- Влада Црне Горе
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Објављен нови ИПАРД позив – Нове прилике за убрзан...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Објављен нови ИПАРД позив – Нове прилике за убрзан развој црногорске пољопривреде
Објављено: 24.02.2020. • 20:47 Аутор: МПРР
Министарство пољопривреде и руралног развоја објавило је данас нови нови ИПАРД јавни позив за бесповратну подршку примарној пољопривредној производњи, кроз који је произвођачима на располагању нових 12,3 милиона еура бесповратне подршке, из ЕУ фондова и националног буџета.
Такође, Министарство је успоставило Дане отворених врата у Директорату за плаћања, са циљем да се пољопривредни произвођачи и прерађивачи ближе упознају са процедурама које се спроводе у циљу реализације јавних позива за подршку кроз ИПАРД програм, чиме ће боље разумјети захтјевност ових процедура и потребу да одговорно и ажурно достављају документацију, како би прије добили средства подршке.
Први дан отворених врата био је намјењен представницима медија, као важним партнерима на информисању потенцијалних корисника подршке. Промовисању тог концепта и новог јавног позива присуствовали су потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја мр Милутин Симовић и шеф Сектора за сарадњу Делегације ЕУ у Црној Гори Херман Шпиц.
Генерална директорица Директората за плаћања Данка Перовић појаснила је да ће кроз нови ИПАРД јавни позив за примарну производњу пољопривредници моћи конкурисати са пројектима од 10.000 еура до 500.000 еура. За инвестиције могу остварити бесповратну подршку од 60 до 70%, што значи да је могућа бесповратна подршка до 350.000 еура по пројекту.
Перовић је казала да се подржавају инвестиције у свим секторима значајним за нашу пољопривреду, а дефинисањем прихватљивих инвестиција омогућено пољопривредницима да достигну ЕУ стандарде и модернизују своју производњу.
Перовић је подсјетила да је у току реализација уговорених инвестиција из прва два јавна позива (један за примарну производњу, други за прераду), гдје су уговорена 264 пројекта укупне вриједности инвестиција преко 28 милиона еура и вриједности подршке од око 15 милиона еура коју ће добити произвођачи. Кроз други јавни позив за прераду, како је навела, стигла су 52 захтјева, вриједности инвестиција преко 38 милиона еура, те да је у току административна контрола захтјева и да се у наредном периоду се очекује и потписивање уговора о подршци.
Симовић: Бићемо успјешни, ако и даље будемо заједно
Потпредсједник Владе Милутин Симовић истакао је да је нови ИПАРД позив нова прилика да се искористе значајна средства бесповратне подршке, ЕУ и Владе Црне Горе.
Изразио је и задовољство успостављањем Дана отворених врата и прилике да да се корисници упознају са процедурама које пролази један захтјев произвођача од аплицирања до исплате подршке, “да схватимо колико су захтјевне те процедуре и покажемо да је наша заједничка обавеза да те кораке што прије прођемо, како би подршка што прије дошла до крајњег корисника“.
Симовић је исказао и посебно задовољство што су данас у Директорату за плаћања сви заједно, и представници Министарства и ЕУ, чиме још једном шаљемо поруку видљивости подршке ЕУ која је усмјерена укупној црногорској економији, а посебно пољопривреди. „ИПАРД постаје симбол препознатљивости подршке ЕУ Црној Гори, постаје симбол могућности развоја наше пољопривреде, али је и симбол комуникације и сарадње више институција, како са нивоа државе, тако и локалних самоуправа“, оцијенио је Симовић.
„Бићемо успјешни ако и даље будемо сви заједно, ако будемо изграђивали наше партнерство, јачали капацитете у укупној административној структури, а све са циљем да убрзамо процес повлачења ЕУ подршке. Јер у овом тренутку у Црној Гори су, кроз прва два позива, у току инвестиције укупне вриједности 28 милиона еура. Тај инвестициони замах је кренуо и он треба да произведе бесповратну подршку од око 15 милиона еура. Као резултат трећег јавног позива (за прераду) на који су стигли захтјеви укупне инвестиционе вриједности од 38 милиона еура, слиједи нам нови инвестициони циклус. И данас, са новим позивом за примарну производњуу покрећемо трећи инвестициони циклус, очекујући да ћемо добити најмање онолико захтјева колико смо добили кроз први позив, на који је било 389“, казао је Симовић.
