Реаговање из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде на текст објављен у дневном листу “Вијести” дана 5. јула 2004. године под називом “Потрошене паре из Луксембурга”

Шумарство и дрвна индустрија у Црној Гори су дужи низ година били у рецесији, што је имало за последицу значајан пад производње уз значајно редуцирање запослености и исказане губитке у пословању привредних субјеката. У условима стварања основних претпоставки за оживљавање привредних активности у Републици, предвиђених Агендом економских реформи, пред шумарством и дрвном индустријом су искрсли бројни проблеми, као што су: немогућност адекватног обезбјеђења основне сировине, битно технолошко заостајање, застарјели производни програми, девалвирана кадровска структура, изгубљено првобитно тржиште и др.

Бивша предузећа (углавном комбинатског типа) била су готово у безизлазним проблемима иако је њихов производни асортиман у значајној мјери био извозно орјентисан. Кидањем првобитних тржишних токова јавио се посебан проблем и код извоза грађе, који сада обавља више малих експортних фирми и та уситњеност објективно умањује цијене дрвних производа и до 20%.
У низу задњих година, формиран је значајан број мањих производних капацитета за прераду дрвета. У почетку се рачунало да ће се на овај начин производна структура у сектору прераде дрвета битније побољшати, што је стимулисано и адекватном кредитном подршком од стране државе. Испоставило се, међутим, да изузев почетних охрабрујућих наговјештаја, значајнијег замаха финализације кроз развој ових програма није било.

У циљу превазилажења овако крајње неповољног стања, Влада РЦГ је дефинисала и усвојила Санационо развојни програм шумарства и дрвне индустрије, којим је између осталог предвиђено спајање предузећа шумарства и дрвопрераде по локалним шумским подручјима као и њихова ревитализација кроз провођење стечаја, до наласка стратешког партнера и приватизације.

Почетни постигнути резултати, у периоду август - децембар 2003. године, били су охрабрујући и прво су се манифестовали кроз осјетно повећање производње у шумарству и примарној преради у односу на упоредни период претходне 2002. године и то: у шумарству за 28,6%, и дрвној индустрији, код чамове резане грађе за 11,6%, код букове резане грађе за 50,1%, код импрегнације за око 2,7 пута.

Осјетно повећање производње остварено је и у првих пет мјесеци текуће 2004.године, и у поређењу са истим периодом претходне 2003. године, забиљежен је раст код примарне прераде и дијела финалних производа за око 1,65 пута, а код намјештаја преко 1,4 пута, што је јако значајно.

На крају шестог мјесеца ове године, очекују се још бољи резултати у свим фазама производње. Тако на примјер у шумарству је реализовано у фази сјече (у предузећима обухваћеним Санационим програмом) 43.907 м3, као и отпремљено из шуме пиланама 39.273 м3 дрвних сортимената, што је за преко 2 пута више у односу на исти период прошле године.

Реално је очекивати да ће се овакав тренд позитивно одразитии и на укупна привредна кретања у Црној Гори, поготову због чињенице што су нека од ових предузећа приватизована као што су "Јаворак" и шумарско предузеће из Никшића од стране компаније МИ-РАИ и пилана "Доња Брезна" и шумарско предузеће из Плужина од стране компаније "БАСТ". Ових дана процес приватизације треба да буде окончан у ШИП "Беране" и корпорацији "Јакић" из Пљеваља, што би требало да значајније консолидује не само тржиште резане грађе већ и уредно измирење концесионе накнаде Дирекцији шума, што до сада није био случај.

Подсјетићемо да је до почетка 2003. године дрвна индустрија била готово у потпуном колапсу (годишњи прорез обловине свега цца 35.000 м3), а близу 3.800 упошљених било је практично без посла.

На основу свега изложеног може се закључити, да је досадашњом реализацијом Санационо развојног програма у овој репроцјелини постигнут извјестан напредак, посебно код предузећа која су у међувремену приватизована, а која сада редовно измирују обавезе према радницима и Дирекцији шума.

Код већих система какви су "Јакић" и "Горњи Ибар" иако постоји одређених позитивних помака, постоје одређени проблеми које је по нашем мишљењу могуће ријешити обезјеђењем стратешког партнера и брзом приватизацијом.

У сваком случају, кроз даљу имплементацију Програма треба инсистирати на доследној реализацији јасно дефинисаних циљева и стратегије будућег развоја ове значајне индустријске гране, кроз мјере које би биле усмерене према следећем:

- прилагођавању производне структуре која ће бити компатабилна са производном структуром тржишта Европске уније;

- промјени доминантног учешћа производа са нижим степеном прераде у корист финалних производа, уз што веће учешће креативности и знања;

- достизању задовољавајуће међународне конкурентности производа дрвне индустрије са учешћем извоза до око 1/3 од њеног укупног прихода у наредних 4-5 година;

- повратку и освајању тржишта појединих земаља ЕУ за извоз кроз кооперацију или готове производе;

- оптималној валоризацији постојећих шумских ресурса са локалног подручја;

- доприносу раста запослености радно способног становништва, посебно на мање развијеном подручју Републике, уз пораст коришћења производних капацитета.


На крају желимо истаћи да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, у циљу стабилизације овог међузависног репрокомплекса улаже посебне напоре да шумарство и дрвопрераду Црне Горе укључи у савремене међународне токове кроз реализацију бројних пројеката какав је између осталих и Луксембуршки ФОДЕМО пројекат.


ПОМОЋНИК МИНИСТРА

Др Милосав Анђелић