Министар Богдановић за Викенд новине: Вандализам на стожерима наше прошлости пратећа је сценографија литија

Министар културе Александар Богдановић казао је да умјесто да принцип заштите и очувања културног насљеђа буде императив, посебно онима који њиме управљају, свједочимо бројним девастацијама за које не постоје разумна образложења.

У интервјуу за Викенд новине, подсјетио је да су протеклих деценија сакрални објекти били изложени знатним промјенама од стране власника/држалаца, често без поштовања правила струке и уз забрињавајуће промјене аутентичности и интегритета.

„Поштујући међународна и национална законска рјешења у заштити културне баштине, Министарство културе у континуитету поступа по захтјевима представника Митрополије црногорско-приморске и епархија које дјелују на територији Црне Горе. Истицање оптужби за „ћутање“ стручних служби, као изговор за девастацију културних добара, не може да буде оправдање“, оцијенио је министар Богдановић. 

Напоменуо је и да држава није увијек имала одговарајући надзор над том врстом насљеђа, па сходно томе није ефикасно спријечено нарушавање изворних културних вриједности сакралних објеката. 

Казао је и да СПЦ, као власник односно држалац бројних културних добара, није адекватно сарађивала са стручним службама и институцијама заштите. 

„Њихово непоштовање конзерваторских принципа приликом обнове сакралних објеката у знатном дијелу резултирало је нарушавањем оних вриједности због којих су законом заштићени и стекли статус културног добра. Притом, девастације се нијесу односиле само на архитектуру објеката, већ и на живопис, иконостасе, као и на непосредно окружење. Посебан проблем било је и уношење нових елемената који су материјализацијом, изгледом и формом, често мијењали аутентични изглед сакралног објекта и тиме негативно утицали на њихове изворне вриједности“, казао је министар Богдановић.

Указао је и на податке из Извјештаја о стању непокретне културне баштине Министарства културе из 2005, који говоре да девастација има на свим врстама и категоријама споменика културе. 

„Евидентиране су посљедице нелегално и нестручно изведених радова на сакралним објектима, а од укупног броја, 80% односи се на православне богомоље. Нажалост, илегални радови се настављају, о чему смо такође извјештавали у поступку ревалоризације“, додао је министар Богдановић.

На констатацију новинара да нијесу ријетки они који за девастирање културног насљеђа криве некадашњи Завод за заштиту споменика, односно данашњу Управу за заштиту културних добара, министар Богдановић напомиње да су стручне службе поступале на захтјеве странака у складу са надлежностима и капацитетима. 

„Чињеница је да је за неке поступке потребно више времена, у зависности од стања и комплексности културног добра, као и процеса истраживања, али то не даје за право подносиоцу захтјева да узме закон у своје руке и самостално обави санацију културних добара“, оцијенио је министар Богдановић. 

 
У контексту актуелне приче о Закону о слободи вјероисповијести, министар Богдановић напоменуо је да овај Закон додатно унапређује и нормативни оквир заштите нематеријалног и материјалног насљеђа. 

„То је још важније када знамо да се културна добра штите у складу са националним и међународним прописима о заштити културних добара, без обзира на њихов свјетовни или вјерски карактер, вријеме, мјесто и начин стварања, поријекло, или у чијем су власништву. С друге стране, Закон о заштити културних добара искључиво третира заштиту валоризоване културне баштине, док постоји и невалоризовани дио - почев од потенцијалних културних добара, све до сакралних објеката, на који се овај Закон не односи. Из тог разлога, управо Закон о слободи вјероисповијести даје нам могућност за осјетнија улагања у сакралне објекте“, казао је министар Богдановић.

Осврнуо се и на најсвјежији у низу вандализама који прате одржавање литија у градовима Црне Горе, а који се догодио на остацима Дукље.

„Чин вандализма на Дукљи није једини вандалски поход на наше културно насљеђе. Њихова мета била је и Спомен гробница посвећена погинулим борцима из НОБ-а у Голубовцима, који су дали животе за слободу свих грађана Црне Горе. Одговор на то зашто баш Дукља или зашто баш Спомен гробница, разуман човјек, а нарочито вјерујући, не може дати. Али, примјери вандализма на стожерима наше прошлости, као пратећа сценографија литија у црногорским градовима свакако показују шта им је примарна мисија - ниподаштавање истинских тековина и вриједности Црне Горе и њеног историјског и културног насљеђа“, казао је министар Богдановић.