Одржан панел "ИТ отвара нове развојне могуцности"

Црна Гора има потенцијал да буде конкурентна на глобалном тржишту када је у питању ИТ сектор, а Владине мјере подршке имају за циљ да он постане нова јака привредна грана, извозно орјентисан, оцијенила је министарка науке, Сања Дамјановић.

Она је на панелу под називом ИТ отвара нове развојне могућности, одржаном у Привредној комори (ПКЦГ), казала да је циљ Владе снажно јачање иновативне привреде за шта су кључни ИТ сектор и дигитализација.

„Не смијемо више да чекамо, јер смо сви свјесни динамичног развоја и промјена, усљед примјена нових технологија и потреба наших генерација, гдје Црна Гора не смије да остане по страни“, казала је Дамјановић на панелу који су организовали ПКЦГ, Асоцијација менаџера Црне Горе и њихови одбори за ИЦТ и дигиталну трансформацију.

Дамјановић је навела да је у трећем пакету мјера кључан финансијски пакет од 30 милиона ЕУР, за период од ове до 2024. године, у директном партнерству Владе, домаћег сектора и учешћа страних директних инвестиција (СДИ).

„Те мјере имају за циљ да ИТ сектор постане нова јака привредна грана са високим извозним потенцијалом, да ИТ сектор и дигитализација постану катализатори развоја иновативне привреде, да ИТ сектор оснажи наше традиционалне јаке привредне гране, као и да ИТ сектор буде у функцији дигиталне трансформације Црне Горе“, саопштила је Дамјановић.

Она је рекла и да је Црна Гора прва земља кандидат за улазак у Европску унију (ЕУ) која је изнијела стратегију паметне специјализације.

„Радили смо на њој више од двије године, у синергији академског и бизнис сектора. То је развојна стратегија једне државе по ЕУ стандардима“, додала је Дамјановић.

Она сматра да ИЦТ сектор треба да буде у функцији повећања конкуретности традиционалних привредних грана.

„Успоставили смо модеран законодавни оквир и сада заједнички треба да радимо на креирању квалитетног образовног кадра и спемни смо да идемо на убрзану дигитализацију Црне Горе“, казала је Дамјановић.

Према њеним ријечима, законима о иновационој дјелатности и о подстицајним мјерама за развој истраживања и иновација, који су усвојени у Скупштини, Црна Гора отвара нове могућности и широк спектар олакшица и подстицаја.

„Олакшан је почетак рада за старт уп-ове, запошљавање у тој области, ослобађање пореза на добит у случају инвестирања или реинвестирања у старт уп-ове. Такође, овај закон смо радили по нашој мјери и нијесмо га копирали“, додала је Дамјановић.

Очекивани ефекти су, како сматра, повећање броја старт уп компанија, запослених у технолошком сектору, страних инвестиција, због чега ће Црна Гора постати атрактивна дестинација за ИТ сектор.

„До краја наредне године имаћемо и Научно-технолошки парк (НТП), који ће бити окосница иновационог екосистема“, подсјетила је Дамјановић.

Предсједник Одбора за дигиталну трансформацију АММ-а и члан Одбора удружења ИЦТ ПКЦГ, Владан Табаш, казао је да у ИТ сектору вјерују да је најбржи развојни пут Црне Горе кроз дигиталне трансформације.

„Све више се прича о потреби да се дигитално трансформишемо. Иако се на томе радило, ипак нијесу урађени значајни искораци који су могли дати снажан дигитални печат на наше животе“, рекао је Табаш.

Он је додао да до прије неколико година није постојао јасан поглед на ту тему, упркос постојању разних стратегија.

„У овом карантинском времену велики број система се прилагодио коришћењу дигиталних технологија, при чему смо имали брзо прилагођавање, али ово не смије да нас завара. Налазимо се на почетку пута, морамо интензивно радити на промоцији ових идеја“, сматра Табаш.

Он је оцијенио да се мора подићи степен дигиталних вјештина на виши ниво и мијењати свијест друштва у цјелини.

„Чињеница је да ИТ сектор донедавно није био препознат као велика развојна шанса. Знамо да црногорски сектор зна доста и може да изнесе јаке и важне пројекте у Црној Гори, али тренутни капацитети су скромни и не могу бити пуна подршка одрживој дигиталној трансформацији државе“, навео је Табаш.

Он сматра да ИТ сектору треба плански, организовано и системски помоћи у том правцу.

„Нама је потребна стратегија развоја ИТ сектора. Тај документ би требало да третира стратешки приступ развоја тог сектора, односно планирање и повећавање броја ИТ студената, подстицаје запошљавања у ИТ сектору, да потенцира приватно-јавно партнерство и укључи што више локалних ИТ компанија у реализацију ИТ пројеката у Црној Гори, као и будућност ИТ сектора као извозног“, објаснио је Табаш.

Он је додао да се мора брзо радити на његовом развоју како би одговорио задацима у наредном периоду.

Табаш је навео да не постоји поуздана статистика о броју ИТ компанија, јер је он третиран у оквиру ИЦТ сектора.

„Прегледом регистрационих шифара дјелатности утврђено је да је у 2018. 790 компанија предало завршне рачуне које имају ИТ префикс или суфикс у регистрацији, а 828 у прошлој години. Од тога је 275 приказало приход од нула ЕУР, а 783 има пет и мање запослених“, прецизирао је Табаш.

Директор НТП-а, Велибор Бошковић, је говорећи о пројекту успостављања центра за подршку електронској трговини за микро и мала предузећа, казао да би то било квалитетно рјешење за подршку свим оним компанијама које немају довољно знања и искуства.

„Расте број трансакција на интернету, а у Црној Гори је то на нивоу испод просјека развијених земаља. Размишљали смо како да држава покрене заједнички пројекат како би тај проблем адекватно ријешили и повећали број компанија које нуде своје услуге путем е-цоммерце рјешења“, навео је Бошковић.

Генерални директор Директората за инвестиције, развој малих и средњих предузећа и управљање фондовима у Министарству економије, Радосав Бабић, казао је да је криза потврдила важност и значај ИТ сектора и високог степена дигитализације када је у питању приватни сектор и комплетна државна управа.

„Влада је кроз три пакета економских мјера веома брзо дала одговор на кризу изазвану коронавирусом. За неколико мјесеци исплатили смо 42 милиона ЕУР, обрадили преко 37 хиљада захтјева и пружили подршку за преко15 хиљада предузећа“, рекао је Бабић.

Он је навео да је доказано да је админситрација успјешно одговорила на тај изазов, као и да је приватни сектор био спреман да кроз онлајн апликацију, без одласка на шалтер, успјешно финализује своју апликацију и добијали су субвенције за свега неколико дана.

Агенција Мина Бизнис