Извјештај о спроведеној јавној расправи о тексту Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о здравственој заштити

На основу члана 18 Уредбе о избору представника невладиних организација у радна тијела органа државне управе и спровођењу јавне расправе у припреми закона и стратегија (“Службени лист Црне Горе”, број 41/18), Минисатрство здравља, сачинило је

Примједба/предлог/сугестија 1 :
Предлог за допуну члана 26 на начин што након става број 3 треба додати нове ставове број 4 и 5 следеће садржине:
„Здравствену заштиту у области јавног здравља коју представљају превентивни здравствени програми и сервиси у циљу превенције заразних и незаразних болести грађани могу остваривати и код референтних невладиних организација.
Критеријуме за утрвђивање референтних невладиних организација прописује Фонд здравства ”

Образложење примједбе/предлога/сугестије 1:
Држава Црна Гора је у постојећем тексту Закона о здравственој заштити дефинисала да се здравствена заштита спроводи на начелима свеобухватности, континуираности, доступности, цјеловитог и специјализованог приступа здравственој заштити, као и на начелу сталног унапређења квалитета здравствене заштите, а која се спроводи и пружа обављањем здравствене дјелатности.
С тим у вези, а у складу са основним циљевима који су промовисани измјенама и допунама предметног Закона да се обезбиједи квалитетна, доступна и благовремена здравствена заштите грађанима, Јувентас је недвосмисленог става и увјерења да је неопходно законским текстом препознати, прописати и дефинисати пружање превентивних здравствених програма и сервиса од стране невладиних организација.
Предње наведено из разлога што невладине организације дефацто и квалитетно спроводе превентивне програме и здравствене сервисе у овом тренутку, као и у претходном дугогодишњем периоду, и то због своје специфичности и сензибилитета за поједине групе корисника (у области превенције ХИВ-а и других сексуално и крвљу преносивих инфекција особе које користе дрогу инјектиранјем - ИКД, сексуалне раднице - СР и мушкарци који имају секс са мушкарцима - МСМ) и могућности директне комуникације са циљним групама. У овим организацијама раде обучени професионалци са вишегодишњим искуством, што пружа гаранцију ефикасности, ефективности и квалитета пружања здравствене заштите у овом сегменту.
Препознавањем и укључивањем невладиних организација као пружалаца здравствених програма и сен.'иса у систем здравствене заштите на примарном нивоу на овај начин омогућио би се наставак континуиране, свеобухватне и цјеловите здравствене политике и активности Државе Црна Гора у циљу спроводења мјера здравствене заштите у специфичним областима као што су превенцији ХИВ-а и спрјечавању ширења епидемија других ктвљу преносивих болести, промоцији здравих стилова живота кроз здравствену едукацију и сл.
Здравственом систему недостају превентивне активности широког обухвата које се пружају ван медицинских установа, што има негативне посљедице не само по квалитет живота грађана него и на издвајања за секундарну и терцијалну здравствену заштиту. Увођењем невладиних организација у систем здравствене заштите унаприједио би се квалитет превентивних услуга, постојеће превентивне услуге би се законски дефинисале, а систем учинио финансијски ефикаснијим.
Мишљење
Предлог се не прихвата
Образложење
Здравствене услуге могу да се пружју само у здравствениим устнаовама, а у складу са Законом којим се уређује рад невладиних организација, овим законом може се превидјети само спровођење пројеката у сарадњи са Министарством и здравственим устнаовама.

Примједба/предлог/сугестија 2:
Предлог за допуну члана 31 на начин што након става број 7 треба додати нове ставове број 8, 9, 10 и 11 следеће садржине:
„Превентивне здравствене програме и сервисе могу пружати референтне невладине организације на основу уговора са Фондом.
Посебним актом ће се уредити садржина и карактер уговора који референтна невладина организација потписује са Фондом и који омогућава склапање уговора из става 7 овог члана.
Уговор између Фонда и референтне невладине организације се потписује након спроведене тендерске процедуре.
Ближи услови тендера се уређују актом Фонда. ”

Образложење примједбе/предлога/сугестије 2:
НВО Јувентас је мишљења да се конкретни услови, механизми и сви други потребни детаљи ко, како и под којим условима може и треба да пружа здравствене програме и сервисе морају дефинисати и прецизирати посебним подзаконским актом Министарства здравља или Фонда здравства како би се омогућила гаранација квалитета и одрживости сервиса које је неопходно пружити грађанима Црне Горе у циљу превенције оболијевања.
Мишљење
Предлог се не прихвата
Образложење
У складу са претходним, као и да је уговарање здравствених услуга Фонда предмет Закна о здравственом осигурању.


В. Агенција за надзор осигурања


1. У члану 117 став 2 предлажемо допуну, на начин што ће се као посљедица стручне грешке укључити и ризик смрти пацијента;
2. Члан 117б став 1 треба измијенити на начин што ће навести прецизан назив осигурања, а то је "осигурање од професионалне одговорности за штету проузроковану стручном грешком из члана 117а став 2 овог закона.";
3. У члан 117б став 2 потребно је терминолошки ускладити назив осигурања а формулацијом из претходног става овог акта. У другој реченици предлажемо да да се измијени формулација „у складу са законом којим се уређује осигурање од одговорности за штету“, из разлога што не постоји конкретан пропис/закон којим се уређује осигурање од одговорности за штету, већ је садржина свих уговора о осигурању уређена Законом о облигационим односима, глава XXXИИ Осигурање, а специфичности уговора о осигурању од одговорности уређене су чл. 1037 и 1038 истог закона. Стога би прецизнија формулација била „у складу са законом којим се уређују облигациони односи“, евентуално „у складу са законом којим се уређује уговор о осигурању“;
4. члан 117б став 3 - мишљења смо да исти треба брисати из разлога што премија осигурања може бити утврђена искључиво од стране друштава за осигурање, која пружају ту врсту осигуравајућег покрића и то у складу са сопственим условима и тарифом осигурања. Напомињемо да се у нацрту Закона може дефинисати износ осигуране суме. Наиме, осигурање се закључује на суму осигурања, која представља горњу границу за накнаду штете по једном штетном догађају. Осим суме осигурања по штетном догађају, постоји и појам агрегатне суме осигурања која представља укупну обавезу осигуравача за све штете које настану у уговореном периоду осигурања. Одабир адекватне суме осигурања (износ и одредница да ли се сума уговара по штетном догађају или агрегатно) је врло важан, јер представља уједно износ до ког, по претпоставци, могу да иду одштетни захтјеви трећих лица.
Мишљење
Предлози су прихваћени

ВИ. Др Марина Вуковић

Примједба/предлог/сугестија 1:
да докторе кинеске традиционалне медицине треба званично уврстити у део здравственог система, јер за многа обољења комбиновани пристум ТКМ и класичне медицине представља свеобухватно лечење.
Образложење примједбе/предлога/сугестије

Доктори КТМ имају завршен факултет ТКМ и у кинеским болницама пацијенти се могу лечити ТКМ, класичном западном медицином и комбинацијом ова два приступа. И једни и други користе знање базичних медицинских наука, само је приступ лечењу нешто другачији. У ТКМ користе разне врсте биљака у припреми лекова и то је основа њихове терапије. Други вид су акупунктура, акупресура, разне методе релаксације и вежби, чиме се постиже баланс, односно што у класчној медицини називамо хомеостаза.
У области физикалне медицине и рехабилитације користе готово исте методе као код нас (лектротерапија, фототерапија, механотерапија).
У Црној Гори у КинаМедика раде доктори КТМ, од којих су поједини доктори наука из области акупунктуре, посједују и своју апотеку, гдје по рецептури фармаколог, справља љекове који су прилагођени сваком пацијенту појединачно.
Акупунктура је и данас признат и примењива метод лечења и у универзитетским центрима у окружењу.

Мишљења сам Мишљење
Предлог је прихваћен

ВИИ. УНИЈА ПОСЛОДАВАЦА ЦРНЕ ГОРЕ

Примједба/предлог/сугестија

1: члан 4: измјену члана 21 у погледу специфичне здравствене заштите потребно је сагледати у контексту Правилника о садржају мјера специфичне здравствене заштите запослених
_________________________________________________________________

Образложење примједбе/предлога/сугестије

1: Будући да се чланом 4 у значајној мјери мијења члан 21, и то у погледу детаљнијег регулисања специфичне здравствене заштите, при чему се том проблематиком бави и Правилник о садржају мјера специфичне здравствене заштите запослених ("Службени лист Републике Црне Горе", бр. 044/06 од 11.07.2006), остаје нејасна намјера предлагача да на тај начин уређује питање специфичне здравствене заштите. Имајући у виду чињеницу да је поменути Правилник и даље на правној снази, као и природу закона да даје основна начела која се конкретизују на нивоу подзаконских аката, сматрамо да је потребно преиспитати предметни члан.

Уједно, поздрављамо рјешење из става 6 овог члана, односно могућност да послодавац може уложити приговор на извјештај о извршеном здравственом прегледу, с тим што предлажемо да тај рок буде најмање 5 дана.

