Прво обиљежавање Међународног дана чистог ваздуха

У децембру 2019. године током трајања 74. сједнице Генералне скупштине Уједињених нација, 7. септембар је проглашен за међународни дан чистог ваздуха и прво обиљежавање овог еколошког празника дешава се ове године. За координацију догађаја на глобалном нивоу задужена је Свјетска здравствена организација и Програм Уједињених нација за животну средину (УНЕП), као и глобална Коалиција за климатске промјене и чист ваздух (ЦЦАЦ) под паролом „Чист ваздух за плаво небо“.

Црна Гора се укључује у обиљежавање овог еколошког празника у процесу ажурирања Стратегије управљања квалитетом ваздуха, кроз промоцију и презентацију историјских и актуелних података о праћењу квалитета ваздуха у Црној Гори.

Квалитет ваздуха у Црној Гори прати се 45 година

Према наводима Завршног елабората пројекта о загађености ваздуха у Црној Гори за период 1979-1983. који је 1986. године објавио Републички хидрометеоролошки завод Савезне Републике Црне Горе, „стање квалитета ваздуха у Црној Гори раније није било познато, јер до 1974., односно до 1976. године нијесу вршена истраживања загађености ваздуха. Повремена краткотрајна испитивања нијесу могла дати увид у збивања ове врсте.“ Увидом у овај елаборат, као и све доступне податке током протеклих 45 година, стиче се утисак да се много тога промијенило, нарочито када су у питању научна сазнања и технички напредак, али и да су неке карактеристике остале готово непромијењене, а нарочито оне које зависе од климатских и геоморфолошких услова који се мијењају много спорије.

Праћење квалитета ваздуха врши се на 10 аутоматских станица у три зоне квалитета ваздуха

Током посљедње деценије, прецизније од 2009. године, квалитет ваздуха у Црној Гори прати се у складу са најсавременијим европским стандардима, употребом аутоматизоване, прецизне и осјетљиве опреме. Почетком 2009. године у Црној Гори је радила само једна аутоматска станица за праћење квалитета ваздуха, а већ у мају исте године инсталиране су још три. Мрежа је поново проширена 2012. године, са још три станице, а актуелна конфигурација мреже за праћење квалитета ваздуха, са 10 аутоматских станица услиједила је током 2019. године, са три потпуно нове станице и новом опремом за постојећих седам и аналитичком опремом. У проширење и обнову система за праћење квалитета ваздуха уложено је 1,1 милион еура из ИПА фондова.

У складу са европским и домаћим законодавством, праћење и оцјена квалитета ваздуха врши се у три зоне: Сјеверној, