- Влада Црне Горе
Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине Саопштење: Одржан састанак агенција за управљање о...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Саопштење: Одржан састанак агенција за управљање обалним подручјима Европе и Медитерана
Објављено: 12.02.2020. • 15:10 Аутор: Министарство одрживог развоја и туризма
Меморандум је потписан за вријеме Другог састанка европских и медитеранских обалних агенција (ЕМЦА), који заједнички организују Цонсерватоире ду литторал и Јавно предузеће за управљање морским добром Црне Горе, а који се данас и сјутра одржава у Будви.
Значај међународне сарадње, који је формализован између двију држава на нивоу Цонсерватоире ду литторал и Јавног предузећа за управљање морским добром Црне Горе Јавног предузећа за управљање морским добром Црне Горе, препознала је и подржала амбасадорка Француске у Црној Гори Кристин Тудик, која се обратила присутнима у уводном излагању. Уводни оквир у тему дали су и директор Јавног предузећа за управљање морским добром Црне Горе Предраг Јелушић замјеник директора Цонсерватоире ду литторал Патрик Базин и генерални директор Директората за климатске промјене и медитеранске послове у Министарству одрживог развоја и туризма Ешеф Хусић.
Генерални директор Хусић поздравио је учеснике истичући значај организације овог састанка у Црној Гори који представља прилику за разговор о темама попут ерозије, губитак обале, поплаве, прилагођавање на екстремне временске прилике, односно питањима од значаја за адекватно интегрално управљање обалним подручјем и налажење правих рјешења и мјера за адаптацију на климатске промјене у обалном подручју Црне Горе. У том контексту, информисао је учеснике састанка да је Скупштина Црне Горе 23. децембра 2019. донијела Закон о заштити од нагативних утицаја климатских промјена којим је дата основа за успостављање Националног система за мониторинг, извјештавање и верификацију емисија гасова с ефектом стаклене баште, Система за трговање емисијским јединицама и којим ће се обезбиједити секторска подјела напора за смањење емисија, које су изван Система трговања емисијама. Такође их је упознао с кључним политикама и документима која си донијети у Црној Гори у претходном периоду у области интегралног управљања обалним подручјем и климатских промјена, фокусирајући се на текуће процесе, програме и пројекте који доприносе испуњавању обавеза Црне Горе према Оквирној конвенцији Уједињених нација о климатским промјенама, Барселонској конвенцији и захтјевним обавезама дефинисаним у Преговарачком поглављу 27. у оквиру ЕУ интеграција.
У оквиру теме дводневног састанка о прилагођавању обала климатским промјенама, представници институција за управљање обалама из Албаније, Алжира, Француске, Италије, Црне Горе, Марока, Сенегала, Шпаније, Туниса и Уједињеног Краљевства, заједно са експертима из међународних организација, подијелиће искуства о стратегијама, иновативним приступима и методама за суочавање са ризицима на обалама попут ерозије, потапања, поплава, оскудних водних ресурса и екстремних климатских промјена.. Окупљањем представника обалних агенција и стручњака који раде на овим питањима овај ће догађај бити и добра прилика и за покретање иницијатива за сарадњу међу учесницима.
Оквир састанка поставиће два кључна говора: представљање Посебног извјештаја ИПЦЦ-а о океану и залеђеном омотачу у клими која се мијења и улога обалних агенција за прилагођавање климатским промјенама које ће одржати г. Тхеопхиле БОНГАРТС из ИППЦ-ове платформе за климатска и питања океана, и предавање Питања и утицаји климатских промјена у медитеранском басену, које ће одржати гђа Жељка СКАРИЧИЋ из УНЕП-МАП/Регионалног центра активности - Програм приоритетних акција.
Током дводневног састанка, учесници ће представити примјере националних стратегија за прилагођавање обале климатским промјенама, као и размјенити искуства и знања презентирајући конкретне пројекте или приступе и примјере праксе, технике и рјешења за спровођење рјешења темељених на природи за прилагодбу обалних активности и заштиту и обнову обалних екосустава против очекиваних ризика од климатских промјена.