Мишљење
Примједба није јасна

Примједба/предлог/сугестија

2: члан 7: измјена члана 37 ст. 3, у поређењу са важећим Законом, предвиђа ограничење за домове здравља у погледу дјелатности у којима може пружати здравствену заштиту.


Образложење примједбе/предлога/сугестије

2: Важећи члан 37 став 3 Закона о здравственој заштити предвиђа могућност да дом здравља, осим дјелатности медицине рада и спортске медицине, може пружати здравствену заштиту и из других дјелатности које одреди Министарство. Измјенама се укида ова могућност те се на тај начин поставља ограничење само на дјелатност медицине рада и спортске медицине. Будући да предлагач није образложио овакву намјеру, остаје нејасан разлог због чега се опредијелио на овакво ограничење. Осим тога, сматрамо да није добро на овај начин ограничавати домове здравља, имајући у виду евентуално потребу да се листа дјелатности од јавног интереса прошири, у којем случају би о томе одлучивало Министарство, што би у крајњем значило да би здравствени систем могао брже да реагује.

Мишљење
Предлог се прихвата.

Примједба/предлог/сугестија


3: члан 14: овим чланом додају се 3 нова члана (61а,61б и 61ц) којима се уводе додатна ограничења у погледу испуњености услова за обављање здравствене дјелатности потребно је сагледати у контексту потенцијалног претјераног интервенисања у пословање привредних субјеката из овог сектора, као и Закона о привредним друштвима.


Образложење примједбе/предлога/сугестије:


3: Сматрамо да утврђивање рока на који одређена здравствена установа може вршити здравствену дјелатност, односно важења рјешења о испуњености услова за обављање здравствене дјелатности (7 година), је врло спорно, нарочито у погледу Уставом утемељене слободе предузетништва. Такође, може негативно утицати на пословање И рад тих субјеката, представљајући при томе бизнис баријере чиме се ствара неизвјесност како у правном, тако и пословном смислу, а што није у духу правне сигурности којем тежи наше законодавство.

Уколико од стране надлежног министарства постоји бојазан да у одређеном тренутку може доћи до неиспуњења услова, не треба “бјежати” од вршења стручног надзора рада тих здравствених установа као и препознавања Законом конкретних основа за поништење рјешења о испуњености услова. Овакав модел је већ препознат у низу других прописа у случајевима када је дато субјектима у приватном власништву да врше дјелатности од јавног интереса, и то под условима унапред утврђеним. У складу са тим, овакво рјешење намеће закључак да постоји неуједначеност у регулисању ових и сличних односа између државе и приватног сектора, будући да друге форме повјеравања послова од општег интереса субјектима из приватног сектора не познају оваква ограничења.
Свјесни смо посебне важности обезбјеђивања највећег могућег нивоа услуге и здравствене заштите грађана, па управо из тог разлога акцентујемо неопходност редовних контрола и вршења стручног надзора. На крају, поставља се питање да ли се испуњеност услова који се тражи од здравствених установа у приватном власништву може, у сваком тренутку, констатовати и у здравственим институцијама које се налазе у склопу јавног здравственог система.

Мишљење
Предлог се прихвата.


Примједба/предлог/сугестија


4: члан 18: Овим чланом мијења се члан 73 на начин што се у ставу 1 додаје тачка 6а тако да одбор директора здравствене установе, уз претходну сагласност Министарства, утврђује цијене здравствених услуга и послова, које здравствене установе пружају на основу уговора са правним и физичким лицима, у складу са законом. Овакво рјешење је проблематично са аспекта могућег афирмисања неједнакости у случају добијања послова Сматрамо да ова тачка треба да гласи: “уз претходну сагласност Министарства, утврђује цијене здравствених услуга, које здравствене установе пружају на основу уговора са правним и физичким лицима.”


Образложење примједбе/предлога/сугестије:


4: Сматрамо да претходна сагласност Министарстве за утврђивање цијена послова представља бизнис баријеру која се манифестује кроз неједнакост у случају добијања послова кроз тендерске процедуре. Чињеница да у овом тренутку свега двије здравствене установе имају одбор директора, па би усвајањем оваквог рјешења само оне подлијегале овом правилу и ограничењима, док све друге не би, што се свакако може посматрати као неуједначен приступ контроле пословања.
Мишљење
Предлог се не прихвата
Образожење

Здравствене установе чији је оснивач држава финансирају се из буџета, што подразумијева посебну улогу оснивача јер се капацитети (простор, кадар и опрема) оснивача користе и за пружање ових услуга.

Примједба/предлог/сугестија


4: члан 30: Овим чланом предвиђа се додавање 2 нова члана која се баве санкционисањем здравствених радника и њиховој обавезном осигурању од одговорности за стручну грешку.” Сматрамо да се ради о веома осјетљивој материји која, уколико буде регулисана на овај начин, у пракси може да произведе велики број нежељених ефеката.


Образложење примједбе/предлога/сугестије:


4: Уз пуно уважавање комора и њихових капацитета у смислу утврђивања одговорности у дисциплинском поступку, ипак сматрамо да озбиљна санкција попут привременог одузимања лиценце здравственом раднику мора бити поткријепљена ауторитетом неке више инстанце, као што је судска пресуда.
Такође, сматрамо да у члану 117 актуелног Закона постоји довољан правни оквир на основу којег се може санкционисати здравствени радник који је прекршио кодекс здравствене етике или код којег је, провјером квалитета стручног рада, утврђен тежи пропуст у стручном раду. (чл.117, ст. 1, тач. 4 и 5)
Мишљење
У складу са тежином прекршаја, одредиће се И надлежниорган, а коморе обављају одређене пренесене послове, у складу са законом,наоснову чега имају И одговорност И обавезу поступања по закону.

ВИИИ. ЉЕКАРСКА КОМОРА ЦРНЕ ГОРЕ

1. Примједба/предлог/сугестија

У Члану 82 став 2 мијења се и гласи:

Почетак, завршетак и распоред радног времена здравствених установа прописује Министарство, уз претходно мишљење надлежне коморе.

Образложење:

На овај начин прописују норму и закони других држава у окружењу, који регулишу ову материју, ( Хрватске, Словенија).
Мишљење
Предлог се не прихвата
Образожење
Ово питање не спада у домен пренесених послова, а државе у окружењу имају друкчије уређен систем рада и одговорности комора од нашег система. Али, у сваком случају, коморе имају могућност и право да дају своје предлоге Министарству.

2. Примједба/предлог/сугестија

Члан 92 мијења се и гласи:

„Министарство, уз претходно Мишљење коморе, доноси акт којим регулише:
ближе услове, дужину трајања, начин обављања приправничког стажа, полагање стручног испита, план и програм практичног рада и обуке за приправнике.“

Алтернатива: представници коморе учествују у изради наведеног акта.

Образложење:

Законско овлашћење Коморе – члан 123 став 1 тачка 11 и 13 закона.
Мишљење
Предлог се не прихвата
Образожење
Ово питање не спада у домен пренесених послова, а државе у окружењу имају друкчије уређен систем рада и одговорности комора од нашег система. Али, у сваком случају, коморе имају могућност и право да дају своје предлоге Министарству.


3. Примједба/предлог/сугестија

У члану 109 послије става 2 додаје се став 3 који гласи:

„Здравствене установе дужне су да планове и програме стручног усавршавања, након добијене сагласности, из става 2 овог члана, доставе надлежној Комори.“

Досадашњи ст. 3 и 4 постају ст.4 и 5.

Образложење:

Надлежност Коморе.

Мишљење
Предлог се прихвата

Послије члана 110 додаје се одељак „КОМОРЕ“

Овом одељку припадају чл. 111- 118 и наставља се са чланом 119.

Образложење:

Систематизовати материју.


Мишљење
Предлог се не прихвата
Образложење
У питању је правно-техничко питање и прдлог је без утицаја на суштину питања која се уређују овим законом.

4. Примједба/предлог/сугестија

У Члану 115 брише се тачка и додају ријечи :

„до истека рока издржавања изречене казне и брисања из казнене евиденције, сходно одлуци суда и престанку правних посљедица осуде.“

Образложење:

Рехабилитацијом се брише осуда и престају све њене правне посљедице, а осуђени се сматра неосуђиваним ( члан 118 КЗ ЦГ ), у складу са роком престанка правних посљедица осуде.

Мишљење

Предлог се прихвата
5. Примједба/предлог/сугестија

У члану 119 послије става 1 додаје се став 2, 3 и 4 који гласе:

„Коморе из става 1 овог члана су струковне организације са својством правног лица које обављају послове с јавним овлашћењима.“

„Чланство у коморе из става 1 овог члана је обавезно“.

