Нико не жели да стави катанац на снове

“Ако не градите своје снове, неко ће вас унајмити да му помогнете да изгради своје”, порука је мотивационог говорника, Тонија Гаскинса.

Никшићанка Бојана Перовић није жељела да се то и њој догоди. Сувише дуго је вјеровала у своје снове да би их се тако лако одрекла. Скоро двије деценије бави се израдом сувенира и готово деценију сања да отвори фирму и да њена радионица “Бојица арт” обоји свијет. Макар дио оног свијета њој доступног.

Некада је фалило храбрости, некада времена, а скоро увијек новца, да би сан постао јава. Овога пута све се поклопило - Бојана спремна на ризик, времена довољно, а ту су и бесповратна средства за самозапошљавање из фондова Европске уније.

“Увијек сам о томе маштала и сваку причу сам завршавала тиме како желим да отворим нешто своје. Мој брат је знао шта желим и чим је видио позив Завода за запошљавање јавио ми је. Рекла сам себи да немам шта да изгубим. Године пролазе, а ја свој сан никако да остварим. Овога пута ријешила сам да снови постану јава”, прича Бојана док показује сувенире, али и накит и слике, на којима тренутно ради.

Отишла је на Биро, пријавила се за поменута средства а, како каже, координаторка Вера Радуловић, била је ту да помогне све што треба, да се максимално посвети сваком кандидату и да води рачуна да неку ситницу не забораве и тиме умање могућност добијања средстава. Бојана је одрадила три радионице, написала бизнис план за пројекат “Аутоматизација производње сувенира”, добила максималних 7,5 хиљада еура и радионица “Бојица арт” је постала фирма. Њена!



“Конкурисала сам за ласерску машину за резање, компјутерску опрему, скенер, штампач и да себи могу да платим допринос за десет мјесеци, колико пројекат траје”.

Иако су сви који су добили средства у обавези да фирму држе отвореном годину, Бојана и не размишља о томе да би могао наступити тренутак да је затвори, јер нико не жели да стави катанац на снове.

“Тачно је да је и даље присутна нека доза страха, али то је нормално. Међутим, ово је прилика коју нијесам смјела да пропустим и коју не би требало да пропусте ни остали незапослени. Немају овдје шта да изгубе, тако да, иако сам тек кренула са реализацијом пројекта, већ сада свима савјетујем да се пријаве за бесповратна средства која ЕУ додјељује. Пооштравају се мјере приликом изласка на сајмове а тек ће се пооштрити када уђемо у ЕУ. Мораће се то мало уоквирити и уозбиљити и добити неки законски основ. Мислим да ћу спремно дочекати ЕУ, а потрудићу се и да своје производе пласирам на њено тржиште”, са осмијехом каже Бојана, дипломирани економиста и присјећа се како је почела њена сувенирска прича.

Од лицидарског срца до огрлица и слика

Прије двадесетак година тетка Драженка из Загреба увела ју је у свијет сувенира. Поклонила јој је први калуп и Бојана је почела да прави анђелчиће, цвјетове, и да зарађује за џепарац. Било је то 2001.године, а прве урађене анђеле поклонила је садашњем супругу Милану. А онда је 2007. године дошао четврти сајам сувенира у хотелу “Тара” у Бечићима. Био је то, признаје креативна Никшићанка, одлучујући моменат да хоби прича прерасте у нешто озбиљније.



“Требало је осмислити сувенир. Тетка је правила лицидарско срце, па сам се и ја одлучила за такав сувенир али, умјесто огледала, средишње мјесто припало је Црногорцу и Црногорки. Имала сам трему како ће све то да прође и биле изненађена интересовањем и продајом. Поруџбине су стизале са свих страна, а ја нијесам знала шта ме је снашло. Чак су ми и кући долазили, оставе ми новац унапријед, тако да сам морала све да завршим - и то комад по комад, пошто сам имала само један калуп. Никад да излијем. То је био неки одлучујући моменат да се овоме посветим”, признаје Бојана која је као дјевојчица везла гоблене, док јој је наставница ликовног, Загорка Влаховић, пренијела љубав према сликарству.

Ликове углавном исцртава на бијелој и црвеној подлози, па су те двије боје постале њен заштитни знак. Неки ће рећи да је детаљиста, али Бојана воли да се сваком детаљу максимално посвети и сувенир је завршен тек онда када је она задовољна урађеним.

Са селидбом сајма из Бечића у Подгорицу, из “Таре” у “Делту”, промијенили се купци па је и асортиман производа које су излагачи нудили био другачији. Класични сувенири постали су ријеткост, а штандове је преплавио накит. Једном економисти, којем креативности не фали, није било тешко да се прилагоди захтјевима тржишта. Бојана је почела да ради минђуше, огрлице, брошеве, рајфове, траке за косу…Иако јој је набавка репроматеријала проблем, Бојана успијева да се некако снађе. И сада, када су снови почели да се остварују не дозвољава ни да јој корона поремети планове.


“Добила сам понуду да радим слике за неке апартмане у Котору и прихватила сам. Али не запостављам ни израду сувенира, накита. У моју радионицу, која је сада постала фирма, уложила сам доста новца, времена, љубави. Требало ми је времена да се изборим за своје мјесто, за своје снове. Нијесам жељела да се једнога дана кајем што нијесам покушала да остварим снове. Иако сам се редовно пријављивала на Биро, стално сам говорила да не тражим посао већ шансу да покушам. И добила сам је”, каже Бојана и са осмијехом додаје да није тешко бити креативан и радити уникатне ствари уколико то имате у себи.

“За двадесет година од сад бићете више разочарани стварима које нијесте урадили него онима које јесте. Зато одбаците сидро. Отпловите из сигурне луке. Ухватите вјетар у своја једра. Истражујте. Сањајте. Откривајте”, записао је Марк Твен.

Бојана већ увелико плови.

Корона одложила објављивање другог позива

Програм грантова за самозапошљавање у вриједности од 3,5 милона еура први је директни грант који је Заводу за запошљавање Црне Горе додијељен из Програма ЕУ и Црне Горе за запошљавање, образовање и социјалну политику, који се финансира из претприступних фонодва (ИПА) и реализује уз финансијску подршку Европске уније и Владе Црне Горе. Програма се реализује кроз три годишња позива у вриједности од 1,1 милион еура по позиву за минимум 400 корисника грантова за самозапошљавање. У првом позиву њих 94 добило је бесповратна средства у износу од три до 7,5 хиљада еура.

Други јавни позив требало је да буде објављен крајем марта, али је његово објављивање због ситуације са коронавирусом помјерено до престанка привремених мјера које је донијело Национално координационо тијело. Право учешћа имаће незапослена лица која су на евиденцији Завода за запошљавање најмање четири мјесеца на дан објављивања другог позива.

Репортажа је настала у оквиру пројекта ЕУ4МЕ, који финансира Европска унија.

Светлана Мандић, НД Вијести