Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

,,100 највећих у Црној Гори 2020“ мотивише привредне субјекте на нове пословне успјехе

Објављено: 24.02.2020. 20:30 Аутор: Министарство финансија
Пројекат „100 НАЈВЕЋИХ у Црној Гори“ и у трећој години наставиће са истицањем позитивних примјера пословне праксе у Црној Гори у циљу мотивисања привредних субјеката на уредније финансијско извјештавање.

То је саопштено на прес конференцији, поводом почетка пројекта „100 највећих у Црној Гори 2020“, који се ове године одржава трећи пут, а који је иницирала компанија БИ Цонсултинг, као водећа агенција у области пружања пословних и бонитетних информација у Црној Гори у партнерству са Министарством финансија и Министарством економије, уз подршку Привредне коморе Црне Горе и под покровитељством Подгоричке банке и Црногорске комерцијалне банке, чланица ОТП групе.

Оснивач БИ Цонсултинга, провајдера пословних информација, Ратко Николић, казао је да и у трећој години 100 НАЈВЕЋИХ наставља са истицањем позитивних примјера пословне праксе у Црној Гори.

„Кроз мултисадржајан приступ информисаћемо јавност о упоредним подацима који показују тренд тржишних кретања, те мотивисати привредне субјекте на уредније финансијско извјештавање. Најважније, прикупићемо и анализирати податке о пословању црногорских компанија, извршити рангирања, објавити их у овогодишњем ексклузивном издању Пословних новина, те прворангиранима уручити признања на завршној вечери крајем маја“, рекао је Николић.

Он је подсјетио да се рангирају микро, мала, средња и велика предузећа, по приходу, добити и броју запослених, затим дванаест доминантних дјелатности, као и најбрже растуће предузеће.

 

Ministarstvo finansija

Државни секретар у Министарству финансија, Немања Катнић, рекао је да посљедњи доступни макроекономски индикатори указују да је и прошлу годину карактерисала снажнија економска активност од очекиване.

„Наиме, за три квартала остварен је реални раст од 3,8 одсто, посебно предвођен растом у трећем кварталу који је достигао стопу раста од 4,7 одсто. Према пројекцијама Владе за 2019. годину пројектован је раст од 3,1 одсто, заснован на расту из прва два квартала, међутим, након објаве раста у трећем и доступних индикатора за четврти, јасно је да ће ова стопа раста бити премашена“, навео је Катнић.

Прошлу годину, како је додао, карактеришу исти покретачи раста као и претходне 2017. и 2018.

„Иако раст биљеже сви сектори осим индустрија, и ове године је доминантан подстицај био у сектору туризма који је наставио да биљежи трећу годину са рекордним нивоима у индикаторима долазака ноћења и прихода. Имајући у виду снажан инвестициони циклус раст је и ове године забиљежио сектор грађевинарства. Ово је била још једна успјешна година, јер су се позитивни ефекти економског раста одразили и на наплату буџетских прихода, па је остварен планирани дефицит од 2,98 одсто БДП, чиме се наставља тенденција смањења дефицита, што додатно учвршћује макроекономску стабилност“, објаснио је Катнић.

Он је указао да су позитивни ефекти видљиви и на тржишту рада, при чему је стопа незапослености у Црној Гори тренутно на, како је рекао, историјском минимуму, док је стопа активности на свом максимуму, уз значајан раст запослености.

Генерални директор Директората за инвестиције, развој малих и средњих предузећа и управљање ЕУ фондовима у Министарству економије, Радосав Баћко Бабић, казао је да ће Министарство економије наставити да имплементира Програм за унапређење конкурентности привреде који из године у годину биљежи значајне и видљиве резултате.

„Садржаји програма и његових програмских линија креирани су и реализовани у складу са захтјевима црногорске економије. Година иза нас биљежи позитиван тренд и раст интересовања за све програмске линије, а то за посљедицу има велики број подржаних микро, малих и средњих предузећа“, рекао је Бабић.

Он је навео да је укупан број подржаних предузећа у прошлој години износио 307, док је у 2018. години подржано 103 предузећа, што је увећање за 204 одсто, стога је и износ одобрених субвенција, како је појаснио, био већи за 136 одсто.

 

„За 2020. годину, поред постојећих, креирали смо и двије нове програмске линије: Програмску линију за унапређење дигитализације и Програмску линију за интернационализацију ММСП. Укупно опредијељена буџетска средства за реализацију Програма за унапређење конкурентности привреде за 2020. годину износе 2,030 милиона еура“, навео је Бабић.

Он је истакао да су компаније које су добитници признања ,,100 највећих” у 2019. години, у значајном броју, били корисници програмских линија.

„Очекујемо да ће се и у наредном периоду наставити овакав позитиван тренд, да ћемо убудуће имати успјешну и продуктивну сарадњу која ће позитивно утицати на раст наше економије, отварање нових радних мјеста и унапређење извозног потенцијала, као и стварања предуслова за бољи живот наших грађана”, рекао је Бабић.

Замјеник главног извршног директора и извршни директор за комерцијалне послове, Подгоричке банке, Само Јовићевић, казао је да му је изузетно задовољство што је Подгоричка банка и ове године, по трећи пут, покровитељ пројекта „100 највећих“ у Црној Гори.

„Посебно је задовољство што смо ове године партнер у овом пројекту заједно са Црногорском комерцијалном банком. Наше двије банке одувијек су посвећене унапређењу позитивне пословне климе, стварању чврстих веза са својим клијентима, као и јачању предуслова да црногорске компаније остварују све боље резултате у будућности, за добробит не само власника и њихових запослених већ и наше економије у цјелини“, рекао је Јовићевић.

Увјерен је, како је истакао, да ће и ове године међу носиоцима печата „100 највећих“ бити велики број клијената Подгоричке банке и Црногорске комерцијалне банке.

„Драго ми је што ћемо учествовати у њиховом успјеху. Овом приликом желио бих да захвалим и организаторима, јер су током претходне три године успјели да промовишу здрави црногорски бизнис и заиста завидне резултате које остварују наши привредници“, поручио је Јовићевић.

 

 

 

 

 
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?