Јубилеј 170 година рада Средње поморске школе Котор (22. април 1850 – 22. април 2020)

"Датум је 22.04.1850, рано је јутро, сунце се још скрива иза поносног Ловћена чије литице чувају град Котор, град је још сањив и ушушкан унутар својих камених зидина.

Уснули град, његове уске улице и поплочане пјаце, буди звук звона… Одзванја школско звоно из порте Фрањевачког манастира, позивајући пет ученика Средње поморске школе на њихов први час.

Свануо је и тај дан када ће вишевјековна приватна школска пракса прерасти у државну школу, а на основу потреба народа бокешког да се научи навигават како би брод сигурно вијађат могао.

Море, једини пут Бокеља у неизвјесност и авантуру, пуно је тога узело, али је много више дало народу Боке. Нераскидива је веза мора и Бокеља, јутра и вечери почињали би уз море, будили би се уз валове и мирис мора, одлазили би на починак погледа опчињеног заласком сунца на хоризонту.

Дуго су среске власти древног Котора тразиле од аустријске власти да се отвори пучка школа, да би 23.09.1849. године цар Франц Јозеф написао Указ о њеном оснивању...

***

Датум је 22.04.2020. опет је рано јутро, а прошло је 170 година. И даље се сунце бори да прескочи Ловћен како би угледало скоро исти онај древни Котор...

На први поглед, није се превише тога промјенило... али ипак јесте. Мјењале су се границе, државе, језик, људи и бродови, мјењале су се потребе и мјењала се на одређени начин и љубав према мору.

Оно звоно и даље стоји у порти, али одавно не звони...звонила су друга звона позивајући многобројне генерације Поморске школе у разним зградама, стварајући славне поморце који су носили славу бокешког поморства широм свијета.

Сто седамдесет година континуитета је традиција вриједна великог поштовања у било којој области човјековог стваралаштва, а посебно у образовању. Уједно, године континуитета су израз и потврда темељне човјекове потребе кроз вјекове, потребе која се праксом искушавала и доказивала, доносећи добробит за укупно друштво.

Вођена прекаљеном стручношћу "морских вукова", Школа је успјешно одолијевала изазовима свих времена, неуморно стварајући све више и више стручних кадрова који су жељно очекивали да их у пракси обликују море и брод. На сваком мору свијета, ступајући на сва његова копна, наши поморци су били истински амбасадори свога краја и државе.

Њих преко 10 хиљада прошло је кроз ђачке клупе, развијајући своју жељу да овладају вјештинама и знањима којима ће пркосити морским чудима, али их и истовремено поштовати и враћати им се са великом љубави.

Богата сачувана архивска грађа и школска монографија, свједоче о времену, људима, мору и бродовима. Сви они који су прошли кроз школске клупе, катедре и зборнице, са поносом се односе на чињеницу да су били дио најстарије државне средње школе на Балкану чије школско звоно у континуитету звони 170 година.

Школа је наставила да ради и данас, у условима које диктира пандемија вируса корона, у условима када се над читавим свијетом надвила сјена бриге за очување здравља. Ученици/це и професори/це марљиво обављају своје задатке чврсти у намјери да помогну једни другима и да наставе традицију чији су дио, свјесни да су здравље и знање темељи напретка човјечанства, увјерени да ће успјешно пребродити и овај изазов као што су њихови претходници успјешно умјели пребродити изазове свог времена.

Са поносом подсјећамо на значај 22. априла 1850. године за образовање помораца, уз жаљење што не можемо Јубилеј рада Школе да прославимо онако како смо замислили, заједно, у школској згради и на релацији Пераст – Котор, али исто тако и уз обећање да ћемо прославу Јубилеја организовати по плану и на општу радост бивших и садашњих ученика/ца, запослених/ца и бројних званица чим се за то створе услови, чим више не буде опасности по опште здравље грађана.

До тада, Средња поморска школа шаље поздраве и подсјећа да је ту и да ће још дуго водити рачуна о добробити заједнице која у мору и бродовима види своју будућност".

Директор Школе, 
Вељко Ботица