- Влада Црне Горе
Саопштење са 179. сједнице Владе Црне Горе
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Саопштење са 179. сједнице Владе Црне Горе
Објављено: 25.06.2020. • 23:50 Аутор: Служба за односе с јавношћу Владе Црне Горе
Влада Црне Горе је на 179. сједници, којом је у првом дијелу предсједавао премијер Душко Марковић, а у другом потпредсједник за и политички систем, унутрашњу и вањску политику Зоран Пажин, најоштрије осудила насиље и изгреде у више градова и позвала надлежне органе да одлучно и законито спријече, сузбију и санкционишу сваки покушај подривања демократије и угрожавања мира и сигурности наших грађана.
Усвојена је Информацију о активностима на реализацији пројекта аутопута Бар-Бољаре у којој је констатовано да укупан проценат изведених радова на изградњи приоритетне дионице Смоковац – Матешево у овом тренутку износи око 89 одсто.
Проценат изведених земљаних радова на отвореној траси износи више од 90 одсто, а укупан проценат завршености радова на отвореној траси износи око 70 одсто.
Завршен је пробој и урађена примарна подграда на свих 16 тунела. У току су радови на изради секундарне облоге. Радови на горњем дијелу секундарне облоге завршени су 99,5 одсто или у дужини од 35,3 км.
До сада је на мостовима, на позицијама стубова и темеља завршено око 99 одсто радова, док је на горњем строју мостова завршено око 96 одсто радова. Укупан проценат радова на мостовима са завршним радовима (хидроизолација, заштитне челичне ограде, инсталације…) износи 91 одсто.
Упоредо са радовима на приоритетној дионици, интензивирају се и активности на стварању претпоставки за почетак реализације сљедеће двије дионице (Матешево – Андријевица и Смоковац – Толоши – Фармаци), које су Детаљним просторним планом аутопута Бар – Бољаре дефинисане као ИИ фаза. Због нивоа тренутне задужености Црне Горе, и уважавајући препоруке кључних програмских докумената, планирано је да се наредна дионица аутопута реализује по неком од модалитета приватно-јавног партнерства, како би се смањило додатно задуживање, при чему тек предстоји одлука о утвђивању оптималних услова и начина реализације. У складу са тим, Министарство саобраћаја и поморства је у новембру 2018. године аплицирало према Инвестиционом оквиру за Западни Балкан за додијељивање 54,6 милиона еура за кофинансирање изградње дионице Матешево – Андријевица, што представља 20 одсто од процијењеног капиталног издатка за изградњу ове дионице од 273 милиона еура (процјена на основу Идејног рјешења). Додатних 20 одсто се намјерава обезбиједити путем кредитног задуживања код ЕБРД, а преосталих 60 одсто од заинтересованих приватних партнера.
Донијета је Уредба о начину планирања и спровођења централизованих јавних набавки. У дискусији је објашњено да је циљ нове Уредбе превазилажење проблема у примјени важећег акта, постизање већег степена ефикасности у планирању и спровођењу поступака централизованих јавних набавки, као и дефинисање казнених норми.
У оквиру хармонизације националног законодавства са европским стандардима, Влада је донијела Уредбу о измјенама Уредбе о минималном скупу услуга које обухвата Универзални сервис. Новим рјешењем регулисана је обавеза да Универзални именик буде доступан у електронском облику, док је штампана форма искључена из минималног скупа услуга.
Ради обезбјеђења примјене новог Закона о безбједности хране и потпуног усаглашавања са правном тековином Европске уније, Влада је донијела Уредбу о микробиолошким критеријумима за безбједност хране, као и Уредбу о измјени Уредбе о третирању хране јонизујућим зрачењем.
У циљу обезбјеђења почетка рада и ефикасног функционисања Еко фонда, чијим су оснивањем створени услови за обезбјеђење стабилног и сталног извора финансирања активности у области животне средине,Влада је донијела је Одлуку о накнади за предсједника и чланове Одбора директора д.о.о. Фонд за заштиту животне средине. Одлуком је прописано да се износ мјесечне накнаде за рад предсједника Одбора директора Друштва утврди у висини од три обрачунске вриједности коефицијента у Друштву, а за чланове Одбора директора у висини од двије обрачунске вриједности коефицијента у Друштву.
