- Влада Црне Горе
Министарство финансија Интервју ГД Директората за државни буџет у МФ, Бој...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју ГД Директората за државни буџет у МФ, Бојана Пауновића за Побједу: У трећем пакету фокус ће бити на опоравку економије
Објављено: 21.04.2020. • 19:11 Аутор: Министарство финансија
Трећи пакет Владиних мјера подршке рађанима и привреди за ублажавање економских посљедица пандемије корона вириса, зависиће од развоја ситуације. Поред краткорочних у новом пакету фокус ће бити на стварању адекватног амбијена за опоравак наше економије и остваривање дугорочних ефеката након епидемије. У овом тренутку, још нијесу познати детаљи сљедећег пакета мјера па није могуће направити пројекцију њиховог фискалног утицаја. казао је у интервјуу Побједи Бојан Пауновић, генерални директор Директората за државни буџет у Министарству финансија.
-Процјењује се да први пакет мјера вриједи оквирно 100 милиона еура, док је ефекат другог пакета мјера процијењен на око 55 милиона еура.
Досадашње мјере креиране су у циљу подршке у одржавању ликвидности привреде, очувању радних мјеста и пружања неопходне помоћи најугроженијим категоријама становништва, у кратком временском року- у времену трајања епидемије- каже Пауновић.
ПОБЈЕДА: Може ли Влада значајно проширити пакет подршке а да не угрози буџет и финансије?
ПАУНОВИЋ: Први пакет мјера, усмјерен на помоћ привреди и грађанима, усвојен је средином марта ове године и односио се, прије свега, на могућност привредних субјеката да одложе обавезе по основу пореза на доходак физичких лица и доприносе за обавезно социјално осигурање, затим обезбијеђивање кредитне подршке Инвестиционо-развојног фонда привредним субјектима, као и сет мјера Централне банке у циљу могућности одлагања кредитних обавеза код комерцијалних банка. Такође, у оквиру првог пакета мјера, обезбијеђена је и једнократна финансијска подршка најрањивијим категоријама становништва. Овај пакет мјера био је резултат ургентне потребе реаговања на измјењене околности пословања на црногорском тржишту и потешкоће са којима су се у изузетно кратком року суочили привредници и грађани. С обзиром на промјене у окружењу које су дневно присутне, први пакет мјера је био правовремен, али не и довољан да у потпуности одговори новонасталом изазову.
С тим у вези, економски тим Владе је у претходном периоду интезивно радио на припреми другог пакета мјера, усмјереном прије свега на очување фундамента економије, односно очувању радних мјеста кроз давање субвенција за зараде запослених привредним субјектима који су активни у оним дјелатностима које су, усљед епидемије, потпуно затворене или је њихов рад угрожен. Овај пакет мјера намјењен је, са једне стране, пружању подршке послодавцима да задрже запослене и редовно измирују своје обавезе и очувају своје бизнисе, док са друге стране представљају једну врсту сигурности за запослене будући да је планирано да субвенције за зараде у нето износу буду директно уплаћене на рачуне запослених.
Дизајнирање и првог и другог пакета мјера разматрано је са аспекта утицаја на привреду и грађане, запосленост, буџет, економски амбијент, а основни предуслов за њихово доношење и имплементацију представља стабилности и одрживост јавних финансија, што ће бити неопходан предуслов и у даљем раду.
ПОБЈЕДА: Да ли је извјесно да ће у мају бити ребаланс буџета - у ком износу се очекује?
ПАУНОВИЋ: У постојећим оклностима, извјесно је да ће доћи до одступања од иницијалних планова, како на расходној, тако и на приходној страни буџета. У условима када се, на глобалном нивоу, земље сусрећу са једном од највећих криза, здравствених, социо-економских, извјесно је да ће и у Црној Гори доћи до пада економске активности, и промијењене околности узрокују потребу ревидирања процјена на којима се базира Буџет.
Евидентно је да ће очекивани прилив прихода у Буџет државе бити значајно мањи у односу на постојећи план, док ће, на другој страни, бити потребно издојити додатна средства за финансирање увећаних трошкова здравственог система, социјалних давања, програма подршке привреди... Сходно наведеном, увелико радимо на анализи постојеће ситуације и процјенама јавних финасија за текућу годину, те када се створе претпоставке, изаћи ћемо са приједлогом измјена закона о буџет за 2020.
ПОБЈЕДА: Колико је смањење прихода буџета и колико се очекује у наредном периоду?