„Коморе представљају и заступају своје чланове, у оквиру законске надлежности“

У члану 119 став 4 мијења се и гласи:

„Добровољно је чланство у Комори за докторе медицине који:

1) непосредно не обављају здравствену дјелатност;
2) обављају здравствену дјелатност изван Црне Горе;
3) су незапослени;
4) су у пензији.“

Досадашњи ст. 2, 3, и 4 постају ст. 4, 5, и 6.

Образложење:

Обавезност и добровољност учлањивања у Комору треба да буде јасно и прецизно регулисано.У члану 119 став 4 Закона о здравственој заштити утврђено је добровољно чланство само за здравствене раднике који непосредно не обављају здравствену дјелатност.
Сматрамо, неопходно је препознати и друге категорије здравствених радника, који су већ уписани у Именик Коморе, а препознате су и у законима држава у окружењу, које између осталог воде службену евиденцију и за студенте и приправнике.


Мишљење
Предлог се не прихвата

Образложење
Здравствени радници обављају професионалну дјелатност, а питања која се односе на чланство се прихватају.

6. Примједба/предлог/сугестија

У члану 120 став 1 тачка се замјењује зарезом и додају ријечи

“по одобрењу Министарства“.

У члану 120 став 2 мијења се и гласи:

„Коморе из става 1 овог члана могу да воде именике и регистре својих чланова, издају увјерења о чињеницама из службене евиденције и обављају друге послове у складу са законом и статутом.

Послије става 2 додаје се став 3 који гласи:

„Чланство у Комори из става 1 овог члана је добровољно.“

„Рад комора ближе се уређује статутом уз примјену члана 121 став 2 и 3 закона.“

Образложење:

Посебно пажњу треба обратити на институт „ пренешени послови“.
Наведени послови су један од облика вршења извршне власти, ван система државних органа, на основу посебних законских овлашћења.
Преношење управних државних послова на недржавне организације и тиме обављање послова из оквира јавних овлашћења је осјетљиво и треба да буде јасно и прецизно прописано, посебно у дијелу испуњавања критеријума за правно лице - носиоца јавних овлашћења, а у складу са одредбама Закона о државној управи.
Сматрамо да су то само Коморе утврђене у члану 119 став 1 посебно имајући у виду права и овлашћења која проистичу из пренешених послова, као и значај и сложеност послова које обавља чланство ових комора ( инегрисане академске студије - члан 23 Нацрта измјена и допуна закона ).
Предложемо, не мијења се норма која прописује да и други здравствени радници могу организовати свој рад ( члан 120 став 1 ) ради остваривања циљева утврђених у члану 119 став 1 закона, без могућности да буду носиоци јавних овлашћења.


Мишљење
Предлог се не прихвата

Преношење одређених послова коморама је законска могућност и они који ове послове дужни су да их врше законито, без обзира да ли се ради о здравственим радницима са завршеним интегрисаним академским студијама или завршеним ИВ, В, ВИ или ВИИ новоом образовања. А сходна примјена закона је довољна заштита за законитост вршења пренесених послова.
7. Примједба/предлог/сугестија

У члану 121 став 1 „ брише се“
У члану 121 став 4 послије ријечи коморе додаје се „ из члана 119 став 1 „ .

Образложење:

Став 1 члана 121 додат је као став 2 члана 119 закона, а пренешени послови се односе само на наведене коморе те је на тај начин и допуњен став 4 истог члана.

Мишљење
Предлог се не прихвата
Правно-технички уподобљено са чланом 119.

8. Примједба/предлог/сугестија

Послије члана 121 закона додаје се нови члан, који гласи :
„члан 121а
Јавна овлашћења Коморе из члана 119 закона:
1. води Именик ;
2. води Регистар лиценци/привремених лиценци за рад ;
3. издаје, обнавља и одузима лиценце/привремене лиценце за рад ;
4. издаје увјерења о чињеницама о којима води евиденцију;
5. врши категоризацију и вредновање стручних скупова и других видова стручног усавршавања;
6. обавља стручни надзор над радом чланова Коморе ;
7. обавља и друге послове са јавним овлашћењима у складу са законом.“

Образложење:
Није довољно да се законом утврде пренешени послови ( члан 123 став 2 Закона о здравственој заштити ) већ је неопходно прописати и које послове из оквира јавних овлашћења има право и дужност да обавља комора ( члан 119 закона ).
Ова норма мора бити изричита.

Мишљење
Предлог се не прихвата
Образложење

Ћланом 123 прописани су послови које врши комора, као пренесене послове. У смислу закона државној управи, у односу на ове послове прописано је да поједине послове државне управе врше правна лица којима су ти послови пренесени законом, те да су та правна лида носиоци јавних овлашћења. Сходно изложеном, нема потребе ово понављати, а и правно-технички је неприхватљиво.

9. Примједба/предлог/сугестија

Државно тужилаштво, судови и полиција дужни су да обавјештавају орган државне управе надлежан за здравство и комору о свим поступцима који се воде пред њиховим органима.

Образложење:

Ради ефикаснијег, прецизнијег и потпунијег рада коморе и практичне примјене прописа у обављању послова из своје надлежности, неопходна је сарадња са државним органима.

Мишљење
Предлог се не прихвата
Образложење

Обавезивање ових органа, унаведнеом смислу, није предмет овог закона, а треба имати на уму и одређене фазе поступака који воде ови органи да су у одређеним фазама тајни.

10. Примједба/предлог/сугестија

Члан 122 мијења се и гласи:

„За остваривање циљева и извршавање задатака, комора стиче средства од:

- уписнине;
- чланарине;
- државног буџета;
- донација;
- других прихода остварених дјелатношћу у складу са законом и актима Коморе.

Из државног буџета обезбјеђују се средства за материјалне трошкове и средства за извршавање послова које коморе из члана 123 обавља на темељу јавних овлашћења – пренешени послови.“

Образложење:

Правни основ - Закон о здравственој заштити.


Мишљење

Прелог је дјелимично прихваћен
Образложење

Уписнина И приходи од дјелатности може да има третман других извора, у складу са законом И актима коморе, а овим законом се уређује само финансиање пренесених послова..

11. Примједба/предлог/сугестија

Послије члана 123 закона додаје се нови члан који гласи :
„члан 123а
Чланови Коморе могу рјешавање међусобног спора у обављању своје дјелатности споразумно повјерити арбитражи коморе.

Именовање арбитра или арбитражног вијећа и друга питања арбитражног поступка уређују се посебним актом коморе.“
Образложење:

Прије покретања поступка пред комисијом, тужиоцем и судом коморе, потребно је прописати и овај начин рјешавања међусобних односа, који је препознат у закону других држава који регулишу ову материју, као и у нашим законима.

Мишљење

Прелог је дјелимично прихваћен
Образложење

Рјешавање спорова арбитражом је предмет посебног закона.
12. Примједба/предлог/сугестија

Министарство здравља општим актом регулише услове, поступак и начин акредитације здравствене установе и других правних лица који су организатори различитих видова усавршавања из области континуиране медицинске едукације.

Образложење:

Искуства земаља у окружењу. Валидност организатора и додијељених бодова за обнову лиценце. Ко може да организује стручне и научне скупове и по којим критеријумима.

Мишљење

Прелог је прихваћен у модификованом облику.

13. Примједба/предлог/сугестија

Члан 142 мијења се и гласи:

„Начин истицања назива здравствене установе, као и начин обавјештавања јавности о њиховом раду прописује општим актом надлежна комора, уз претходну сагласност Министарства.“


Образложење:

Ово би прецизније требало да регулишу надлежне коморе уз сагласност Министарства. Овакаво правно нормирање препознато је и у земљама чланицама ЕУ. Нпр: Натпис на здравственој установи са утврђеним подацима; које здравствене активности се погрешно оглашавају ( злоупотреба пацијената због њиховог неискуства, злоупотреба пацијената због незнања у профитабилне сврхе, претјерано преувеличавање здравствених услуга ....)

Мишљење
Предлог се не прихвата
Образожење
Ово питање не спада у домен пренесених послова, а државе у окружењу имају друкчије уређен систем рада и одговорности комора од нашег система. Али, у сваком случају, коморе имају могућност и право да дају своје предлоге Министарству.



У оквиру одељка ВИИИ КВАЛИТЕТ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ, додаје се

„1. Контрола над радом здравствених радника“

Под овом тачком регулисати врсте контроле.

Контрола се врши од стране:

- Министарства здравља (екстерна)
- Здравствене установе ( интерна )
- Коморе ( законитост рада- лиценце, факсимили; повреда Кодекса медицинске етике и деонтологије и кршење осталих обавезујућих норми општих аката коморе)
- Фонд здравства ( Уговори )
- инспекције.

Контрола из става 1 обавља се у складу са општим актом, који доноси надлежно правно лице који обављаја контролу, уз претходну сагласност Министарства.
У обављању контроле међусобно сарађују правна лица из става 1, на начин утврђен општим актом Министарства.


Образложење:

Мишљења смо да наведена материја заслужује да се посебно регулише, а исто је препознато законом и општим актима других земаља.


