НИЈЕ ДОБРА ПОЛИТИЧКА ЗЛОУПОТРЕБА ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВЉЕ НИКО НЕ СМИЈЕ ЗЛОУПОТРЕБЉАВАТИ ПРОТИВ ДРЖАВЕ

Свештеник Цариградске патријаршије проф. др Милан Радуловић упутио је писмо Влади Црне Горе поводом све интензивније (зло)употребе православља у Црној Гори у политичке сврхе.

Православни теолог, проф. др Милан Радуловић, у писму упућеном предсједнику Владе, Душку Марковићу, потпредсједнку Владе, Зорану Пажину, и министру за људска и мањинска права, Мехмеду Зенки, осврнуо се на усвојени Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, на дијалог Владе са епархијама православне цркве а нарочито на отворено учешће цркве на изборима. 

Његово обраћање има посебну тежину јер је почетком ове године говорио на скупу након литије у Херцег Новом на којем је тада као и сада говорио да Православној цркви није мјесто у политици.

Његово писмо преносимо интегрално: 

Пажљиво пратим догађања у православном свијету и радује ме да је Црна Гора усвојила модеран Закон о слободи вјероисповијести који чврсто стоји на међународним стандардима. 

Посебно поздрављам одлучност Владе Црне Горе и Министарства за људска и мањинска права да искажу поштовање према свим вјерским заједницама и њиховим ауторитетима. 

Стална посвећеност црногорске Владе дијалогу доприноси отклањању свих могућих недоумица и успоставља виши степен међусобне сагласности. Посебно желим да охрабрим Владу Црне Горе у напорима да се превазиђе сваки могући неспоразум православних епархија у Црној Гори у вези закона о слободи вјероисповијести.

Као православни теолог не видим ништа спорно у закону, нити да се он коси са канонима и догамтима вјере. Закон је савремен и као такав изискује савремени приступ сваке вјерске деноминације, да буде евдентирана али и она која то не жели, такодје може, без ограничења, дјеловати на територији Црне Горе. Тако сам препознао да је Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница усвојен како би се у Црној Гори спријечила свака дискиминација и омогућило да сви имају једнако право.

Није добро да се православље, било гдје у свијету, злоупотребљава у политичке сврхе. Нарочито може бити опасно и забрињавајуће уколико у грађанским и мултикултурним друштвима, каква је Црна Гора, јача и расте утицај вјерске деснице и вјерске искључивости. Православни свештеници, било гдје у свијету, имају одговорност да радосно и досљедно служе Богу и људима. На нама је да врата Цркве остану отворена за све и да прихватимо све људе онако како их је Бог створио. Ми немамо право да у име Бога ширимо мржњу јер Бог никог не мрзи. Заступање наводне и непостојеће Божије мржње само одвраћа људе од праве вјере и одводи их из наших храмова. 

Религији нема мјеста у политици. Религија се треба повући из политичке сфере. Политичка и десничарска демагогија, без обзира колико се пута понови, није и никада неће бити православно хришћанство. Црква и држава су раздвојене и тако треба да остане. Православље нико не смије злоупотребљавати против државе и представљати да је надмоћно над државом. На грађанима је да слободно бирају своје политичке лидере и представнике. Православни свештеници у то се не требају мијешати. Злоупотреба  и манипулисање осјећањима и вјером у циљу промјене власти било гдје у православном свијету није мисија и одговорност православних епископа и свештеника. Преферирање одређених политичких партија и упозоравање вјерника за кога не смију гласати је опасно. То може бити и погубно за демократију. Искривљени морални наратив не смије бити слика православних свештеника који намјерно погрешно просуђују и представљају политичку стварност. Власт у демократском друштву се треба освојити без злоупотребе православног свештенства. Свештеници на изборима наступају само као гласачи, уколико желе да користе то своје грађанско право. Коришћење религије у политичке сврхе је на штету саме вјере, јер је на крају се може препознати и као покушај стицања моћи и владања религије над државом. Посебно је важно да православни свештенство буде одговорно и мудро, и да води рачуна да се кроз православље поново не активирају националистичка осјећања.

Слободно практиковање вјере представља моћно људско право. Црногорски закон о слободи вјероисповијести га гарантује, афирмише и подстиче. Тај закон истиче важност вјере у животу човјека. Не постоји ниједна рестрикција у погледу слободног исповиједања вјере, без обзира на статус било које вјерске заједнице. 

Надасве цијеним напор Владе да се постигне споразум са свим православним епархијама, гдје се показује добра воља и надасве хришћанска етика у превалижењу разлика око спорних дјелова закона.

На крају изволите примити поштовање за рад свих вас и свестран ангажман у бољитку живота и рада свих грађана Црне Горе.

проф. др Милан Радуловић, свештеник Цариградске Патријаршије