Влада је утврдила Стратегију сарадње са дијаспором – исељеницима за период 2020-2023. године, са Акционим планом реализације за период 2020-2021. године. Новом Стратегијом, унапређују се односи на релацији матице и дијаспоре и дефинишу мјере и активности на заштити положаја црногорске националне заједнице у земљама региона, што је потврда да је дијаспора високо позиционирана на агенди политичких приоритета државних органа и надлежних установа. Имајући у виду изражен тренд асимилације код једног дијела нашег исељеништва, оцијењено је да је потребан институционални одговор на те изазове, којим би се утицало на очување националног и државног идентитета наших заједница у земљама региона, те спровођење других активности и мјера, у циљу заустављања изузетно изражених трендова асимилације. Према Закону о сарадњи Црне Горе са дијаспором – исељеницима, за реализацију Стратегије, издваја се 0,7 одсто текућег буџета, а за конкретне мјере и активности издвајаће се најмање 260.000 еура на годишњем нивоу
Стратегијом су дефинисани приоритетни циљеви, носиоци послова и активности које у сљедећем четворогодишњем периоду треба да створе неопходне претпоставке за системско и квалитетно унапређење сарадње са исељеницима, која ће бити и подстицај за исељенике у тражењу бољих форми организовања и комуникација са матицом, покренути њен краеативни потенцијал на пројектима од обостраног интереса, отварати простор исељеницима да лакше артикулишу своје потребе и буду фактор унутрашњег развоја Црне Горе и њене афирмације на међународном плану.
Усвојена је Информација о активностима и пројектима који се спроводе кроз систем индиректног управљања ИПА фондовима. Информација је конципирана тако да предочи главне активности које су се догодиле у протеклом полугодишњем периоду, посебно истичући кључне ризике у систему, које је неопходно третирати како би се унаприједила ефикасност и динамика коришћења фондова претприступне подршке. Обухваћени су значајни сегменти који се односе на институционално функционисање успостављених ИПА структура. Додатно, приказане су и информације у вези са динамиком пословања, настале усљед ванредне ситуације изазване пандемијом ЦОВИД-19.
Након проглашења епидемије ЦОВИД-19 и уз разумијевање ситуације у којој се нашло црногорско друштво у цјелини, Европска унија је подржала Црну Гору у борби против ширења вируса и санирању економских посљедица епидемије са 53 милиона еура. Ова средства су већ оприједијељена кроз програме ИПА 2016, ИПА 2018, ИПА 2019 и ИПА 2020, а даље преусмјерена на санирање посљедица изазваних новим вирусом. Од наведеног износа, 3 милиона еура у виду хитне подршке је издвојено из Инструмента за европску интеграцију, који чини саставни дио програма ИПА 2018. Европска комисија је остатак подршке у износу од 50 милиона еура за дугорочније санирање посљедица епидемије опредијелила пренамјеном средстава која су већ одобрена за програме ИПА 2016, ИПА 2018, ИПА 2019 и ИПА 2020.
У складу са сугестијама Европске комисије, узимајући у обзир спремност документације пројеката чија су средства преусмјерена и њихову релевантност за Црну Гору, у плану је да исти буду предложени за финансирање кроз предстојећу финансијску перспективу ИПА ИИИ за коју је већ започето програмирање. У вези са наведеним, Влада је оцијенила изузетно значајним да се приликом програмирања нове перспективе ресорне институције руководе реалним потребама и кандидују пројекте који су дјелимично или у потпуности зрели, како би се умањио ризик њиховог неблаговременог уговарања а затим и скраћења рокова имплементације.