Мишљење
Предлог се не прихвата
Образожење
Ово питање не спада у домен пренесених послова, јер је у нашем правном систему јасно дефинисано да инспедкијске послове врше надлежни инспектори, односно орган управе надлежан за инспекцијске послове, а овим законом екстерну провјеру квалитета врши Министарство здравља, на основу рјешења министра,у складу са законом. Али, у сваком случају, коморе имају могућност и право да дају своје предлоге Министарству.


14. Примједба/предлог/сугестија

У члану 169 став 1 тачка 9а Нацрта измјена и допуна закона додаје се и

„одговорно лице у правном лицу“.

Образложење:

Нацртом измјена и допуна закона предвиђена је новчана казна за здравствену установу и здравственог радника који непосредно обавља здравствену дјелатност, а не посједује лиценцу за рад.
Одговорно лице у оквиру правног лица одговара за законитост рада установе и одговоран је ако запослени ради без лиценце за рад по овом основу и на њега се примјењује прописана новчана казна.
Мишљење
Предлог се не прихвата
Образожење
Одговорност одговорног лица прописана је ставом 2 овог члана.

15. Примједба/предлог/сугестија

У оквиру казнених одредби предвидјети и новчане казне за здравствену установу , одговорно лице у здравственој установи и за здравственог радника у тој установи ако пружа здравствене услуге ван области за коју му је издата лиценца.

Образложење:

Ради се о раду који није дозвољен, здравственом раднику издавањем лиценце дозвољава се рад и могућност да пружа здравствене услуге само у оквиру лиценцом назначене области.

Мишљење
Предлог се прихвата

ИX. УДРУЖЕЊЕ ДОКТОРА МЕДИЦИНЕ ПРИВАТНЕ ПРАКСЕ ЦРНЕ ГОРЕ


ПРИМЈЕДБЕ:

Примједба/предлог/сугестија 1
Члан 2 Нацрта , брисати .
Образложење примједбе/предлога/сугестије 1
Здравствено осигурање је независно од старосне границе за рад, те нема основа везати осигурање са старосном границом, јер се осигурањем обезбјеђује једна од приоритетних мјера зз старијих грађана.
Мишљење
Предлог се прихвата


Примједба/предлог/сугестија 2
Члан 4 Нацрта допунити и прописати:
- да се ана здравствена заштита запослених остварује и на захтјев појединца,
- шта све обухвата специфична здравствена заштита.
- да извјештај о извршеном здравственом прегледу запосленог представља љекарско увјерење, као доказ о радној способности,
- критеријуме које треба да испуњава овлашћена здравствена установа.да ли је за овлашћење довољно рјешење о испуњености услова за рад.
Образложење примједбе/предлога/сугестије 2
Закон не прописује које су то мјере специфичне здравствене заштите, односно само прописује да је утврђивање радне способности запослених једина мјера. Да ли се утврђује и радна способност лица која траже запослење и да ли је то специфична здравствена заштита.
Овлашћена ЗУ за обезбјеђивање СЗЗ није само ЗУ која посједује рјешење МЗ, мора се дати законски основ или прописати који су критеријуми за стицање овлашћења за вршење мјера специфичне здравствене заштите
РИА је дефинисано да ће се „овим законом ријешити проблем недовољног нормирања питања специфичне здравствене заштите запослених и издавања љекарских увјерења о здравственој способности.“ Ни предложено нормирање није појаснило ово питање, нити одговор да ли је издавање љекарских увјерења о здравственој способности дио специфичне здравствене заштите. Недовољно је прописано да се постигне заштита права и правних интереса запослених.
Мишљење
Предлог се не прихвата
Образожење
Имајући у виду да се ради о финансирању услуга на основу уговора са послодавцем, захтјеви појединаца би представљали повећање трошкова на терет послодавца. У осталом дијелу ово јематеријапрописа о заштити и здрављу на раду.

Примједба/предлог/сугестија 3
Члан 5 Нацрта, у тачки 15а треба додати „љекарских“.
Образложење примједбе/предлога/сугестије 3
Норма се односи на издавање љекарских увјерења, ( као што је прописано за поморце, возаче и др.) а не увјерења која се издају у управном поступку.
Мишљење
Предлог се прихвата

Примједба/предлог/сугестија 4
Члан 6 Нацрта, није у складу са постојећим чланом 128 Закона, којим су прописани услови за коришћење нових здравствених технологија, а након одређеног истраживања и евалуације.
Образложење примједбе/предлога/сугестије 4
Члан 6 прописује нову здравствену технологију “антиаге”, а увођење те технологије није предвиђено на начин прописан чланом 128 Закона.
Мишљење
Предлог се прихвата

Примједба/предлог/сугестија 5
Измијенити члан 33 и прописати.
„Амбуланта је здравствена установа у којој се пружа ванболничка здравствена заштита и у складу са дјелокругом рада, имунизација против заразних болести школске и предшколске дјеце“.
Образложење примједбе/предлога/сугестије 5
Удружење је у поступку по јавном позиву за консултовање заинтересоване јавности у припреми Закона о измјенама и допунама Закона о здравственој заштити који је објављен 21.01.2019.године, својим актом број 01/19 од 05.02.2019.године доставило образложен предлог да се пропише, да осим Дома здравља имунизацију против заразних болести школске и предшколске дјеце на примарном нивоу врше и одговарајуће специјалистичке амбуланте, које пружају здравствену заштиту тој популацији, односно специјалистичке педијатријске амбуланте, које посједују рјешење Министарства.
По датом предлогу Удружењу није достављен извјештај о поднијетој иницијативи, нити су дати разлози зашто поднијета иницијатива за измјену Закона није прописана Нацтом Закона, а што је била обавеза ( члан 13 Уредбе...“Сл.лист ЦГ“, број 41/18).

Мишљење
Предлог се не рихвата
Образложење
Један од основних принципа унапријеђења система имунизација посебно у околностима које су неколико последњих година присутне у Црној Гори јесте „не пропуштање шанси“.
Овај принцип подразумјева да се имунизације требају понудити и омогућити свој дјеци без контраиндикација, приликом сваког контакта са здравственом службом независно од разлога тог контакта и типа службе. Ако се ради о установи на секунардном и терцијарном нивоу – провјера вакциналног статуса и извјештај о истом је такође обавезан. Самим тим, омогућавање имунизација у приватној пракси под строго дефинисаним условима може се сматрати потенцијалним бенефитом за популацију и саму дјецу при чему се мора водити рачуна и о потенцијалним ризицима а нарочито о следећем:
1. Увођење имунизација у приватну праксу није само регулисано Законом о здравственој заштити већ и Законом о здравственом осигурању ("Сл. лист ЦГ", бр. 6/2016, 2/2017, 22/2017 и 13/2018) гдје је у члану 17 дефинисано да се здравствена заштита на примарном нивоу, која између осталог укључује имунизације, имуно и хемиопрофилаксу, обезбјеђује у пуном износу из средстава обавезног здравственог осигурања. Самим тим подразумјева се да се укључивање приватних педијатријских ординација у систем спровођења Програма обавезних имунизација мора остварити у сагласност са овим Законом или, по потреби, његовим измјенама и допунама а све у складу са планом и програмом и под руководством Фонда за здравствено осигурање.

2. Законом о збиркама податка у области здравства дефинисан је и Регистар имунизација који је код нас на технички јако напредном нивоу – осигуравајући податке у готово реалном времену о броју датих доза вакцина као и о броју вакцинисане дјеце у Црној Гори. Укључивање приватних педијатријских служби се мора остварити и у складу са овим Законом и то кроз обезбијеђивање адекватне информатичке опреме и осигуравање приступа и повезаности са базама података Фонда и Института. Наведено је такође директно везано и за коментар број 1. односно Закон о здравственом осигурању. Свако омогућавање спровођења програма вакцинација без могућности евидентирања датих доза у електронски регистар у овом тренутку није препоручљиво.

3. У случају увођења имунопрофилаксе у приватну праксу, вакцинација се искључиво се мора обављати истим вакцинама као и у домовима здравља. Свако омогућавање коришћења других имунобиолошких препарата, новије генерације или оних који се не налазе у програму обавезних имунизација а које би родитељи плаћали из сопственог џепа носи изражен ризик за спровођење програма и у многим државама се „вратило као бумеранг“ доводећи до пада па чак и губитка повјерења у јавни здравствени систем из разлога што су парафразирамо – „вакцине код приватника боље“. Најдрастичнији примјер је Грузија – гдје је омогућавањем вакцинација у приватном сектору, набавком вакцина и препарата које држава није могла да приушти или да обезбиједи комплетној популацији, урушено повјерење у национални програм вакцинација, јавно здравствени систем и примарну здравствену заштиту што је све резултирало великим епидемијама понајприје пертусиса, морбила и заушака које се данас региструју.

4. Посебно је битно осигурати адекватну опрему за чување и складиштење вакцина (са ознаком ПQС) уз обезбјеђивање континуираног температурног мониторинга у свим уређајима у којима се вакцине чувају.

