Црна Гора прилагодила буџет новим околностима

Влада Црне Горе је утврдила Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о буџету Црне Горе за 2020. годину.

„Пандемија коронавируса је шок за економију цијелог свијета, практично нема државе чија економија не трпи.  Током два мјесеца је практично стала цијела свјетска економија, као што цијели свијет прави нове прорачуне и пројекције тако то радимо и ми у Црној Гори. Ово што ми радимо раде готово све земље свијета – прилагођавају буџет новим околностима“, саопштио је министар финансија Дарко Радуновић на конференцији за медије након сједнице Владе.

Такође, министар Радуновић је на самом почетку свог излагања нагласио да се Црна Гора са овом кризом суочила у тренутку постигнутих позитивних резултата у дијелу консолидације јавних финансија о чему свједочи континуирано смањење дефицита буџета кроз значајан раст прихода у претходне три године и рационализација потрошње као и стварање услова за опадање јавног дуга.

„Црногорску економију у претходним годинама карактерисала су позитивна економска кретања која су резултирала значајним растом БДП-а“, изјавио је министар финансија  и истакао да су позитивни трендови настављени и у 2019. години те према прелиминарним подацима Монстата, црногорска економија је расла по стопи од 3,6% у 2019. 

Посебан акценат је на туризму, који чини 22,4% БДП-а у 2019, и који ће показати највећу рањивост у тренутним економским условима. Према пројекцијима, процјењује се остварење од око 650 мил.€ прихода од туризма у 2020, што је око 450 мил.€ мање у поређењу са приходима оствареним претходне године, те говоримо о реалном паду од 40% на годишњем нивоу. 

„Инвестиције као једна од кључних одредница раста црногорске економије у протеклих неколико година, такође ће бити под утицајем настале ситуације, те се очекује пад страних директних инвестиција са 7% БДП-а у 2019. на 5,4% БДП-а у 2020“, рекао је министар Радуновић.

Он је додао да се на основу дефинисаних претпоставки, реални пад БДП-а за Црну Гору у 2020. процјењује на ниво од 6,8%, док се у 2021. години очекује постепен и дјелимичан опоравак и раст економије од 4,9%. 

Позитивни резултати су, како је казао министар, омогућили успјешну емисију црногорских еурообвезница по повољним условима обезбијеђујући финансирања Буџета за 2020. годину већ крајем 2019. године.

Изворни приходи буџета процјењују се да ће бити нижи за 349,37 мил.€ односно 17,0% и процјењује се да ће износити 1.705 мил €, односно 37% БДП-а.

Укупна потрошња у 2020. години ће, и поред додатних издвајања за подршку привреди кроз два пакета мјера, износити 2.040,88 мил.€ или 44,3% БДП-а, што је за 63,4 мил.€ или 3,01% ниже у односу на првобитни план. Ово првенствено услијед прерасподијеле између категорија на расходној страни буџета, уштеда у дијелу потрошње немандаторног карактера и очекиваној нижој потрошњи капиталног буџета у дијелу реализације пројекта аутопута.

На основу очекиваног нивоа прихода и расхода буџета, планирани ниво дефицита буџета за 2020. годину износи 335,89 мил.€ или 7,3% процијењеног БДП-а и у односу на првобитно планирани, већи је за 285,93 мил.€. За наведени износ дефицита увећава се и процјена недостајућих средстава у текућој години која ће укупно износити 877.49 мил €.

„Водимо разговоре са партнерским и финансијским институцијама како би се обезбиједио приступ свим расположивим кредитним или донаторским средствима“, изјавио је министар и посебно истакао финансијску подршку која је обезбијеђена од стране Европске уније кроз бесповратна средства у износу од 53 милиона €, а која ће Црној Гори бити стављена на располагање у текућој и наредној години.

Значајна недостајућа средства за 2020. годину већ су обезбијеђена кроз реализовани аранжман подржан ПБГ гаранцијом Свјетске банке базиране на развојним политикама, у износу од 250 мил €.

„Сумирајући, кроз разговоре које тренутно водимо, и већ реализоване аранжмане, очекујемо да ћемо обезбиједити цца 500 мил € која ће се користити за покривање недостајућих средстава у текућој години и једним дијелом акумулирања фискалне резерве за потребе финансирања обавеза у 2021. години“, рекао је министар финансија.

„Сходно наведеном, имајући у виду план отплате јавног дуга у 2020. години, као и потребе надомјешћивања недостајућих средстава, јавни дуг у 2020. години процјењено је да ће бити на сличном нивоу, у номиналном износу, као и 2019. години, односно на нивоу од 3.798,8 мил €. Међутим, због пада БДП-а у 2020. години, од процјењених 6.8 % БДП-а, јавни дуг очекује се да ће расти као проценат БДП-а до износа од 82.5% БДП-а“, закључио је министар Радуновић.