Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Европски суд за људска права донио пресуду у предмету Распоповић и други против Црне Горе

Објављено: 26.03.2020. • 18:18 Аутор: Заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права Валентина Павличић
Европски суд за људска права („Европски суд“) донио је пресуду у предмету Распоповић и други против Црне Горе, представке бр. 58942/11, бр.14361/13 и 71006/13.

Наведени предмет обухвата три представке и то Распоповић против Црне Горе, бр.58942/11, Булатовић и Ђукић против Црне Горе, бр.14361/13 и Гардашевић против Црне Горе, бр.71006/13, али је у конкретном случају због истог чињеничног и правног стања, Европски суд сматрао прикладним да их испита заједно у једној пресуди.

Све три представке су Канцеларији заступника комунициране као „WЕЦЛ“ предмети („wелл естаблисхед цасе-лаw“), па их је Европски суд испитивао у односу на члан 6 ст.1 Европске конвенције, односно искључиво испитујући дужину трајања поступка у конкретним предметима који су се водили пред националним органима. У „WЕЦЛ“ предметима за чињенични и правни основ представке Европски суд има већ добро установљену судску праксу и мало је вјероватно да ће доћи до одступања од те праксе.

Европски суд је у наведеној пресуди поновио да разумност дужине трајања поступка мора бити процијењена у свијетлу околности предмета и у односу на сљедеће критеријуме: сложеност предмета, понашање подносилаца представке и релевантних органа, као и од каквог је значаја предмет спора за подносиоце представке. Приликом испитивања цјелокупног материјала који му је достављен, Европски суд није нашао ниједну чињеницу или аргумент који би га могао убиједити да донесе другачији закључак о прихватљивости и основаности ове жалбе. Имајући у виду своју судску праксу о овом питању, Европски суд је сматрао да је у конкретном предмету дужина трајања поступка била прекомјерна и да није испунила захтјев „разумног рока”, због чега је утврдио повреду члана 6 став 1 Конвенције и досудио сваком подносиоцу представке новчани износ на име нематеријалне штете, трошкова и издатака које ћемо представити у наставку и одбацио остатак захтјева подносилаца представке за правичним задовољењем.

У предмету Распоповић против Црне Горе, бр.58942/11, подносилац представке се жалио на прекомјерну дужину трајања парничног поступка који је покренут 16.09.2003.године пред Основним судом у Подгорици, а окончан пресудом Врховног суда Црне Горе од 09.06.2011.године. Европски суд је утврдио да се у конкретном предмету, дужина поступка има рачунати од 3. марта 2004.године, тј. од дана ступања на снагу Конвенције у односу на Црну Гору, па је испитујући околности предмета, утврдио да је дужина парничног поступка у трајању од 7 година, 3 мјесеца и 6 дана на 3 нивоа надлежности била очигледно прекомјерна, због чега је утврдио повреду члана 6 став 1 Конвенције. Подносиоцу представке је по том основу досудио правично задовољење у износу од 900,00 еура на име нематеријалне штете и 500,00 еура на име трошкова поступка.

У предмету Булатовић и Ђукић против Црне Горе, бр.14361/13 три подносиоца представке су се жалила на прекомјерно трајање парничног поступка који је трајао од 28.01.1988. године када су поднијели тужбу Општинском суду у Титограду, а окончан пресудом Врховног суда Црне Горе 09.05.2012.године. Европски суд је утврдио да се у конкретном предмету, дужина поступка има рачунати од 3. марта 2004.године, тј. од дана ступања на снагу Конвенције у односу на Црну Гору, па је испитујући околности предмета, утврдио да је дужина оставинског поступка у трајању од 8 година, 2 мјесеца и 6 дана на 3 нивоа надлежности била очигледно прекомјерна. Због наведених околности утврдио је повреду члана 6 став 1 Конвенције и по том основу досудио правично задовољење у износу од по 1.200,00 еура на име нематеријалне штете и 100,00 еура на име трошкова поступка.

У предмету Гардашевић против Црне Горе, бр.71006/13 подноситељка представке се жалила на прекомјерну дужину трајања парничног поступка који је покренут 27.03.1998.године пред Основним судом у Подгорици, а окончан пресудом Врховног суда Црне Горе од 23.10.2012.године. Европски суд је утврдио да се у конкретном предмету, дужина поступка има рачунати од 3. марта 2004.године, тј. од дана ступања на снагу Конвенције у односу на Црну Гору, па је утврдио да је дужина парничног поступка у трајању од 8 година, 7 мјесеци и 21 дан на 3 нивоа надлежности била очигледно прекомјерна, због чега је утврдио повреду члана 6 став 1 Конвенције. Подноситељки представке је по том основу досудио правично задовољење у износу од 1.000,00 еура на име нематеријалне штете и 100,00 еура на име трошкова поступка.

Наведена пресуда је постала правоснажна даном доношења и против ње није дозвољена жалба.

Заступник Црне Горе пред 
Европским судом за људска права 
Валентина Павличић

Везани чланци:

Нова пресуда и три нове одлуке у вези прекомјерне дужине трајања поступака пред Уставним 17.02.2025.
Присуствовање Заступнице Црне Горе свечаном отварању судијске године Европског суда за л 03.02.2025.
Извршење пресуде Европског суда за људска права - допуњени Акциони план у предмету Баго 29.01.2025.
Три нове одлуке Суда за људска права у вези прекомјерне дужине трајања поступака пред УС 24.01.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?