Министар Богдановић у Скупштини Црне Горе: Његош и настављачи његова дјела најбољи су гарант наших мултиетничних и мултиконфесионалних вриједности

„Ако промоцију мултиетничности и мултиконфесионалности у склопу евроатлантске агенде коју промовише ова Влада сматрате 'затирањем традиционалних црногорских вриједности' онда се наша полемика своди на Ваш безуспјешан покушај убирања политичких поена. Јер, управо су Петар Други Петровић-Његош и настављачи његова дјела најбољи гарант тих наших вриједности“, казао је данас у Скупштини министар културе Александар Богдановић, одговарајући на питање посланика ДФ-а Вељка Васиљевића да ли Влада Црне Горе стоји иза маргинализације Његоша и ко је из тренутне владајуће већине носилац и иницијатор затирања традиционалних црногорских вриједности.

Министар Богдановић нагласио је да Влада нити стоји иза маргинализације Његоша, нити подржава било какав вид отклона од нашег највећег пјесника, већ се према њему односи с дужном бригом и поштовањем какво заслужује један црногорски владар, филозоф, пјесник и духовник.

„Његош је између осталога промовисао идеје 'брат је мио, које вјере био' и сматрао да се све наше различитости морају окупљати. Ако мислите да је Његош само оно што промовише ваш политички савез, онда ваше тумачење Његоша није ништа друго до обично политичко инструментализовање црногорског пјесничког великана. А таквих смо се инструментализација опасно нагледали деведесетих година 20. вијека“, казао је министар Богдановић.

На питање посланице ДПС-а Маје Бакрач, када ће почети валоризација Тврђаве Шпањола у Херцег Новом, министар Богдановић саопштио је да је Министарство културе фокусирано на валоризацију културне баштине Црне Горе кроз савремени модел њеног управљања.

У том контексту, напоменуо је да је анализом непокретних културних добара на црногорској обали тврђава Шпањола препозната као погодна за успостављање међународног умјетничког хаба са резиденцијалним центром. Казао је и да Министарство културе намјерава да, у сарадњи са Општином Херцег Нови и другим међународним партнерима, настави активности на валоризацији ове тврђаве.

„То захтијева поштовање законом прописаних процедура и веома сложен процес у спровођења комплексних конзерваторских мјера, које се дефинишу кроз израду конзерваторског пројекта и техничке документације, а на основу резултата археолошких и конзерваторских истраживања. Ипак, вјерујемо да ћемо на овај начин створити неопходне предуслове за адекватну заштиту, али и валоризацију овог локалитета, са посебним акцентом на међународни сегмент“, казао је министар Богдановић.

На питање посланице ДПС-а Марије Ћатовић, хоће Ии Министарство културе подржати иницијативу Општине Котор да се репрезентативна палата Драго уступи за потребе Историјског музеја, који формално постоји у оквиру ОЈУ Музеји Котор - Пераст, министар Богдановић саопштио је да ће Министарство културе, у сарадњи са Општином Котор, наставити са реализацијом активности на стварању адекватних просторних услова за функционисање ЈУ Музеји Котор, цијенећи да објекат Палате Драго управо то и јесте.

Посланицу Ћатовић интересовало је и да ли је планирана израда стратегије наставака радова на археолошком локалитету Царине у Рисну, као и санација Палате Ивелића која је намјенски била одређена за археолошки институт. У том контексту, министар Богдановић подсјетио је на годишњи Програм заштите и очувања културних добара, кроз који је од 2012. до 2020. за пројекат „Археолошка истраживања у Рисну (локалитети Царине и Градина)” издвојено 158.500 еура.

„Јасно је закључити да је Министарство културе опредијељено за континуитет улагања у вишегодишње пројекте чији су реализатори репрезентативне националне установе из области културне баштине, које су и са аспекта струке и науке препознале улогу и значај не само локалитета Царине у Рисну, већ и других археолошких налазишта у Црној Гори“, казао је министар Богдановић.
Када је у питању Палата Ивелић, подсјетио је на вишегодишњу сарадњу Варшавског универзитета са Универзитетом Црне Горе на локалитетима у Рисну, те да се Министарство културе сагласило да се палата, у складу са одредбама прописа из области заштите културних добара, уступи на коришћење Варшавском универзитету ради обнове и оснивања међународног археолошко-истраживачког центра.
„То би допринијело да Рисан добије на значају, како као свјетски научно-истраживачки центар, тако и са туристичког аспекта, што би унаприједило економску валоризацију града. Значајно је поменути да је средства за ревитализацију Палате Ивелић у износу од 750.000 еура требало да обезбиједи Варшавски универзитет“, казао је министар Богдановић.

Одговарајући на питање посланика ДФ-а Будимира Алексића, хоће ли Влада Црне Горе коначно почети да финансира научне и културне институције српског народа у Црној Гори, министар Богдановић подсјетио је да се подршка из државног буџета за рад научних и културних институција, обезбјеђује свима - под једнаким условима, уз принцип равноправности и транспарентности, стручних компетенција и референци, те доприноса афирмацији мултикултуралних вриједности Црне Горе.

„По утврђеним принципима ће се и убудуће спроводити мјере подршке културном и научном сектору, односно спроводиће се политика која се не заснива на националној опредијељености и специјалном третману било које институције са националним префиксом, већ његовати и развијати заједничке тековине свих наших народа и штитити потребе и јавни интерес у култури и науци свих грађана Црне Горе, без обзира на то како се они национално изјашњавају“, поручио је министар Богдановић.

Министарство културе