Саопштење за јавност: Реализација пројекта изградње ВЕ Можура, преглед кључних корака

Везано за све учесталије, за црногорско друштво доскора незамисливе, дневнополитичке злоупотребе истраге једног тешког кривичног дјела почињеног на Малти, Министарство економије даје преглед кључних корака реализације пројекта изградње Вјетроелектране Можура, у којем је у име Владе Црне Горе учествовало.

- 2009. године расписан је јавни међународни тендер за давање државног земљишта у закуп у циљу изградње ВЕ Можура. Позивом је, у складу са тадашњом праксом подстицања градње зелених извора енергије, готово свих чланица Европскје Уније, гарантована откупна цијена од 95,99 €/МWх. Ова цијена је и тада и годинама касније, према свим релевантним изворима, у потпуности одговарала производној цијени из ових извора енергије, која гарантује разуман поврат на уложена средства и била је полазни чинилац за тржишно надметање у висини цијене закупа државног земљишта;

- Документацију је откупило седам компанија, а након јавног отварања и евалуације понуда, уговор је додијељен конзорцијуму Ферса-Челебић, чији је лидер била реномирана шпанска компанија Ферса;

- Због сложености пројекта, који је подразумијевао реализацију по тзв. ДБОТ моделу, који на инвеститора преноси комплетан ризик локације у смислу расположивости вјетра, ризике пројектовања, обезбјеђење финансија, градње, а касније и одржавања објекта, на жалост обије уговорне стране, дошло је кашњења у реализацији;

- Интерне одлуке и стратешка промјена приступа носиоца конзрцијума, условиле су његову коначну одлуку да потражи партнера којем би уступио реализацију пројекта, што је уобичајена свјетска пракса код сложених пројеката са вишегодишњом динамиком реализације;

- Од саме појаве иницијативе за пренос уговора, црногорске институције инсистирале су на заштити јавног интереса, која се превасходно огледала у потреби да се пројекат реализује, да кашњења у реализацији, на која није утицала цногорска страна не утичу на црногорска права из уговора, те да реализација пројекта може бити пренијета само на партнера са истим или бољим референцама од оног којем је додијељена на тендеру;

- Почетком 2015. године, министарству се са захтјевом за пренос уговора обратили конзорцијум Ферса-Челебић и већински државна електропривреда из још једне државе чланице ЕУ – Енемалта, која је 66% у власништву државе Малте, а 33% у влсаништву кинеске компаније СЕИП, подружнице компаније Цхина Поwер Инвестментс, чији рејтинг је оцијењен са ААА. 

- Након свеобухватне анализе и оцјене да су испуњени сви наведени услови, дозвољен је пренос уговора на новог закупца. Одлука је формализована уговором о преносу уговора између Министарства економије, Енемалте, конзорцијума Ферса-Челебић и пројектне компаније Можура Wинд Парк, у власништву наведеног конзорцијума.

- Уговором је превиђен пренос права и обавеза са конзорцијума Ферса-Челебић на Енемалту, у року од 60 дана од дана закључења и одговарајућа промјена власништва са тадашњих власника на новог. Изводом из Централног регистра првредних субјеката, на дан истека уговорног рока за пренос, констатовано је да је удио пренесен на новог уговорног закупца - Енемалту.

- Крајем 2016. године дозвољено је укључење још једне малтешке компаније - ММWП, у већинском власништву кинеске компаније СЕИП, да преузме удио у пројектној компанији, при чему је Енемалта задржала пуну солидарну одговорност за реализацију пројекта, чиме је додатно осигурана заштита црногорских интереса у пројекту 

- Исправност одлука о преношењу уговора потврдила је и чињеица да је двије године касније овај напор уродио плодом и Црна Гора је добила нови производни објекат, а сво неоправдано кашњење у пројекту пренесено је на терет инвеститора.

- Пројекат је омогућио повећање производње електричне енергије за око 4%, подразумијева годишњу субвенцију у износу од око 5 милиона еура током 12 година, или укупно око 60 милиона еура, након чега ће електрана вриједна 87 милиона еура бити у потпуности реконструисана и предата у трајно власништво Црног Гори. Цијели износ субвенције, којом је трајно елиминисан увоз ове количине енергије, чини свега 7% средстава које је Црна Гора неповратно изгубила увозом енергије у протеклих 20 година.

У циљу отклањања свих недоумица, чијим се конструисањем настоји монтирати веза црногорских институција и укупне енергетске политике са наводним корупционашким аферама на Малти, Шпанији у Црној Гори и фазним офшор дестинацијама, посебно истичемо:

Министарство економије није било у посједу било какве информације о наводном учешћу офшор компанија Блацк 17 и Цифидеx у преносу удјела са претходних на новог закупца, нити је са истим било када ступало у контакт, а још мање закључивало било какве уговоре. 

Са најискренијим жаљењем примили смо вијест о смрти истраживачке новинарке са Малте, госпође Дафне Каруна Галиције. Свака и најудаљенија сумња у, чак и индиректне, везе црногорских развојних пројеката са тешким кривичним дјелима, чини да са посебном пражњом пратимо активности надлежних органа Малте, као и механизама међуанродне сарадње, те да са нестрпљењем ишчекујемо утврђивање чињеница и задовољење правде.

Министарство економије и Влада Црне Горе у том смислу у потпуности су на располагању и црногорским надлежним институцијама (уз подсјећање да је сва документација већ предата СДТ-у) и међународним партнерима.