Црна Гора у повлачењу средстава најуспјешнија у региону и шире
Колико је интересовање наших произвођача и колико је Црна Гора успјешна у реализацији овог програма, према ријечима Симовића најбоље показују упоредни подаци, у односу на регион и шире.
„Македонија је кроз три јавна позива за три мјере имала мање од 140 захтјева. Хрватска је у почетку примјене програма, за два јавна позива за двије мјере имала мање од 40 захтјева. Турска је за три мјере имала чак мање од 10 захтјева“, навео је Симовић истичући да је Црна Гора кроз три јавна позива за двије мјере имала око 500 захтјева.
Симовић је објашњавајући успјех Црне Горе, рекао да је Црна Гора, уз стриктно поштовање дефинисаних процедура, имала веома добру припрему, кроз вишегодишну реализацију ИПАРД лике пројеката, али да је кључни разлог великог броја апликација – у доброј комуникацији са потенцијалним корисницима. „То није била формална комуникација, нити бирократски приступ, то је била теренска комуникација. И данас када видимо пуне сале широм Црне Горе на презентацијама Агробуџета, видимо сале у којима се разговара, води дијалог са домаћинима и предузетницима. То је та енергија и то су информације коју обезбјеђују велико интересовање и број захтјева”, поручио је Симовић.
Изабрали смо комуникацију умјесто бирократије
Други показатељ успјешности наше земље у ИПАРД програму је и проценат уговорених апликација у односу на број поднешених апликација.
Албанија је од укупног броја поднешених аплиакција уговорила 21 одсто, Македнија - 46 одсто, Србија - 21 одсто, Турска - 30 одсто. Црна Гора је уговорила 63 одсто.
“Мислим да и овдје можемо препознати јасан одговор зашто. Он је поново у приступу који није био бирократски. Пристигли захтјеви су се могли бирократски брзо ријешити – одбити због недостатности. Међутим, наш приступ је био другачији, одлучили смо да се позабавимо тим захтјевима. Контактирати сваког подносиоца и тражити допуну тражило је и додатне напоре и вријеме. И ту је била упитаност свих корисника зашто то толико траје. За њихово добро смо се опредијелили да их не одбијамо, него да заједно учинимо те захтјеве комплетним, да би сада већ у овим данима и наредним мјесецима били задовољни јер креће процес исплата. Радује ме чињеница да већ сада имамо 66 захтјева који ће ускоро бити исплаћени. Да би убрзали и тај корак (исплату), позивам кориснике да не чекају, него да доставе све потребно да би што прије добили подршку“, поручио је Симовић.
Потпредсједник Владе изразио је увјерење да ће, како је и раније најавио, ова година бити обиљежена са новим великим инвестиционим замасима у сектору пољопривреде, који су резултат заједничке подршке ЕУ фондова и залагања које чини држава Црна Гора за добро овог сектора и производјача, како би подигли капацитете пољопривреде, повећали степен конкуретности, обезбиједили нова радна мјеста, нови квалитет живота у руралним предјелима, како би живот на селу постао шанса и предност.
Шпиц: Црна Гора препознатљива и по ИПАРД- у
Шеф сектора за сарадњу у Делегацији ЕУ у Црној Гори Херман Шпиц оцијенио је да је ИПАРД програм постао заштитни знак у Црној Гори. Он је истакао да подржане инвестиције треба да повећају способности пољопривредно – прехрамбеног сектора да се носи са конкурентским притисцима на тржишту. “ИПАРД, такође, помаже Црној Гори да се постепено усклади са правилима и стандардима ЕУ.
Шпиц је оцијенио да је Влада Црне Горе уложила значајне напоре да успостави неопходне структуре и процедуре како би могла управљати великим новчаним износима које јој је повјерила ЕК. Очекујемо да ће Агенција за плаћања (Директорат) имати дуг вијек трајања јер ће бити од насушне важности за спровођење Заједничке пољопривредне политике након уласка Црне Горе у ЕУ.
Он је казао да очекује велико интересовање црногорских пољопривредника и за нови ИПАРД позив и позвао их да аплицирају. “Руралним подручјима Црне Горе потребна је извјесна будућност, а пољопривреде мора имати централну улогу у економском развоја тих подручја, али и дати кључни допринос развоја цијеле земље”, поручио је Шпиц.
ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?