Имајући у виду све напријед речено, иако теоретски постоје одређени бенефити од укључивања приватне праксе у спровођење програма имунизација предуслови за такву активност још увијек нису испуњени нити ће бити у догледном периоду.
Самим тим сматрамо да је у овом тренутку преурањено и неадекватно искључиво измјенама Закона о здравственој заштити регулисати ово јако битно питање по здравље популације те да су потребне додатне анализе и унапријеђење система по многим основама укључујући активније укчључивање Фонда за здравствено осигурање и Здравствено санитарне инспекције и постизање концензуса свих заинтересованих страна.

Примједба/предлог/сугестија 6
Члан 8 Нацрта, брисати.
Образложење примједбе/предлога/сугестије 6
Чланом 8 прописано је да се у у болници грађанима обезбјеђује смјештај и исхрана, у складу са захтјевима и стандардима исхране за посебне групе пацијената, које утврђује Министарство, на предлог Института за јавно здравље Црне Горе.
У погледу састава и употребе, храна за пацијенте у болници, као храна за посебне медицинске потребе, а која се користи под љекарским надзором, за потпуну или дјелимичну исхрану болесника, прописана је посебним прописом ( Уредба… 10/18). У образложењу Нацрта нијесу дати разлози за прописивање ове одредбе.
Мишљење
Предлог се прихвата

Примједба/предлог/сугестија 7
У члану 12 Нацрта, у члану 58 став 3 треба изузети и облик пружања здравствене заштите имунизација против заразних болести школске и предшколске дјеце.
Образложење примједбе/предлога/сугестије 7
Ово у складу са датим примједбама у поступку консултовања заинтересоване јавности и образложење примједбе бр.5.

Мишљење
Предлог се не прихвата
Образложење
Погледати образложење предлога 5.

Примједба/предлог/сугестија 8
У члан 13 Нацрта, којим се мијења члан 61, у ставу 3 треба прописати да се за кадар подносе докази за „претпостављени кадар“.
Образложење примједбе/предлога/сугестије 8
Доказ који се подноси уз захтјев за „добијање“ рјешења, је и доказ о кадру. Како се ради о захтјеву за оснивање установе, која још не функционише, тј. у смислу Закона, која још није основана, подносилац захтјева није у могућности поднијети доказ о кадру са регулисаним радним и другим статусом. Зато у Закону мора бити прописано да се за овај услов подноси доказ о будућем или претпостављеном кадру.
Мишљење
Предлог се прихвата
Образложење
У нашем правном систему институт „претпостављени кадар“ је непознат термин.

Примједба/предлог/сугестија 9
У Члан 14 Нацрта, брисати додате чланове 61а и 61б.
Образложење примједбе/предлога/сугестије 9
Не види се ефекат прописивања да се рјешење о испуњености услова за рад здравствене установе доноси на период од седам година. Такав рок је прописан само за лиценцу доктора медицине, ради стручне и друге оцјене за самостално и непосредно пружање здравствене заштите.
Рад здравствене установе је под контролом Министарства кроз прописани поступак провјере квалитета стручног рада и кроз редовни инспекцијски надзор од стране здравствене инспекције.
За провјеру стручног рада непотребно је обнављање рјешења.
Министарство је и досад требало да има увид у испуњеност услова, преко овог регистра и здравствене инспекције, има начина да прикупи и ажурира податке за регистар ЗУ, али тај регистар се, како се утврђује из података са web сајта не ажурира редовно, непотпун је и не располаже свим подацима, битним за регистар.Питање је и како ће радити, и по ком одобрењу, здравствене установе док им се донесе рјешење у року од 30 дана.
Мишљење
Предлог се прихвата

Примједба/предлог/сугестија 10
Члан 15 Нацрта, став 3 брисати „и прибави рјешење Министарства“.
Преформулисати став 1 овог члана у складу са примједбом бр.9.
Образложење примједбе/предлога/сугестије 10
Ако се о свакој промјени услова (простор, опрема и кадар), обавјештава Министарство, за оволики број установа, има ли сврхе увијек доносити рјешење о свакој промјени, нп. о промјени кадра, који је свакодневни. То је рад без посебног ефекта и остваривања било каквих резултата, и не утиче на квалитет зз.
Мишљење
Предлог се дјелимично прихвата
Образложење
Дио ове примједбе који је у вези са примједбом 9 се прихвата, а у осталом дијелу Министарство здрвља мора да да сагласност на све промјене, јер је то један од начина за праћење испуњености услова за обављање дјелатности здравствених устнаова.
Примједба/предлог/сугестија 11
Члан 16, брисати.
Образложење примједбе/предлога/сугестије 11
Образложење као под примједбом бр.9.
Мишљење
Предлог се прихвата

Примједба/предлог/сугестија 12
У члану 18, тачка 6а, непрецизна. За здравствене установе које немају одбор директора, прописати ко утврђује цијене здравствених услуга из тачке 6а.
Образложење примједбе/предлога/сугестије 12
Чланом 70, ст.3 прописано је да је Одбор директора обавезан орган у здравственим установама које обављају дјелатност Клиничког центра Црне Горе и Института за јавно здравље, а у осталим здравственим установама се не може образовати.
Члан 73 прописује надлежности Одбора директора и нова тачка 6а се односи само на цијене здравствених услуга КЦЦГ и ИЈЗ. Стога је неопходно прописати ко ову обавезу утврђује у здравственим установама које немају одбор директора.
Мишљење
Предлог се не прихвата
Образложење

Чланом 70 ста 4 прописано је да у здравственој установи у којој није образован одбор директора, функцију органа управљања врши директор.

Примједба/предлог/сугестија 13
Члан 24 треба да гласи:
“Изузетно од става 1 овог члана, здравствени радник и здравствени сарадник, запослен са пуним радним временом у здравственој установи чији је оснивач држава може, уз писану сагласност директора, да закључи уговор за обављање допунског рада у тој здравственој установи, другој здравственој установи или са здравственом установом из члана 52 овог закона, осим са угоститељским објектом који обавља здравствену дјелатност, у укупном трајању до једне половине пуног радног времена.”
Образложење примједбе/предлога/сугестије 13
Предложеном измјеном члана 98 ст.2 није дата могућност допунског рада у свим здравственим установама. већ је обављање овог рада омогућено само у здравственим установама чији је оснивач држава, орган државне управе надлежан за послове одбране, орган државне управе надлежан за унутрашње послове, орган управе надлежан за извршење кривичних санкција, установе социјалне и дјечје заштите и угоститељски објекти за лица запослена, односно смјештена у њима, као и међународни аеродроми и луке. Није дата могућност да здравствени радник и здравствени сарадник, запослен са пуним радним временом у здравственој установи чији је оснивач држава обавља допунски рад у здравственим установама других оснивача, што представља неједнакост.
Мишљење
Предлог се прихвата

Примједба/предлог/сугестија 14
Члан 29 брисати
Погрешна нимерација става
Образложење примједбе/предлога/сугестије 14
Привремена лиценца здравственом раднику странцу, који је у већини случајева консултант здравствене установе, посједовање лиценце своје државе, има се сматрати доказом да је испуњен и услов додатног стручног усавршавања. Такво усавршавање се не организује и не спроводи само на подручју своје државе, него и шире, и нема разлога да се стручно усавршавање које му је признато у својој земљи, не призна и у поступку издавања привремене лиценце.
Мишљење
Предлог се прихвата

Примједба/предлог/сугестија 15
Члан 30 је неопходно појаснити.
Образложење примједбе/предлога/сугестије 15
Учињена стручна грешка, да ли је то љекарска грешка, а као правни појам није дефинисана, што би било неопходно, и не треба препустити да о томе одлучују осигуравајуће куће. Која је узрочна веза између грешке и штете, прописом треба раздвојити неуспјех у лијечењу од грешке у лијечењу. Нијесу дефинисана ни утврђена правила струке. На чему ће се темељити мишљење Министарства, који су критеријуми за то мишљење, како се оно обезбјеђује.
Мишљење
Предлог се прихвата

Примједба/предлог/сугестија 16
Члан 34 Преформулисати да се примјена алтернативних и тардиционалних метода лијечења одобрава на основу мишљења Комисије МЗ.
Образложење примједбе/предлога/сугестије 16
На овај начин се не постиже контрола квалитета вршења ових метода и поступака. Формални састав предложеног органа – Комисије, не пружа одговор да ће се ови поступци вршити без штете по здравље грађана, али ствара могућност неједнакости и оцјене без критеријума.
Мишљење
Предлог се не прихвата
Образожење
Ово је веома осјетљива дјелатност иима простора за злоуптребе, те из тих разлога ове методе морају да буду детаљно уређене законом и под надзором Министарства.