На иницијативу Цонсерватоире ду Литторал, Мрежа европских и медитеранских агенција за управљање обалама успостављена је током прославе Дана медитеранске обале 2015. у Антибима, као неформална платформа за размјену знања и искустава по питањима управљања обалним подручјима. Током Другог састанка у Будви, учесници ће имати прилику да размијене и представе новости и теме од интереса за њихову организацију, идентификују заједничка питања и изазове, као и развију партнерства за заједничке активности у наредном периоду.
Генерални директор Хусић поздравио је учеснике истичући значај организације овог састанка у Црној Гори који представља прилику за разговор о темама попут ерозије, губитак обале, поплаве, прилагођавање на екстремне временске прилике, односно питањима од значаја за адекватно интегрално управљање обалним подручјем и налажење правих рјешења и мјера за адаптацију на климатске промјене у обалном подручју Црне Горе. У том контексту, информисао је учеснике састанка да је Скупштина Црне Горе 23. децембра 2019. донијела Закон о заштити од нагативних утицаја климатских промјена којим је дата основа за успостављање Националног система за мониторинг, извјештавање и верификацију емисија гасова с ефектом стаклене баште, Система за трговање емисијским јединицама и којим ће се обезбиједити секторска подјела напора за смањење емисија, које су изван Система трговања емисијама. Такође их је упознао с кључним политикама и документима која си донијети у Црној Гори у претходном периоду у области интегралног управљања обалним подручјем и климатских промјена, фокусирајући се на текуће процесе, програме и пројекте који доприносе испуњавању обавеза Црне Горе према Оквирној конвенцији Уједињених нација о климатским промјенама, Барселонској конвенцији и захтјевним обавезама дефинисаним у Преговарачком поглављу 27. у оквиру ЕУ интеграција.
У оквиру теме дводневног састанка о прилагођавању обала климатским промјенама, представници институција за управљање обалама из Албаније, Алжира, Француске, Италије, Црне Горе, Марока, Сенегала, Шпаније, Туниса и Уједињеног Краљевства, заједно са експертима из међународних организација, подијелиће искуства о стратегијама, иновативним приступима и методама за суочавање са ризицима на обалама попут ерозије, потапања, поплава, оскудних водних ресурса и екстремних климатских промјена.. Окупљањем представника обалних агенција и стручњака који раде на овим питањима овај ће догађај бити и добра прилика и за покретање иницијатива за сарадњу међу учесницима.
Оквир састанка поставиће два кључна говора: представљање Посебног извјештаја ИПЦЦ-а о океану и залеђеном омотачу у клими која се мијења и улога обалних агенција за прилагођавање климатским промјенама које ће одржати г. Тхеопхиле БОНГАРТС из ИППЦ-ове платформе за климатска и питања океана, и предавање Питања и утицаји климатских промјена у медитеранском басену, које ће одржати гђа Жељка СКАРИЧИЋ из УНЕП-МАП/Регионалног центра активности - Програм приоритетних акција.
Током дводневног састанка, учесници ће представити примјере националних стратегија за прилагођавање обале климатским промјенама, као и размјенити искуства и знања презентирајући конкретне пројекте или приступе и примјере праксе, технике и рјешења за спровођење рјешења темељених на природи за прилагодбу обалних активности и заштиту и обнову обалних екосустава против очекиваних ризика од климатских промјена.
На иницијативу Цонсерватоире ду Литторал, Мрежа европских и медитеранских агенција за управљање обалама успостављена је током прославе Дана медитеранске обале 2015. у Антибима, као неформална платформа за размјену знања и искустава по питањима управљања обалним подручјима. Током Другог састанка у Будви, учесници ће имати прилику да размијене и представе новости и теме од интереса за њихову организацију, идентификују заједничка питања и изазове, као и развију партнерства за заједничке активности у наредном периоду.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?