СА СВИМ ВЈЕРСКИМ ЗАЈЕДНИЦАМА ГРАДИМО ОЗБИЉНО И ОДГОВОРНО ПАРТНЕРСТВО

Министарство за људска и мањинска права са посебном пажњом се упознало са Декларацијом Европског хришћанског политичког покрета (ЕЦПМ) о црногорском Закону о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница која је у јавности представљена почетком прошлог мјесеца (доступно овдје: (хттпс://ецпм.инфо/неwс/децларатион-он-тхе-неw-лаw-ин-монтенегро-регардинг-религиоус-миноритиес.хтмл). 

Министарство за људска и мањинска права (МЉМП) је, исказујући захвалност на интересовању према овом важном питању, централу ЕЦПМ упознало са чињеницама које прате усвајање и имплементацију новог Закона о слободи вјероисповијести.

Црна Гора је донијела Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница који се темељи на међународним правним стандардима. Примјена прописа који се заснивају на стандардима и најбољој европској демократској пракси представља подршку вјерским слободама које су кључне за јачање демократије и даљу изградњу отвореног друштва. Ранији закон, из 1977. године, је био дио превазиђеног политичког насљеђа и вриједности. Нови закон је усвојен како би се без ограничења подстакло друштвено и културно изражавање вјере, а једно важно друштвено питање уредило на демократски и цивилизован начин.

Влада је одлучна да Црну Гору развија као уређено друштво, па је тако оправдан захтјев за регистрацијом свих вјерских заједница. То питање треба посматрати, између осталог, и у контексту пуне секуларизације друштва. Основ развоја Црне Горе су демократија и владавина права, није религија, па ниједна вјерска заједница не може бити и није изнад државе.

Нацрт новог закона, припремљен још 2015. године, дискутован је са вјерским заједницама и јавношћу. Широка дебата је осигурала интензивно и активно учешће вјерских организација, цивилног друштва и академске заједнице. Тако се добио и размотрио велики број квалитетних коментара и мишљења. Додатно, Влада Црне Горе је спровела појединачне консултације са свим вјерским заједницама. Кроз тако детаљан и исцрпан дијалог по свим питањима, постигнут је виши степен међусобне сагласности.

Коначни законски текст је укључио све коментаре и сугестије вјерских заједница који су били у складу са међународним правним стандардима, као и све препоруке Венецијанске комисије (ВЦ). Мишљење ВЦ доступно је овдје: хттпс://www.венице.цое.инт/wебформс/доцументс/default.аспx?пдффиле=ЦДЛ-АД(2019)010-е 

Дијалог правних експерата Владе Црне Горе и епархија Српске православне цркве (СПЦ) је додатно вођен и по усвајању закона, јула ове године. О томе овдје: хттп://www.гов.ме/вијести/229584/Премијер-Дуско-Марковиц-разговори-правних-експерата-Владе-и-СПЦ-оконцани-су-без-резултата-од-СПЦ-у-ЦГ-смо-тразили-само-да-се-рег.хтмл

У јавности се упорно и унедоглед понављају поруке о постојању прогона и дискриминације епархија СПЦ и чак свих православних хришћана. Свакодневни вјерски, грађански, демократски и институционални живот потврђује да су такве оцјене без упоришта и смисла. Позадина таквих тврдњи је дубоко политичка и хегемонистичка, са намјером да се ствара и стално продубљује вјерски и грађански антагонизам који требају да капитализују одређене политичке структуре на предстојећим изборима 30. августа а које се представљају као наводно помиритељске и заштитничке у односу на СПЦ.

Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница је и усвојен зато да се у Црној Гори спријечи свака дискиминација и да сви имају једнако право.

Комплетно институционално искуство Министарства за људска и мањинска права потврђује да се према свим вјерским заједницима па тиме и према епархијама СПЦ у Црној Гори баштини отворена партнерска комуникација и одговоран однос према свим њиховим  захтјевима и потребама. Бројни су примјери успјешне сарадње и подршке који у потпуности демантују наводе о огрожености епархија СПЦ у Црној Гори. У даљем раду, у домену своје надлежности, Министарство за људска и мањинска права ће активно и аргументовано доприносити да се у јавном дискурсу о слободи вјероисповијести говори изван контекста политичких манипулација, злоупотреба и популизма.

Министарство за људска И мањинска права