ПАУНОВИЋ: Због изузетно ограничене економске активности, сусрећемо се и са отежаним пуњењем буџета, те је реално за очекивати да ћемо имати значајно нижи ниво остварених прихода од плана. Ово ће доминантно зависити од тога колико ће епидемија трајати и када ће бити могуће постепено активирати поједине дјелатности и наставак привредне активности.
Оно што можемо у овом тренутку рећи јесте да се пуњење буџета прати на дневној основи и да је сходно досадашњој динамици, наплата за први квартал 2020. била добра и у складу са планом. Међутим, већ сад је примјетно да приходи у априлу имају негативан тренд као посљедица снижене привредне активности. Очекује се да ће наплата прихода у априлу, и у наредним мјесецима, бити испод онога што је првобитно планирано.
ПОБЈЕДА: Да ли ћемо морати додатно да се задужујемо, мимо буџетом предвиђених износа?
ПАУНОВИЋ: Сходно Закону о буџету за 2020. средства за финансирање обавеза државе била су обезбијеђена доминатно кроз акумулиране депозите из претходне године. Ипак, нове околности захтијевају ревидирање планова на овом пољу.
Црна Гора је, спремајући се за економски „тешку“ 2020, сходно глобалним пројекцијама које су биле актуеле током прошле године, у септембру 2019. емитовала државне обвезнице и обезбиједила неопходна средстава за потребе финансирања својих обавеза у 2020. Поред наведеног, од великог значаја представља добијање гаранције Светске банке засноване на политикама – ПБГ 2, у износу од 80 милиона еура коју је Црна Гора добила почетком 2020, непосредно прије избијања пандемије на нашим просторима, која ће обезбиједити добијање повољних услова за задужење на тржишту капитала до 250 милиона. Ово су претпоставке које су планиране овогодишњим буџетом и које су у значајној мјери умањиле ризик изложености наше државе негатвним кретањима на тржишту капиала, али истовремено умањиле и негативан ефекат тренутних, непредвидиих околности.
Међутим, имајући у виду да очекујемо смањење буџетских прихода и повећање планираног дефицита буџета, а што ће захтијевати обезбијеђивање додатних средстава, тренуто се воде разговори са партнерским и финансијским институцијама како би се обезбиједио приступ свим расположивим кредитним или донаторским средстима.
Смањење стопе ПДВ не би било адекватно
ПОБЈЕДА: Колико је реално очекивати смањење стопе ПДВ-а, што је чест захтјев?
ПАУНОВИЋ: У овом тренутку нисмо сматрали да би смањење стопе ПДВ-а била адекватна мјера. Имали смо у виду смањени промет робе и услуга, значајна одлагања прихода државе по основу пореза и доприноса на зараде, као и значајно учешће ПДВ-а у укупним приходима буџета државе којим се у постојећим околностима у значајној мјери обезбијеђују средства за уредно сервисирање свих обавеза државе.
Биће редовне плате, пензије, социјална давања…
ПОБЈЕДА: Да ли је извјесно да неће бити проблема са исплатом плата и пензија?
ПАУНОВИЋ: Имајући у виду тренутну ситуацију, од посебне је важности да Држава своје обавезе измирује уредно и благовремено. Исплата обавеза државе, као што су зараде, пензије, социјална давања, финансирање здравствственог система, образовања, апсолутни је приоритет, и биће редовно сервисиране, како у досадашњем, тако и у наредном периоду.
Доћи ће до пада планираног БДП-а
ПОБЈЕДА: Колика је опасност да уђемо у рецесију?
ПАУНОВИЋ: Сходно досадашњим пројекцијама, у земљама у окружењу, али и широм свијета, очекује се пад економије у односу на прошлу годину, односно улазак у рецесију. Црна Гора, као мала и отоворена економија, у претходном периоду је остварила високе стопе економског раста, у значајној мјери захваљујући снажном инвестиционом циклусу и изузетним резултатима у области туризма, те је посебно изражена осјетљивост на екстерне шокове и дешавања у окружењу.
Имајући у виду значајан пад економске активности у Црној Гори која се предвиђа у другом кварталу ове године, као и неизвјесност када је у питању област туризма, реално је за очекивати да иницијалне пројекције неће бити остварене и да ће бити ревидиране уз претпоставку остварења реалног пада БДП-а. Међутим, управо свим до сада дизајнираним мјерама Владе усмјереним на подршку привреди, покушавамо да тај пад ублажимо у највећој могућој мјери. Са друге стране, очекује се да ће негативан ефекат пандемије на светску економију бити једнократан, те је реално за очекивати да ће црногорска економија ући у опоравак и имати позитиван тренд економског раста већ у 2021.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?