Изјава Ранка Канкараша, самосталног савјетника за шумарство у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде поводом ступања на снагу Наредбе о спровођењу мјера заштите шума и биља од штетног инсекта Губара

Инсект Губар (Лyмантриа диспар Л.) је најштетнија инсекатска врста на подручју Србије и Црне Горе, као и на цијелом простору Балканског полуострва. Представља аутохтону врсту лептира, која на простору наше земље има оптималне животне услове. Његове популације се повремено јављају у веома високој бројности, односно ступају у градације које трају од три до шест година.

У годинама масовног намножења гусјенице се интензивно хране лишћем готово свих дрвенастих врста (изузев јасена) и изазивају голобрсте у шумама на великим просторима, воћњацима и зеленилу у парковима и дрворедима градова.

Штете које причињава губар су двојаке: директне, односно дефолијација или губитак лисне масе и индиректне, исказане као последице. Дефолијације изазване исхраном губара доводе до губитка у прирасту, изостанка плодоношења, физиолошког слабљења и сушења стабала, као и стварања повољних услова за напад фитопатогених микроорганизама, гљива и ксилофагних инсеката, нарушавања амбијенталних и других општекорисних функција шума, које су, с обзиром на чињеницу да амбијент чини саставни дио наше туристичке понуде, за Црну Гору веома битне.

Узимајући у обзир чињенице да је губар устаљена популација на територији Републике Црне Горе, нарочито у јужном и централном дијелу, као и да у току 2003.године, према извјештајима стручних служби подручних јединица Управе за шуме и Шумарске инспекције, дошло је до осјетног повећања бројности ове штетне врсте, а такође имајући у виду чињеницу да је у Републици Србији донесена слична наредба с обзиром де је установљена повећана бројност овог инсекта на површини од 360 000 ха шума са тенденцијом даљег ширења, ово министарство је оцијенило неопходним доношење предметне наредбе, а све у циљу спровођења правовремених интервенција, с обзиром да су у случају изостанка превентивних мјера трошкови спровођења хемијских и биолошких мјера сузбијања губара неупоредиво скупљи, а ваља нагласити и факторе негативног утицаја хемијских мјера на животну средину.