Анализа консолидоване јавне потрошње у 2019. години

Како би се осигурала дугорочна одрживост јавних финансија, током 2019. године, настављено је са спровођењем мјера фискалне консолидације усмјерених на повећање јавних прихода и ограничење раста текуће јавне потрошње. Мјере фискалног прилагођавања, са чијом примјеном је отпочело у 2017. години, имају за циљ смањење буџетског дефицита и стварање услова за постепено опадање јавног дуга. 

Јавни приходи у 2019. години износили су 2.150,9 мил. € или 44,7% процијењеног БДП-а (4.817,1 мил. €). У односу на 2018. годину, укупна наплата прихода већа је за 181,4 мил. € или 9,2%, највећим дијелом као резултат повећања пореских прихода за 147,1 мил. €, односно за 8,4%. Посматрано по структури прихода, највећи раст биљежи се код: пореза на додату вриједност за 78,8 мил. €, доприноса 21,8 мил. € и пореза на доходак 16,9 мил. €. У односу на план, приходи су већи за 85,0 мил. € или 4,1%.

Јавна потрошња у 2019. години износила је 2.248,5 мил. € или 46,7% БДП-а, и у односу на претходну годину повећана је за 96,0 мил. € или 4,5%. Главни разлог повећања јавне потрошње односи се на већу реализацију Капиталног буџета кроз који се финансирају пројекти усмјерени на унапрјеђење јавне инфраструктуре за чију је реализацију, у односу на претходну годину, издвојено више средстава за 42,1 мил. € односно 14,2%. Упоредо са капиталном потрошњом, и Текућа потрошња забиљежила је раст као резултат већег издвајања у дијелу: бруто зарада, капиталних издатака и трансфера институцијама, појединцима, невладином и јавном сектору.

Сходно кретању прихода и расхода у 2019. години остварен је дефицит јавних финансија у износу од 97,6 мил. € или 2,0% БДП-а, што је у односу на претходну годину мање за 85,4 мил. € или 46,7%.

У истом периоду, забиљежен је суфицит Текуће јавне потрошње у износу од 241,2 мил.€ или 5,0% БДП-а.

Остварени резултат у 2019. години указује на даљу тенденцију пада буџетског дефицита, као резултат повећања буџетских прихода и оптимизације текуће буџетске потрошње, што је у складу са главним циљем фискалне политике који се односи на консолидацију јавних финансија и стварање услова за њихову дугорочну одрживост. 

Имајући у виду, да се остварени дефицит налази у оквирима од 3%, може се констатовати да је испуњено фискално правило утврђено Законом о буџету и фискалној одговорности, а што је уједно и дозвољени ниво дефицита прописан критеријумима из Мастрихта. 

Изворни приходи буџета у 2019. години износили су 1.885,1 мил.€ или 39,1% БДП-а и већи су у односу на остварене у 2018. години за 139,1 мил. € или 8,0%, док су у односу на планиране већи за 51,1 мил. € или 2,8%. Овако снажном расту прихода буџета допринијели су раст економске активности, позитивна кретања на тржишту рада и јачање пореске дисциплине, уз редефинисану акцизну политику.

Као резултат претходно поменутог, све категорије пореских прихода забиљежиле су раст у односу на исти период претходне године. Најзначајнија позитивна одступања забиљежена су код прихода по основу пореза на додату вриједност за 78,8 мил. € или 12,8%, што је првенствено резултат раста економске активности али и појачаног рада инспекцијских служби.

Усљед позитивних кретања на тржишту рада, у посматраном периоду, порези и доприноси на зараде забиљежили су раст, тако да су приходи од пореза на доходак у односу на претходну годину виши за 0,1 мил.€ или 0,1%, иако се по новом Закону о финансирању локалних самоуправа већи дио пореза на доходак уступа локалним самоуправама. Приходи по основу доприноса, у односу на исти период претходне године, већи су за 21,8 мил. € или 4,2%. Повећање пореза и доприноса на зараде, осим раста запослености, резултат је наплате пореских потраживања сходно Закону о репрограму пореских потраживања, али и јачања пореске дисциплине. 

Приходи од акциза, у 2019. години, већи су за 14,3 мил.€ или 6,5% у односу на претходну годину, услијед веће наплате прихода од свих врста акцизних производа, што показује да је редефинисана акцизна политика дала позитивне резултате, кроз превасходно опоравак тржишта дуванских производа.

Укупни издаци буџета у 2019. години износили су 2.028,8 мил. € или 42,1% процијењеног БДП-а за 2019. годину (4.817,1 мил. €), што је за 113,8 мил.€ или 5,9% више у односу на претходну годину, превасходно као резултат већег издвајања у дијелу Капиталног буџета, измирења обавеза по основу активираних државних гаранција и раста појединих категорија Текуће потрошње.

У односу на планиране издаци су већи за 52,1 мил. € или 2,6%. У структури укупних издатака буџета, Текућа буџетска потрошња остварена је на нивоу од 1.756,4 мил. € и већа је за 75,7 мил. € или 4,5% у односу на планирану, превасходно као резултат активирања државне гаранције за систем за пречишћавање отпадних вода у општини Будва као и већег издвајања за потребе опремања Војске Црне Горе. 

На другој страни, Капитални буџет реализован је у износу од 272,4 мил.€, што је мање за 23,5 мил.€ или 8,0% у односу на планирани, сходно динамици изведених радова у 2019. години. У дијелу преосталих пројеката који се финансирају из Капиталног буџета, забиљежен је раст издавајања у односу на планирани.

Као резултат кретања прихода и расхода у 2019. години, дефицит централног буџета у 2019. години износио је 143,6 мил. € или 2,98% БДП-а, и мањи је за 25,3 мил. € или 15,0% од дефицита оствареног у 2018. години. Отплата дуга износила је 507,3 мил. €, од чега се на отплату кредита резидентима односи 178,4 мил. €, а нерезидентима 328,9 мил. €. 

Приходи буџета локалне самоуправе у 2019. години износили су 265,7 мил. € или 5,5% БДП-а, и биљеже раст од 42,3 мил. € или 18,9% у односу на исти период 2018. године. У оквиру прихода, позитивно одступање у односу на исти период претходне године биљеже порез на доходак за 16,8 мил. € и накнаде за 15,9 мил. €. Повећање прихода по основу пореза на доходак физичких лица условљено је измјеном законских рјешења која се односе на систем финансирања локалне самоуправе којим је повећан проценат уступања овог прихода за општине које припадају сјеверном и средишњем региону Црне Горе као и општинама приморског региона чији је степен развијености испод 100% просјечне вриједности индекса развијености, као и раста запослености. Повећање прихода по основу накнада посљедица је побољшане наплате накнада за комунално опремање земљишта. У односу на план, приходи локалне самоуправе су већи за 33,9 мил. € или 14,6%.

Издаци буџета локалне самоуправе  у 2019. години износили су 219,7 мил. € или 4,6% БДП-а, што је за 17,8 мил. € мање у односу на исти период 2018. године. У односу на план издаци су виши за 27,0 мил. €, првенствено због већег издвајања за капитални буџет.

У 2019. години забиљежен је суфицит локалне самоуправе у износу од 46,0 мил. € или 1,0% БДП-а.

У прилогу: Анализа консолидоване јавне потрошње у 2019. години.xлсx