Ибрахим Смаиловић: „Спрјечавање и реаговање на сексуално насиље у директној је вези са заштитом људских права “

Сексуално насиље које је дефинисано као било који сексуални чин, покушај остваривања сексуалног чина, нежељени сексуални коментар или приједлог који је усмјерен против особе и њене сексуалности, а који може учинити друга особа без обзира на однос са жртвом или ситуацију у којој се налазе, представља посебну, специфичну врсту насиља. Оно има више својих појавних облика: од сексуалног узнемиравања и злостављања, преко силовања, до трговине женама у сврхе присилне проституције и/или порнографије, објашњава Ибрахим Смаиловић Генерални директор Директората за грађанско законодавство и надзор у Министарству правде.

Говорећи на конференцији „Освијетли. Вјеруј. Дјелуј.“ која је одржана данас у Подгорици, он је истакао да су сви појавни облици насиља апсолутно недопустиви јер представљају повреду људских права и нулта толеранција на било који од тих појавних облика једини је прави одговор државе, те да је спрјечавање и реаговање на сексуално насиље у директној је вези са заштитом људских права.

Питање сексуалног насиља или злостављања нарочито добија на значају када је извршено према дјеци, јер подразумијева укључивање дјетета у сексуалну активност коју оно не схвата у потпуности, са којом није сагласно или за коју није развојно дорасло и није у стању да се са њом сагласи. Дјеца морају имати најбољи могући почетак у животу и морају бити заштићена од свих облика насиља, злостављања, искоришћавања и дискриминације. Стандарди кривичноправне заштите малољетних лица, утврђени Конвенцијом Савјета Европе о заштити дјеце од сексуалног злостављања и сексуалног искоришћавања, саставни су дио нашег унутрашњег правног поретка и налажу континуирано унапређење националног нормативног оквира, али и праксе, оцијенио је Смаиловић.

Он је нагласио да нијесу мање тешке ни посљедице сексуалног насиља које је извршено над одраслим особама. Оне се најчешће рефлектују на подручје физичког и психичког здравља жртве, али и на њено понашање, те на сексуално здравље жртве. Оно што је свакако специфично за сексуално насиље су социјалне посљедице које су веома тешке и разарајуће, закључио је.

Генерални директор Министарства правде за грађанско законодавство је подсјетио да је Црна Гора међу првима ратификовала Конвенцију Савјета Европе о спречавању и сузбијању насиља над женама и насиља у породици, као и Конвенцију о заштити дјеце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања, чиме је показала јасну намјеру да се прикључи земљама које су препознале вриједности које проистичу из ових конвенција, као и да је врло посвећеном законодавном активношћу у великој мјери ускладила своје кривично законодавство са наведеним конвенцијама.

С тим у вези, истакао је да је доношењем Закона о измјенама и допунама Кривичног законика из 2017. године кривично законодавство у Црној Гори претрпјело највише измјена. Тако су, између осталог, уведена нова кривична дјела: Сакаћење женских гениталија, Принудна стерилизација и Прогањање, док је, са друге стране, извршено пооштравање казни за кривично дјело насиље у породици или породичној заједници. Као посебно важне истакао је измјене кривичног дјела Силовање, којима је уведена нова инкриминација, односно нови облик овог кривичног дјела, који се односи на све недобровољне сексуалне акте, а не само на оне који се предузимају употребом принуде, као и дефинисање дјечије порнографије.

“Посебно је важно истаћи и значај Закона о заштити од насиља у породици у којем је, као врста насиља, препознато и угрожавање сексуалног интегритета другог члана породице извршено путем сексуалног узнемиравања, те Закона о бесплатној правној помоћи којим је прописано право на бесплатну правну помоћ и за жртве насиља у породици у складу са законом којим се уређује заштита од насиља у породици. Оваквим прописивањем створени су сви законски услови за обезбјеђење ефиксане правне заштите за ова лица” казао је Смаиловић.

Министарство правде ће наставити са активним праћењем међународних стандарда у области сексуалног насиља и потреба црногорског законодавства за усаглашавањем са тим стандардима, јер заштита људских права и слобода, као темељ истинске демократије, јесте приоритет и императив Црне Горе у свеукупном процесу придруживања заједници развијених европских држава, закључио је Смаиловић.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