Говор предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића на Европском самиту политике на високом нивоу у организацији Пријатеља Европе, Фондације Конрад Аденаурер и Инвестиционог уговора ОЕЦД

УЧИНИТИ 2010-2020 ДЕКАДОМ БАЛКАНА

Европски самит политике на високом нивоу у организацији Пријатеља Европе, Фондације Конрад Аденаурер и Инвестиционог уговора ОЕЦД
Брисел, уторак, 8. децембар 2009.


МИЛО ЂУКАНОВИЋ, Предсједник Владе Црне Горе:


Поштовани предсједавајући,
Уважене колеге,
Даме и господо,

Задовољство ми је да поново учествујем на самиту овако реномираних организатора и учесника. Користим прилику да захвалим организаторима на њиховој дугогодишњој посвећености европској перспективи Западног Балкана. Тема овогодишњег самита, која је разрађена кроз тематске области, сугерише реалну визију да наредна декада буде у знаку интеграције држава Западног Балкана у ЕУ.


Слажем се да је Западни Балкан на ивици да направи продор који би регион могао снажније трансформисати и приближити ЕУ. Западни Балкан улази у нову европску фазу. Све државе везује опредијељеност да се одржи стабилност региона и интензивира међусобна сарадња. Перспектива чланства у ЕУ и искораци остварени на том путу утицали су да у нашем региону, генерално, национализам и популизам, постепено, све више излазе из моде. Исто тако, да се полако почиње стварати култура дијалога и да се разлике о крупним питањима, као што је државно (такође, и границе), рјешавају, мирним демократским средствима у европском духу. Црна Гора је то најбоље демонстрирала на примјеру обнове своје државности. Потврђује то и однос Београда и Приштине, без обира на потпуно супростављене позицје. Вјерујем да ће и лидери у БИХ успјети да постигну договор о неопходним реформама. Наша очекивања су и да Скопље и Атина ријеше спор око имена.


Међутим, то не значи да постигнуту стабилност није потребно одржавати и учвршћивати. Напротив. Било би сувише идеалистично сматрати да је оживљавање национализма и уског, локалног популизма неповратно иза нас. Које су претпоставке да би се рани сигнали демократске зрелости широм региона претворили у стабилне политичке процесе, који воде пуном помирењу, миру и стабилности, демократији, владавини права, поштовању људских права темељним вриједностима на којима почива европски пројекат. По мени релевантна су најмање три фактора.

Прво, регион остаје мјешавина проблема и рјешења - од пост-конфликтне рехибилитације, изградње инститиција, међународног присуства и тзв. феномена недовршених држава до ЕУ интеграције. Ситуација је разнолика, и сваки појединачан проблем захтијева појединачно рјешење. Потребан је вишедимензионалан приступ за проблеме овог региона.

Друго, ЕУ мора одржати моментум интеграције и ентузијазам оснажен ступањем на снагу Лисабонског уговора. Срж стабилности Западног Балкана је перспектива чланства у ЕУ. Тачно је да реформе треба да спроводимо, првенствено, због нас самих, због интереса наших грађана. Међутим позитиван одговор ЕУ, који промовише напредак држава у складу са властитим достигнућима, помаже нам да радимо боље, више и брже. То најречитије показује примјер визне либерализације, која се с правом означава историјским искораком који ће приближити државе региона ЕУ.Политика условљености даје пуне ефекте онда када је исход крајње извјестан.

Треће, замор од проширења или како се може чути замор од ЕУ може постати алиби или креирати ''нови феномен замора од транзиције''. Већ сам рекао, ми у Црној Гори реформе спроводимо да би својим грађанима обезбиједили услове и стандард примјерен Европском грађанину двадестпрвог вијека. Међутим, било би сувише идеалистично потцијенити изазове наредног периода, добрим дијелом условљеним и ефектима глобалне кризе, што би могло довести не само до стагнације, већ и до назадовања у многим аспектима.

Да поновим, било ризично да се замор од проширења или потреба јачања интеграционог капацитета користи као алиби за прекид или стагнацију даљег проширења- уједињења ЕУ на Западном Балкану.

Обновљени консензус о проширењу, који се базира на 3Ц (условљеност, консолидација и комуникација) је, прије свега, у интересу држава региона. Говорећи из искуства Црне Горе, врло добро знамо које посљедице носи позиција недовршене државе и економске зависности. Стога, с пуном свијешћу и посвећеношћу радимо на испуњавању Копенхашких критеријума, како би били у стању не само да преузмемо све обавезе које проистичу из чланства, већ и да дамо свој допринос европским пословима и позицији ЕУ као глобалног актера. Стога, из угла Владе Црне Горе, интеграција у ЕУ је прије свега гарант дугорочне стабилности региона. На том путу, изузетно је важно да свака држава напредује у складу са властитим достигнућима. Једино такав приступ мотивисаће и постаћи остале, а не обратно.

Из свих наведених разлога, демократски и економски развијен Западни Балкан, чврсто интегрисан у ЕУ и НАТО, подједнако је у интересу региона и ЕУ (и шире - Медитерана). Глобална економска и финансијска криза је јасније него икада показала како се прилично стабилна и уређена ситуација код куће може лако искомпликовати, ако то није случај на другој страни границе. Исто тако, да су земље региона кроз трговину, инвестиције, енергетику, туризам, банкарски сектор већ у великој мјери интегрисане у ЕУ.

Реално је очекивати да 2010-2020 буде у знаку приступања држава Западног Балкана. У том циљу, снажан сигнал охрабрења и посвећености ЕУ представљало би опредјељење позиције у наредној финансијској перспективи ЕУ (2014- 2019/2021) за пријем држава Западног Балкана, која би се стриктно користила у зависности од пуног испуњавања свих критеријума.

Захваљујем на пажњи.