Примједба/предлог/сугестија 17
Члан 38, да је обавезна акредитација ЗУ Лабораторија.
Није ни дато образложење зашто се ова одредба мијења.
Образложење примједбе/предлога/сугестије 17
Прописује се обавезна акредитација лабораторија. Како и на основу којих ће критеријума Министарство коме се подноси захтјев за акредитацију, да цијени захтјев једне лабораторије. То једино може цијенити стручно тијело, агенција, кад су нп. дефинисани стандарди управљања установом, сигурности услуга, медицинске документације, тима, контроле инфекција.
Треба разликовати актредитацију од сертификације, јер је акредитација званични поступак којим признато тијело оцјењује и потврђује да здравствена установа задовољава унапријед дефинисане и објављене акредитационе стандарде који се на њу односе. Који су то стандарди за Лабораторије, осим правилника који прописују услове дијагностике на примарном нивоу зз. Ако се подноси захтјев Министарству, да ли је у том случају, Министарство то признато тијело?
Мишљење
Предлог се прихвата

Примједба/предлог/сугестија 18
Члан 44 Брисати: Усклађивање рада, организације, статута и општих аката са одредбама предложеног закона.
Образложење примједбе/предлога/сугестије 18
Предложено је да основане здравствене установе ускладе свој рад, акта и организацију. Нема предложених измјена којима би се мијењала акта. Ова одредба је сувишна.

Мишљење
Ово је правно-техничко питање


УДРУЖЕЊЕ ФИЗИЈАТАРА ЦРНЕ ГОРЕ

У члану 26, став 4, тачка 1), после ријечи „специјалиста интерне медицине“ додају се зарез и ријечи „специјалиста физикалне медицине и рехабилитације“.


Образложење,

Грешка у важећем Закону о здравственој заштити, направљена је изостављањем специјалисте физикалне медицине и рехабилитације – физијатра, из изабраног тима доктора на примарном нивоу.
Члан 25, Закона о здравственој заштити, који се односи на здравствену дјелатност која се обавља на примарном нивоу здравствене заштите, обухвата у тачци 20 )„Физикалну терапију и рехабилитацију,укључујући физикалну терапију и рехабилитацију у кући“.
Логички се поставља питање ко прегледа пацијенте и ординира/предлаже физикално лијечење, и пружа здравствену дјелатност која је напријед наведена.
Нико, осим специјалисте физикалне медицине и рехабилитације није специјализован/оспособљен за пружање наведених здравствених услуга и исти се не смију повјерити здравственим радницима који немају потребан ниво знања из ове области медицине. У супротном ризикује се озбиљно нарушавање основног циља Закона о здравственој заштити, а то је заштита и очување здравља становништва.
Имајући у виду болести и стања која лијечи физијатар, ова грешка је већ проузроковала непожељне последице у пружању основних здравствених услуга на примарном нивоу, довела до великог незадовољства код становништва због немогућности благовременог физикалног љечења, притом стварајући непотребна оптерећења здравствене дјелатности на секундарном и терцијалном нивоу здравствене заштите.
Треба истаћи да је преглед физијатра посебно значајан у периоду раног психомоторног развоја и раста код дјеце у циљу спречавања или што ранијег откривања могуцих сметњи у развоју као деформитета локомоторног апарата.
С тога је неопходно да се специјалиста физикалне медицине и рехабилитације уврсти у изабрани тим доктора на примарном нивоу, како је регулисано и у земљама у региону.

Мишљење
Предлог се не прихвата
Образожење
ДР МЕВЛИДА

- ПРИМЈЕДБА НА ПРЕДЛОЖЕНЕ ИЗМЈЕНЕ ЧЛАНА 119,
Закона о здравственој заштити, („Службени лист ЦГ“, бр.3/16,39/16,2/17 и 44/18),
У члану 31, Нацрта Закона о измјенама и допунама Закона о здравственој заштити у другом ставу који се односи на чланове Коморе физиотерапеута и Коморе медицинских сестара,бабица и техничара, наводи се „чланови Коморе физиотерапеута Црне Горе су здравствени радници који су завршили медицински факултет и стекли квалификацију образовања: бацхелор примјењене физиотерапије, специјалиста примјењене физиотерапије, магистар физиотерапије или доктор физиотерапије и који непосредно пружају здравствену заштиту грађанима, у складу са законом, а чланови Коморе медицинских сестара, бабица и техничара су лица која су стекла одговарајући ниво образовања, у складу са законом или другим прописом примјењених основних студија – диплому Бацхелор, академских основних студија – диплому Бацхелор, специјалистичких студија – диплому специјалисте, примјењених магистарских студија – диплому магистра примјењених студија, академског назива магистра наука – диплому магистра академских студија и академског назива доктор наука – диплому доктора наука на медицинском факултету“.
Примједба се односи на само предвиђање Комора физиотерапеута и медицинских сестара, бабица и
техничара у Закону о здравственој заштити, као и на терминологију која се користи у навођењу
чланства у тим Коморама.

Образложење,
Наведеним Коморама није мјесто у Закону о здравственој заштити, поред струковних организација здравствених радника који су стекли образовање на медицинском факултету /доктора медицине, фармацеута и стоматолога/.
Није тачно да су „ чланови Коморе физиотерапеута здравствени радници који су завршили медицински факултет“, они завршавају одговарајући студијски програм примјењене физиотерапије, и треба користити звање које су стекли након завршетка акредитованих студијских програма (високих струковних школа за физиотерапеуте и основних академских студија), треба навести оно што пише у издатим дипломама о стеченој квалификацији нивоа образовања, као и дипломи о стеченој одговарајућој академској титули.
Све напријед наведено односи се и на Комору медицинских сестара,бабица и техничара, у истом ставу.
Сувишно је, и непримјерено, академске називе магистар наука и доктор наука повезивати са чланством у Комори.
У Члану 23, Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о здравственој заштити, физиотерапеути нијесу препознати као здравствени радници са завршеним одговарајућим интегрисаним академским студијама здравствене струке, где се наводе /доктор медицине , са завршеним медицинским факултетом, доктор стоматологије, са завршеним стоматолошким факултетом и доктор фармације, дипломирани фармацеут -медицински биохемичар, магистар фармације, са завршеним фармацеутским факултетом/. Даље се у истом члану наводи „ Здравствени радници са завршеним високим, вишим и средњим нивоом образовања у складу са програмом на основу којег се остварује стручно образовање, су медицинска сестра, бабица, здравствени техничар и друга лица која обављају послове опште здравствене његе и бабињства, као дијела здравствене заштите, у складу са законом.
Мишљење
Предлог се дјелимично прихвата
Образожење
Извршено је уподобљавање занимања у складу са прописима који уређују образовање, а оснивање комора је њихово право, јер и они у виду професије обављају здравствену дјелатност.

ПОРЕСКА УПРАВА

1. У вези са чланом 15 Нацрта Закона о здравственој заштити предлажемо да се дода нови став: “Здравствена установа је одговорна за прибављање Рјешења из члана 61 став 2 и члана 61б ст. 1 и 2 овог закона, прије него што се упише у Централни регистар привредних субјеката.”
Образложење:
Одредбама члана 1 став 3 важећег Закона о привредним друштвима јасно прецизирано да су облици обављања привредних дјелатности који се региструју у складу са овим законом дужни да прије отпочињања обављања дјелатности прибаве одобрење за обављање дјелатности, ако је одобрење за обављање дјелатности предвиђено посебним прописом, а надаље је прецизирано и да добијање одобрења за обављање дјелатности није услов за регистрацију у складу са овим Законом.
Ова два Закона треба да су усаглашена у том дијелу, па је неопходно и Законом о здравственој заштити прецизирати да је ово одговорност здравствене установе која обавља привредну дјелатност.
1. Чланом 61б став 2 Нацрта Закона – “Министарство доноси рјешење о престанку испуњавања услова за обављење здравствене дјелатности и престанку рада здравствене установе, које доставља здравственој установи и Централном регистру привредних субјеката.”
Образложење:
Централни регистар привредних субјеката, не може поступити по рјешењу Министарства здравља без достављених оснивачких аката у складу са одредбама Закона о привредним друштвима који је леx специалис у том дијелу.
Исто се односи и на престанак здравствене установе.
Напомињемо да се у ЦРПС- региструју здравствене установе (као установе) и као друштва са ограниченом одговорношћу која обављају дјелатности из области здравства.
Мишљење
Предлог се пригхвата у модификованом облику
Образложење
Предлог је усвојен у дијелу усклађивања са Законом о приврееним дуруштвима, уважавајући чињеницу да је предлагач одустао од нових чланова 61а-61ц, у складу са правно-техничким правилима.


МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ

Предложено је да се уређивање регулисаних професија доктора медицине, стоматолога, фармацеута, медицинске сестре за општу здравствену његу и бабица, по основу минималних услова оспособљености пропише овим законом, у складу са Законом о признавању професионалних квалификација за обаљање регулисаних професија („Службени лист ЦГ“, број 56/18), са одложеном примјеном до приступања Црне Горе Европској унији.
Такође, одредба 22 Нацрта закона, треба да се мијења и гласи:
„Члан 87 мијења се и гласи:
„Здравствени радници су лица која имају одговарајући ниво квалификације образовања из области здравства, који у виду професије обављају здравствену дјелатност и непосредно пружају здравствену заштиту грађанима, у складу са законом.““
У предложеним одредбама члан 23 став 2 мијења се и гласи:
“Осим лица из става 1 овог члана, здравствени радници су и: медицинска сестра, бабица, здравствени техничар и други који обављају послове опште здравствене његе и бабинства, као дијела здравствене заштите и имају ИВ, В, ВИ или ВИИ ниво калификације образовања из области здравства, у складу са законом.“
У члану 107 Закона о здравственој заштити, а у складу са Законом о националним стручним квалификацијама („Службени лист ЦГ“, бр. 80/08 и 40/16), треба додати нови став 2 којим ће се утврдити да ће „признавање специјализације односно, уже специјализације стечене у иностранству вршити установа високог образовања, у складу са својим актом.“

Мишљење
Предлози се прихватају

НВО „ЦАЗАС“

Предлог за допуну члана 26 на начин што након става број 3 треба додати нови став број 4 следеће садржине:
„Здравствену заштиту у области јавног здравља коју представљају превентивни здравствени програми и сервиси у циљу превенције, сузбијања и спрјечавања ХИВ/АИДС-а, Хепатитиса Б и Ц и других заразних болести грађани могу остваривати и код референтних невладиних организација.“
___________________________________________________________________
Образложење примједбе/предлога/сугестије 1:

У складу са основним циљевима који су промовисани измјенама и допунама предметног Закона да се обезбиједи квалитетна, доступна и благовремена здравствена заштите грађанима, НВО ЦАЗАС је недвосмисленог става и увјерења да је неопходно законским текстом препознати, прописати и дефинисати пружање превентивних здравствених програма и сервиса у циљу превенције, сузбијања и спрјечавања ХИВ/АИДС-а, Хепатитиса Б и Ц и других заразних болести и од стране невладиних организација.

Предње наведено из разлога што наведене програме и здравствене сервисе које у овом тренутку, као и у претходном дугогодишњем периоду, због своје специфичности и сензибилитета за поједине групе корисника (ИКД, СР и МСМ) и могућности директне комуникације са циљним групама спроводе у претежном дијелу невладине организације, у којима раде обучени професионалци са вишегодишњим искуством, што пружа гаранцију ефикасности, ефективности и квалитета пружања здравствене заштите у овом сегменту.

Препознавањем и укључивањем невладиних организација као пружалаца здравствених програма и сервиса у систем здравствене заштите на примарном нивоу на овај начин омогућио би се наставак континуиране, свеобухватне и цјеловите здравствене политике и активности Државе Црна Гора у циљу спровођења мјера здравствене заштите на превенцији ХИВ-а и спрјечавању ширења епидемија других заразних болести, као и дијагностици, лијечењу и њези за обољеле особе које живе са ХИВ-ом.

Мишљења смо да је предње изнијет став НВО ЦАЗАС утемељен у стратешком опредјелјенју Државе Црна Гора, израженом и кроз низ активности Министарства здравља, да настави са мјерама, активностима и подршци невладиним организацијама која се у досадашњем периоду остваривала кроз финансирање пројеката невладиних организација у складу са Законом о невладиним организацијама, али по нашем предлогу кроз нове облике и модалитете сарадње.

Ово са разлога што се Држава Црна Гора обавезала да спроводи и примјењује активне политике у област превенције ХИВ/АИДС-а и других заразних болести кроз низ како међународних тако и домаћих докумената које третирају ову област, између осталих Декларацији о посвећеној борби против ХИВ/АИДС-а и Националним стратегијама за борбу против ХИВ/АИДС 2005-2009, 2010-2014 и 2015-2020, као и у складу са препорукама Европске комисије.

Наиме, здравствени програми и сервиси које пружају невладине организације су усмјерени превасходно на алтернативне облике пружања здравствене заштите у области јавног здравља који се не пружају у здравственим установама прије свега превентивни ХИВ/АИДС програми и сервиси, коришћење брзих тестова на ХИВ, здравствено савјетовање, пружање подршке одређеним категоријама пацијената и прве помоћи (нпр. у случају предозирања наркотицима и сл.) од стране здравствених радника ангажованих и/или запослених у невладиним организацијама, а који су непрепознати од стране здравственог система из којих разлога је упитна одрживост истих у будућем периоду.


Мишљење
Предлог се не прихвата
Образложење
Здравствене услуге могу да се пружју само у здравствениим устнаовама, а у складу са Законом којим се уређује рад невладиних организација, овим законом може се превидјети само спровођење пројеката у сарадњи са Министарством и здравственим устнаовама.


Примједба/предлог/сугестија 2:

Предлог за допуну члана 31 на начин што након става број 7 треба додати нови став број 8 следеће садржине:
„Превентивне здравствене програме и сервисе који се односе на ХИВ/АИДС, Хепатитис Б и Ц и друге заразне болести могу пружати референтне невладине организације на основу уговора са Фондом, у складу са посебним актом којим ће Министарство прецизно дефинисати услове и критеријуме за пружање истих.“
__________________________________________________________________

Образложење примједбе/предлога/сугестије 2:

НВО ЦАЗАС је мишљења да се конкретни услови, механизми и сви други потребни детаљи ко, како и под којим условима може и треба да пружа здравствене програме и сервисе морају дефинисати и прецизирати посебним подзаконским актом Министарства здравља како би се омогућила гаранација квалитета и одрживости сервиса које је неопходно пружити грађанима Црне Горе у циљу превенције, сузбијања и спрјечавања ХИВ/АИДС-а Хепатитиса Б и Ц и других заразних болести.

Мишљење
Предлог се не прихвата
Образложење
У складу са претходним, као и да је уговарање здравствених услуга Фонда предмет Закна о здравственом осигурању.


МИНИСТАРСТВО РАДА И СОЦИЈАЛНОГ СТАРАЊА

Предложено је да се уређивање регулисаних професија доктора медицине, стоматолога, фармацеута, медицинске сестре за општу здравствену његу и бабица, по основу минималних услова оспособљености пропише овим законом, у складу са Законом о признавању професионалних квалификација за обаљање регулисаних професија („Службени лист ЦГ“, број 56/18), са одложеном примјеном до приступања Црне Горе Европској унији.
Мишљење
Предлог се прхвата
Јована Бошковић
У члану 3 Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о здравственој заштити, ријечи „у вези са радом“ не треба брисати, већ послије ријечи „професионалних болести“ додати ријечи „и болести у вези са радом“, тако да стоји „професионалних болести и болести у вези са радом“. Наведено из разлога што је Законом о заштити и здрављу на раду („Сл. лист ЦГ“, број 34/14 и 44/18), у члану 2 дефинисано да: „Заштита и здравље на раду подразмијева обезбјеђивање услова на раду који не доводе до повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом и који стварају претпоставке за пуну физичку и психичку заштиту запослених“. Такође, чланом 49 наведеног закона, прописано је да овлашћена установа за здравствену заштиту запослених између осталих послова које обавља, утврђује и испитује узроке настанка професионалних болести и болести у вези са радом. Подсјећамо да је Закон о заштити и здрављу на раду усклађен са директивама Европске уније и конвенцијама Међународне организације рада.
Такође, у тексту Закона о здравственој заштити који је на снази у члану 20 став 1, као мјере специфичне здравствене заштите запослених које обезбјеђује послодавац, неопходно је укључити и одредбе које су прописане чланом 49 Закона о заштити и здрављу на раду а које обављају Овлашћене установе за здравствену заштиту запослених или упутити на наведени пропис. Разлог се огледа у томе што утврђивање и испитивање узрока настанка професионалних болести и болести у вези са радом, спровођење здравствене заштите професионално обољелих запослених, вршење претходних и периодичних здравствених прегледа запослених у складу са прописима о заштити и здрављу на раду, као и утврђивање и анализа повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом и вођење одговарајуће евиденције, јесу специфичне мјере здравствене заштите запослених које обезбјеђује послодавац.
Члан 4 потребно је усагласити како са прописима којима се уређује здравствена заштита, тако и прописима којима се уређује заштита и здравље на раду. Обављање здравствених прегледа ради утврђивања здравствене способности запослених, не може вршити доктор медицине специјалиста медицине рада и по потреби доктори медицине других специјалности, већ исте обављају Овлашћене здравстене установе, сходно члану 49 став 1 тач. 3, 4, 5, 6 и 7 Закона о заштити и здрављу на раду. Такође, о важности усклађивања наведеног члана нацрта закона говори и чињеница да је Министарство здравља на основу члана 49 став 6 Закона о заштити и здрављу на раду ("Службени лист ЦГ", број 34/14), донијело Правилник о ближим условима које треба да испуњава правно лице за обављање здравствене заштите запослених („Службени лист Црне Горе“, бр. 60/16). На основу овог Правилника Овлашћена здравствена установа може да обавља здравствену заштиту запослених ако, у погледу кадра, има докторе медицине различитих специјалности који врше ове прегледе, што не може бити у супротности са овим законом.
Такође, наведеним чланом 49 овог закона у ст. 2, 3, 4 и 5 прописано је да: „Подаци сакупљени у вези са здравственим прегледима запосленог повјерљиве су природе и под надзором су овлашћене установе за здравствену заштиту запослених, односно изабраног доктора који води евиденцију о здравственим прегледима.
Подаци из става 1 овог члана могу се достављати другим лицима само уз писану сагласност запосленог.
Извјештај о здравственом прегледу запосленог о здравственој способности за обављање одређених послова доставља се послодавцу на начин да се не наруши принцип повјерљивости личних података.
Није дозвољено коришћење података прикупљених по основу здравствених прегледа запослених противно намјени или у сврху дискриминације запослених.“
Оно на шта још сугеришемо када је у питању члан 4 став 3, 4, 5 и 6 Нацрта закона, јесу одредбе Правилника о врсти, начину, обиму и роковима за обављање здравствених прегледа запослених на радним мјестима са посебним условима рада односно са повећаним ризиком („Службени лист Црне Горе“, бр. 43/17), који је такође донијело Министарство здравља на основу члана 19 став 4 Закона о заштити и здрављу на раду, и уз сагласност Министарства рада и социјалног старања.
Наведеним правилником дефинан је између осталог и начин сачињавања и достављања извјештаја о извршеном претходном здравственом прегледу запосленог (члан 11), док су образци извјештаја за претходни здравствени преглед, односно образац извјештаја за периодични здравствени преглед дати су у прилозима бр. 5 и 6, саставни дио овог правилника.
Мишљење
Предлог се дјелимично прихвата
Образложење
Питања која се уређују овим чланом, мишљења смо, да су правно-техничке природе, а да се парво на прговор на налаз и мишљење о радној способности и трошкови поступка по приговору могу уредити само законом. Питања која су педмет прописа о заштити и здравља на раду упућена су у овој одредби на тај закон.