Влада је усвојила Програм остваривања принципа „Отворена наука“ у Црној Гори с Акционим планом 2020 – 2022. Програм је утемељен на визији Црне Горе да истраживачка дјелатност буде заснована на принципима Отворене науке, што подразумијева да мора бити у служби цјелокупног друштва и да је неопходно јавна средства усмјерена на финансирање истраживачких активности трошити на ефикасан и транспарентан начин. То је могуће постићи кроз отворени приступ публикацијама, истраживачким подацима и истраживачкој инфраструктури. Како је једно од проблематичних питања у Црној Гори недостатак сарадње између академских институција и привреде, очекује се да ће дисеминација резултата истраживања, на начин предвиђен политиком Отворене науке, допринијети мотивисању националне привреде за улагање у истраживачке пројекте, као и вишем степену сарадње и заједничком раду с црногорским научницима. Програмом је предвиђено обезбјеђивање отвореног приступа рецензираним научним радовима, националном академском издаваштву, истраживачким подацима. Биће омогућена и доступност истраживачких инфраструктура, уколико је њихова набавка или успостављање финансирано јавним средствима, као и интероперабилност са међународним дигиталним истраживачким инфраструктурама.
Усвојена је Информација о активностима на спровођењу Одлуке о критеријумима, начину и поступку избора лица које може стећи црногорско држављанство пријемом ради реализације посебног програма улагања од посебног значаја за привредни и економски интерес Црне Горе, за ИИ квартал 2020. године.
У Информацији је наведено да је Министарство одрживог развоја и туризма оцијенило да два од предложених пројекта испуњавају услове за кандидовање на Листу развојних пројеката у области туризма и то: 1) Пројекат Изградње хотела „К16”, Колашин, по кондо моделу пословања, достављен од стране Д.О.О. „СКИ РЕСОРТ КОЛАШИН 1600“ са сједиштем у Колашину, који је Влада Црне Горе на сједници од 23. априла 2020. године, на Предлог овог Министарства, уврстила на Листу развојних пројеката у области туризма. У питању је пројекат којим је, између осталог, планирана инвестиција у изградњу хотела категорије 4 звјездице у Колашину, капацитета 116 смјештајних јединица, предрачунске вриједности 5.998.750 еура , а намјера инвеститора је да у оквиру хотела отвори 58 нових радних мјеста. 2) Пројекат Изградње хотела „Бока Плаце”, Тиват по мјешовитом моделу пословања, достављен од фирме Д.О.О. „ПМ 4.1“ као кћерка фирма предузећа „Адриатиц Маринас“, Тиват, који је Влада Црне Горе, на сједници од 11. јуна 2020. године, уврстила на Листу развојних пројеката у области туризма. У питању је нови пројекат који се реализује у оквиру хотелско-туристичког комплекса Порто Монтенегро, гдје је планирана инвестиција у изградњу хотела по мјешовитом моделу пословања категорије 5 звјездице, капацитета 240 смјештајних јединица, предрачунске вриједности 43,67 милиона еура, а намјера инвеститора је да у оквиру комплекса отвори 96 нових радних мјеста.
У извјештајном периоду једна пријава је одбијена, јер је Министарство одрживог развоја и туризма у поступку оцјене достављене документације констатовало да иста не испуњава услове за кандидовање на Листу развојних пројеката у области туризма.
Премијер је информисао Владу о резултатима дијалога вођеног са бројним друштвеним актерима у оквиру његове иницијативе Савез за Европу као и о плану даљих активности које произилазе из дијалога.
У оквиру кадровских питања за државног секретара у Министарству за људска и мањинска права, именован је Александар Зековић, а за генералну директнорку Директората за плаћања у Министарству пољопривреде и руралног развоја Данка Перовић.
Влада је предложила Скупштини акционара „Монтенегро Аирлинес“ АД Подгорица да, због истека мандата чланова Одбора директора овог друштва, за чланове новог Одбора директора изабере: Николу Вукићевића, Едина Мулића, Драгана Поповића, Џенана Демића и Мирослава Бјелицу.
Скупштини акционара „Црногорска пловидба“ АД Котор предложено је да, због истека мандата чланова одбора директора овог друштва, за чланове новог Одбора директора за представнике државног капитала изабере: Борислава Кашћелана, Мима Драшковића и Армина Мујевића.
ФОТО И ВИДЕО: хттпс://флиц.кр/с/аХсмП45СЦ4
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?