег Буџета Фонда за здравствено осигурање. За 2021. годину процијењено је да су потребна додатна средства у износу од 2 милиона 973 хиљаде еура на годишњем нивоу“, навео је Храповић.
Укупно повећање буџета за зараде за запослене у здравству у 2021. години износи 12 милиона и 10 хиљада еура.
„Убијеђена сам да сви у држави разумију и подржавају овакву одлуку Владе када је здравствени систем у питању. Сигуран сам да схватамо значај овакве одлуке Владе, а посебно у контексту глобалних дешавања која се тичу миграција и кретања љекара и медицинског особља које је присутно у цијелој Европи и шире. Сматрам да је ово одговоран однос Владе и на такве изазове“, казао је Храповић.
Он је подсјетио на вишемилионска издвајања у Стамбену задругу Здравство, вишемилионска плаћања неколико стотина специјализација и супспецијализација за љекаре, улагање стотине хиљада еура у стално усавршавање запослених, вишемилионска улагања у реконструкције и адаптације здравстевних установа, као и на вишемилионску набавку медицинске опреме.
„Све ове активности су доказ да Влада и Министарство здравља воде одговорну политику према запосленима у здравству, јер су све ово значајна како посредна тако и директна улагања у подизање стандарда запослених у здравственом систему. Вјерујем да ће Влада и у наредном периоду наставити са опредјелјиванјем средстава за повећање зарада запослених не само у здравственом систему, већ и у свим осталим ресорима државне управе“, истакао је Храповић.
Предсједница Сндиката здравства при Савезу синдиката Црне Горе (ССЦГ), Љиљана Кривокапић, казала је да је тражено 30, али да су у границама могућег коефицијенти повећани за 12 одсто у овој години за све запослене, осим за извршне директоре.
„Циљ нам је да наше зараде буду као што су препознате са истим нивоом занимања у Закону о зарадама у јавном сектору, тј. да буде 16, 18 и 20. И надам се да ће динамиком и стратегијом даљег увећања до тог коефицијанта брзо доћи“, рекла је Кривокапић.
Она је истакла да се много радило у здравству у посљедњих неколико година.
„То је евидентно, у инфраструктури, опреми, едукацији. А сада смо у фокус, као синдикат, хтјели да ставимо запосленог. Запослени у систему здарвства не могу бити задовољни, али се трудимо да буде што више задовољних. И наравно наш задатак је да убудуће исконтролишемо сва примања у систему здравства“, поручила је Кривокапић.
Предсједник Синдиката здравства при Синдикату запослених у здравству Црне Горе, Небојша Радоњић, сматра да је повећање зарада јако коректно.
„Овим повећањем надам се да ће се одлив кадра, који се често помиње у медијима, смањити. Мада, наши подаци показују да тог одлива у овом моменту практично и нема. Превеликог одлива ја у овом моменту не видим. Задовољни смо, а бићемо задовољнији и срећнији када буде донијет посебни Колективни уговор само за Клинички центар Црне Горе“, рекао је Радоњић.
Предсједник Синидката здравства при Унији слободних синдиката Црне Горе (УССЦГ), Владимир Павићевић, казао је да су у том синдикату и задовољни и незадовољни.
„Преговори су били јако дуги и тешки. Било је доста разговора са представницима Владе и са премијером и након дугих и тешких преговорима договорило се ово повећање коефицијената. Тешко је запосленима објаснити о каквом се повећању ради док не виде плате на крају мјесеца. Дакле, мартовска зарада ће бити увећана за ове коефицијенте“, казао је Павићевић.
Он је поручио да очекује да се током ове године стекну услови да се неки параметри Гранског колективног уговора побољшају „на задовољство здравствених радника“.
Према његовим ријечима, медицинска сестра са 20 година стажа до сада је примала 380 еура, а са увећањем ће примати око 430, а 2021. године ће примати скоро 450 еура.
„Причам о основним зарадама, без прековременог рада и свих других додатака. Што се тиче сестара са вишом, високом стручном спремом, зараде ће ићи и до 600 еура. Што се тиче доктора медицине, они су до сада имали 540 еура, а сада ће са овим увећањем имати од 600 до 620 еура зависи од година стажа“, казао је Павићевић.
Што се тиче специјалиста, како је рекао, они са 20 година стажа су до сада имали од 720 до 760 еура, а сада ће имати од 820 до 860 еура.
„Супспецијалиста са 20 година стажа је до сада имао основну зараду око 840 еура, а сада ће имати око 950 еура“, навео је Павићевић.
На питање новинара да ли сматрају да ће повећање зарада бити довољно да спријечи одлазак кадра у иностранство и да ли се са одлуком о повећању зарада закаснило, Храповић је казао да нема значајнијег одласка кадра из здравстевног система.
„Влада Црне Горе и Министарство здравља настоје да обезбиједе адакватне и повољне услове за рад и напредак свих у свим здравственим установама и то је евидентно. И то наши доктори препознају. Они вјерују у црногорски здравствени систем. И податак да је велики број доктора из других земаља дошло да ради код нас показује да и они вјерују у црногорски здравствени систем“, рекао је Храповић.
Кривокапић је казала да је одлазака ван земље било и да ће их бити, али „ми смо ту да кажемо остајте овдје из разлога што ћемо се борити да створимо услове да будете задовољни“.
Павићевић је рекао да млади кадар има много могућности да иде у иностранство и да је поред зарада потребно радити на побољшању свих других услова рада.
Новинари су Храповића питали шта конкретно за црногорско здравство значи што је Свјетска здравствена организација јуче прогласила глобалну опасност од епидемије корона вируса и да ли ће бити појачане контроле.
Он је одговорио да је здравствено стање свих особа које су стављење под здравствени надзор добро и без знакова и симтома респираторних инфекција и да се предузимају интензивније мјере надзора.