КОМОРА ФИЗИОТЕРАПЕУТА ЦРНЕ ГОРЕ

Примједба/предлог/сугестија 1:
У члану 23 став 1 послије тачке 3 додати нову тачку која гласи: „4) физиотерапеут – доктор физиотерапије, магистар физиотерапије, специјалиста примијењене физиотерапије и бацхелор примијењене физиотерапије, са завршеним медицинским факултетом или факултетом примијењене физиотерапије и виши физиотерапеутски техничар и физиотерапеутски техничар, са завршеним вишим и средњим образовањем.“

Мишљење
Предлог се прихвата у модификованом облику
Образложење
Одредба је формулисана у сарадњи са Министарством просвјете

Примједба/предлог/сугестија 2:
У члану 30 Нацрта Закона у другом додатом члану 117б став 3 требао би да гласи: „Премија осигурања пада на терет послодавца, а утврђује се за сваку грану медицине, уз мишљење Министарства и надлежне коморе.“

Образложење примједбе/предлога/сугестије 2: У циљу адекватне примјене ових одредби Закона, неопходно је јасно прописати на чији терет пада Премија осигурања. Мишљења смо да Премија осигурања треба да пада на терет послодавца, односно здравствене установе која осигурава здравственог радника.

Мишљење
Предлог се прихвата у модификованом облику
Образложење
Одредба је формулисана у сарадњи са Агенцијом за надзор осигурања.

Примједба/предлог/сугестија 3:
У члану 31 Нацрта Закона, који се односи на измјене члана 119 у ставу 2 потребно је допунити текст у дијелу у којем се наводи ко су чланови Коморе физиотерапеута Црне Горе. Наиме, потребно је допунити текст Нацрта Закона на начин да чланови Коморе физиотерапеута могу бити и виши физиотерапеутски техничари и физиотерапеутски техничари.

Мишљење
Предлог се не прихвата
Образложење
У категорију регулисаних професија спадају физиотертапеути – лица са завршеним студијским програмом примијењене физиотерапије.

ДР ЗОРАН КОТУРОВИЋ – ПЗУ „ОФТАЛЕНС ДР КОТУРОВИЋ“

Предложено је да се став 3 члана 41 не брише.
Образлажући овај предлог, наглашено је да не постоје разлози да дневна болница из области офталмологије не функционише, јер се операција катаракте у високом проценту у западним земљама већ обавља по принципу „office сурргерY“, нешто слично интервенцијама из стоматолошких грана. Такође, наглашено је да се све операције из офталмологије, укључујући и најкомплексиње операције на задњем сегменту ока у цијелом свијету обављају у локалној анестезији, уз минимално задржавање у здравственој установи.
На овом принципу функционише и ПЗУ „Офталенс др Котуровић“
Мишљење
Предлог се прихвата

МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ


1. Предлажно је да Клинички Центар Црне Горе добије статус Универзитетског клиничког центра.

Образложење
Клинички центрар, поред простора и опреме располаже адекватним стручним кадром које има академска и научна звања и испуњавањем овог услова клиника добија свој пуни назив.Наведени кадар ради у оквиру јединственог радног процеса у Клиничком центру Црне Горе и Медицинском факултету, на основу чега је и закључен са изабраним лицима Уговор о допунском раду са Универзитетом Црне Горе.
Упоредном праксом земаља из окружења констатујемо: Назив Универзитетски клинички центар је у Љубљани, Скопљу, Тузли, Републици Српској.
Мишљење
Предлог се не прихвата
Образложење
Предлагач је цијенио разлоге Медицинског факултета и став Клиничког центра, те је закључено да се нијесу стекли услови за давање статуса Универзитетског клиничког центра Клиничком центру Црне Горе.

2. Предлажено да све јавне здравствене установе, могу да буду наставне базе факултета здравственог усмјерења.

Образложење
Црна Гора је географски мали простор на коме функционишу здравствене установе које имају одређене специфичности, те би у интересу квалитета реализације наставе, било оправдано да наставне базе факултета здравственог усмјерења поред здравствених установа на примарном нивоу здравствене заштите, буду и здравствене установе на секундарном и терцијалном нивоу здравствене заштите.
Мишљење
Предлог се прихвата

КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР ЦРНЕ ГОРЕ

У изјашњењу о предлогу да се Клинички центар Црне Горе трансформише у Универзитетски центар Црне Горе, исти је изразио неслагање да да Клинички центар добије статус Универзитетског клиничког центра будући да би то могло изазвати низ организационих промјена у дијелу надлежности и организације самог Клиничког центра који би се самим тим могао наћи и под надлежност Универзитета, а што би без детаљне претходне анализе могло итекако имати негативне последице у дијелу организације рада, све без икакве потребе јер је Клинички центар и сада база факултета здравственог усмјерења у којем се обавља научно истраживачка дјелатност и наставна дјелатност у складу са законом, а здравствени радници и здравствени сарадници који су изабрани за наставнике и сараднике обављају здравствени, научноистраживачки и наставни рад у оквиру јединственог процеса рада, дакле омогућена су им сва права.
Мишљење
Предлог се прихвата

ПРОФ. ДР АГИМА ЉАЉЕВИЋ

Преложено је да се овим законом пропише обавеза за све пружаоце здравствених услуга који реализју услуге из домена јавног здравља, без обзира да ли своје услуге пружају у здравственим или нездравственим институцијама (Министарству здравља и осталим министарствима, општнским органима, инспекцијским службама, установама за прозводњу и контролу хране, установама социјалне заштите и другим организацијама и институцијама), морају бити укључени у програме континуиране медицинске едукације из јавног здравља и стећи одговарајући цертифицат за обављање активности које су у домену њихове дјелатности.
Образложење примједбе/предлога/сугестије
Велики број пружалаца услуга, са примарно стеченим медицинским, али и немедицинским образовањем, је у позицији да реализује активности из домена јавног здравља, а да претходно није био у позицији да стекне специфична знања из јавног здравља. Како су искуства показала да је за успјешну реализацију активности које су усмјерене ка очувању и унапријеђењу здравља цијеле популације и које захтијевају анимирање свих друштвених ресора, неопходна врло конкретна и усмјерена знања, од посебног је значаја да пружаои наведених услуга добију компетентно јавно-здрацвствено образовање. Значај едукације из области јавног здравља препознало је Министарство просвјете и обезбиједило стицање верификованих цертифицата и звања којима се потврђује оспособљеност за обављање активности у дјелатностима које су у домену јавног здравља.
Мишљење

Предлог се не прихвата
Образложење
Ово треба да буде предмет програма континуиране медицинске едукације.


Предлогач закона је, у складу са прихваћеним предлозима, сугестијама и мишљењима и у складу са правно-техничким правилима, у циљу унапрјеђења текста припремио Предлог закона о козметичким производима*.

Саставни дио овог извјештаја чини и Извјештај о консултовању заинтересоване јавности у припреми Нацрта овог закона.

М И Н И С Т А Р,
Др Кенан Храповић


Извјештај сачинила
Славојка Шуковић

Одобрила
Слађана Павловић