Интервју др Надежде Басаре, добитнице награде Управе за дијаспору

Професор медицине на факултету у Киел-у, др Надежда Басара, поручила је да својим знањем стоји на располагању здравственом систему у Црној Гори и да је увијек спремна да служи свом народу.

Басара, шеф љекара интерне медицине у престижној болници Малтешких витезова на крајњем сјеверу Њемачке, поријеклом је црногорка, од Ивовића. Једина је докторка са Балкана, која се није школовала у Европској Унији, а постала је професор медицине у Њемачкој…

После професуре на универзитетима у Мајнцу и Лајпцигу, задњих десет година је професор медицине на Универзитету у Киел-у, главном граду покрајине Сцхлесwиг- Холстеин.

Најпризнатији је хематолог, онколог и трансплантатор матичних ћелија са Балкана на Свијету.

Басара је у интервјуу агеницији МИНА рекла да је било тешко постићи такав успјех.

Она је казала, да чињеница, да када је она постала професорица на Медицинском факултету у Лајпцигу, који је стар преко 600 година, само је још једна жена била професорица хемато/онкологије у Њемачкој и то Њемица, показује о каквом се успјеху ради.

„То говори да ни мало није једноствно ни за жене Њемице да се изборе у њемачком мушком медицинском друштву. У Флесбургу, у нашем Клиничком центру од 20 шефова ја сам једина жена“, казала је Басара.

Говорећи о лијечењу матичним ћелијама, Басара је казала да је то метода која се примјењује преко 50 година у свијету. Басара је казала да се том методом излијечи преко 50 хиљада пацијената годишње, али да се нажалост у Црној Гори још не примјењује.

„Том методом се лијече малигне и немалигне хематолошке болести, прије свега акутне леукемије, мијелодисплазије, лимфоми, али и апластична анемија и таласемија“, навела је Басара. Она је додала да је проценат излијечених том методом веома висок, али да зависи до болести која се лијечи.

„Код леукемије износи преко 70 одсто, код лимфома је око 60 одсто. То је метода којом се леукемије и лимфоми могу да се излијече. Када сам ја студирала оне су важиле за неизлечиве болести“, казала је Басара.

Она је објаснила да није потребно да се матичне ћелије остављају након рођења дјетета, али и да се вијестима о њима манипулише.

Басара је казала да је најбољи примјер недавна објава да матичне ћелије могу да се користе за лијечење корона вируса, што уопште није тачно ни реално.

Она је рекла да су то вијести које су лажне и које су објављене од банки које чувају матичне ћелије из пупчане врпце.

„То је и логично, јер лијек против короне треба или да убије вирус, или да спријечи улазак корона вируса у ћелије, а матичне ћелије ништа од тога не раде. Оне су ту да потпуно замијене болесне ћелије и да створе нове здраве ћелије“, објаснила је Басара.

Она је поред онкологије, хематологије, интезивне медицине, ендокринологије и пулмологије, најодговорнија од ове године и за корона-пацијенте у регији крајњег сјевера Њемачке.

Басара је рекла да су резултати које је Њемачка постигла у лијечењу корона вируса, међу најбољим у Европи и да су остварени прије свега захваљујући брзој реакцији владе Њемачке.

Она је објаснила да су забрањена јавна окупљања, фудбалске, рукометне и друге утакмице, да су концерти отказани.

„Могли смо да све вријеме радимо, наравно са маском, одстојање је могло да се држи 1,5 до два метра, али послије посла смо могли нормално да шетамо, трчимо, возимо бицикл“, казала је Басара и додала да није било полицијског часа као у неким земљама.

Она сматра да је Црна Гора изванредно реаговала на појаву корона вируса и да је захваљујући томе прва држава која је проглашена цорона-фрее.

„То је изванредан резултат, што је можда мало и било лакше јер је релативно мали број становника. Вјерујем да су се Црногорци придржавали свих мјера, тако да је захваљујући томе постигнут такав успјех“, рекла је Басара, оцјењујући да је важно, да народ буде свјестан колико је опасан корона вирус…

На питање која је њена прва асоцијација на Црну Гору, Басара је одговорила да се увијек, кад се помене Црна Гора, сјети дивног дјетињства које је имала зу браћу од стричева.

Басара је казала да је она била једина ћерка у Ивовића, сјети се радо њеног стрица који им је обезбјеђивао најљепша могућа љетовања у Бару.

„Могли смо свако вече да идемо на биоскопске представе које су тада биле на отвореном, на Пристану. Сјећам се многобројне родбине у Котору, на Цетињу, у Беранама, тако да су то само лијепа сјећања и са великом радошћу се сјећам кад се помене Црна Гора“, казала је Басара.

На питање шта за њу знаци награда матичне државе у области науке коју је добила од Управе за дијаспору, Басара је казала да је то признање постало нераскидив дио њеног живота у којој је уткан један дио црногорске душе.

„Не само душе моје многобројне родбине, него душе мојих предака, које, нажалост нијесам упознала јер су страдали за вријеме Другог свјетског рата, али и душе мојих пацијента за које сам чула да су дали приједлог да добијем ову награду, што ме испуњава поносом и велика ми је част.“, истакла је Басара.

Упитана на који начин је спремна да помогне Црној Гори у области здравства, Басара је поручила да је увијек спремна да служи свом народу.

„И јако ме радује вијест да је Влада Црне Горе издвојила новац за хематологију. Надам се да ће ускоро моћи да ради трансплатацију, тако да пацијенти неће морати да одлазе из земље, него ће моћи да буду лијечени у Подгорици. То ме јако радује И стојим са својим знањем на располагању“, поручила је Басара.

Она је рекла да лијечење модификованим ћелијама најновија метода у свјетској медицини, за шта је дозволу добила она И клиника у којој ради, представља узимање Т-лимфоцита из крви болесника, генетски се промијене и за четири недјеље се врате пацијенту са циљем да униште остале малигне ћелије које су код њега остале.

„Та метода се примјењује само код оних болесника који су рефрактерни на нормалну терапију И поново добију болест после прве терапије. Изузетно је успјешна, ја се надам да ћемо ми од септембра моћи да је примијенимо код наших болесника“, казала је Басара.

Та метода, како је објаснила, примјењује се код „лимфома, акутних леукемија, али може и да се примијен и код мултиплогмијелома“.

„Тако да се јако радујем наредном периоду гдје ћу моћи да примјењујем ову методу, која за сад само може у одређеном броју центара, значи не могу сви центри да је раде. Питање је да ли ће икада моћи да се ради на Балкану, јер је повезана са јако пуно логистике“.

Према њеним ријечима, то су ћелије које су заправо живи љекови у организму и убијају малигне ћелије током неколико мјесеци.

„Разликује се од љекова, јер лијек дјелује, онда се избаци из организма и више његовог ефекта нема. А ове ћелије опстају живе у организму и могу на тај начин током дужег периода времена да уништавају малигне ћелије, код ових болесника. Надам се да ће бити успјешне“, казала је Басара.

Она је као дугогодишњи главни инспектор Европског и Њемачког друштва трансплантатора, обавила сертифицирања и акредитације хематолошких и трансплантационих центара из цијеле Европе.

Посједује три држављанства, међу којима и црногорско, и једина је докторка православне вјере на свијету која је икад постављена за шефа љекарима интерне медицине у једној католичкој болници.

Краси је хуманост и лијечи све људе, без обзира на расну, вјерску, националну или политичку припадност.

Преузето са: МИНА