Дигитална трансформација велика шанса малих земаља

Пандемија је у великој мјери промијенила начин живота и постала својеврсни катализатор дигиталне трансформације, која није привилегија само великих и богатих, већ и велика шанса малих земаља, јер њена примјена може да убрза смањење економског и друштвеног јаза.То је саопштено на онлине панел-дискусији „Дигитално трансформисано сјутра“, која је организована у оквиру пројекта „100 НАЈВЕЋИХ у Црној Гори 2020“.

Оснивач БИ Цонсултинга, провајдера пословних информација, Ратко Николић, казао је да су актуелна дешавања са пандемијом новог коронавируса из коријена промијенила уобичајено функционисање.

„Пандемија је утицала и на овај наш догађај, и то у два кључна момента: као прво, премјестила нас је у онлине зону, па смо сада на овај начин доступни значајно већем броју пратилаца. А као друго, управо је потврдила важност и актуелност изабране теме данас у свијету, не само у Црној Гори. Пандемија нас је буквално “гурнула”у дигиталну трансформацију и тако одагнала и посљедњу дилеме, ако је уопште било, да ли нас чека дигитално трансформисано сјутра“, истакао је Николић.

Државни секретар у Министарству економије, Милан Срзентић, казао је да је тренутна криза многима доказала да се може функционисати брже и ефикасније, а да то истовремено буде и једноставније и комфорније „него што смо навикли“.

„Морамо покушати да ову ситуацију искористимо као акцелератор развоја црногорског дигиталног екосистема који ће нас и као заједницу и као поједнице учинити конкурентнијим и успјешнијим“, рекао је Срзентић.

Представница Министарства финансија, Бојана Бајић, оцијенила је да је период пандемије ЦОВИД-19, која не познаје границе земаља широм свијета, додатно нагласио потребе грађана и привреде у ванредним условима, указао на примјену технологије у служби заштите јавног здравља и убзао процес дигиталне трансформације.

„Тај процес је видљив у коришћењу информационо-комуникационих технологија у финансијама, здравству, образовању, трговини и многим другим сферама живота и рада ових дана, а што је резултат циљева и напора Владе Црне Горе у претходном периоду на унапређењу доступности услуга“, рекла је Бајић.

Механизам координације процеса дигиталне трансформације која, како је указала, обухвата људе, стратегију, међусобну сарадњу, технологију, са посебним освртом на одрживост и финансирање активности обухваћених тим процесом биће, како сматра, у фокусу развоја Црне Горе која тежи напретку квалитета живота њених грађана.

Генерални директор Директората за електронску управу и информатичку безбједност у Министарству јавне управе, Душан Половић, казао је да ће убрзаном развоју дигитализације и дигиталној траснформацији у Црној Гори допринијети изградња снажне дигиталне инфраструктуре и достизање високог нивоа информационе безбједности, „којима је Влада Црне Горе посвећена кроз бројне активности,  а чијим ћемо резултатима брзо бити свједоци у Црној Гори“.

„Увођење савремених информатичких рјешења за електронску управу, у смислу пружања електронских услуга грађанима и привреди, кроз употребу националних портала и система за идентификацију и административно плаћање, размјену података између органа, а у складу са законима о електронској управи и електронском идентификационом документу и електронском потпису, омогућиће модерну сервисно орјентисану јавну управу“, сматра Половић.

Секретарка Одбора удружења за информационе и комуникационе технологије Привредне коморе Црне Горе, Нада Ракочевић, истакла је да дигитално трансформисано сјутра неминовно долази, а да би то било наше боље сјутра, неопходно је, како је појаснила, синергијски и стратешки приступити дефинисању и реализацији активности које су пред нама.

„Улагање и ослањање на капацитете домаћег ИТ сектора, дигитално освијешћени лидери и информатички писмено друштво, гарант су успјешне дигиталне трансформације, што ће допринијети подизању  конкурентности дигиталне економије и привредном расту Црне Горе“, рекла је Ракочевић.

Она је додала да ће Привредна комора Црне Горе, у сарадњи са својим чланицама, и даље бити поуздан и конструктиван партнер доносиоцима развојних политика у подизању конкурентности дигиталне економије и привредном расту Црне Горе.

ЦИО у Црногорској комерцијалној банци, Иван Вучинић, указао је да је пандемија у великој мјери промијенила начин живота и постала својеврсни катализатор дигиталне трансформације, а услуге „он лине“ трговине, као и многи други електронски сервиси, како је рекао, доживљавају експоненцијални раст у новонасталој ситуацији. 

„Банке су омогућиле да грађани уплаћују донације, плаћају режије, наручују намирнице и прибор за школу од куће, и да на тај начин задовоље основне потребе а ипак остану дома. Компаније морају искорачити и пружити своје услуге у дигиталном свијету и то више није ствар избора“, оцијенио је Вучинић.

Руководилац Одјељења за пројекте и дигитализацију у Црногорској комерцијалној банци, Саша Шћекић, навео је да је дигитално банкарство постало потреба, да расте број корисника е-Банкинг услуга и електронских трансакција и да је примарна комуникација онлине.

„Банке су клијентима омогућиле да користе дигиталне сервисе за плаћање рачуна и управљање финансијама на безбједан и удобан начин - уз низ додатних повољности у периоду пандемије. Ово ће додатно убрзати иновације, мигрирање стандардних услуга на дигиталне канале и трансформацију филијала у савјетодавне функције“, појаснио је Шћекић.

Директор Сектора за пословне кориснике у Црногорском Телекому, Предраг Перковић, рекао је да је ситуација са коронавирусом показала да од степена дигиталне трансформације компаније зависи њена способност да у ванредним околностима задржи континуитет у пословању.

„Увјерен сам да убудуће компаније нећемо процјењивати на основу њихове стопе раста колико на основу параметара њихове одрживости и континуитета пословања. А повезаност је предуслов тог континуитета и дигитализације, због чега је наша улога као телекомуникационог лидера кључна“, поручио је Перковић.

Оснивач и генерални директор Чикома, Владан Табаш, рекао је да се годинама о дигиталној трансформацији више причало, него што се живјела.

„Стварали смо дигиталну инфраструктуру, али је нисмо користили у пуном капацитету, развијали смо сервисе које су користили само они који јасно виде у дигиталну будућност. Да ли је требало да нам се деси корона да схватимо да је наш најбољи и најбржи пут у будућност Дигитална Црна Гора?“, упитао је Табаш.

Он сматра да дигиталну садашњост коју живимо морамо наставити, подићи степен дигиталних вјештина на више и озбиљније нивое и мијењати сопствену свијест о потреби за дигиталном трансформацијом друштва у цјелини.

„Дигитална трансформација није привилегија само великих и богатих, већ и велика шанса малих земаља. Она не може помоћи да превазиђемо економски и друштвени јаз, али њена примјена може да убрза његово смањење. Дигитална економија као један од путева ка дигиталној трансформацији истовремено је и њен исход. И наша шанса. Нажалост, требало је да нам се деси пандемија па да то схватимо“, закључио је Табаш.

100највецих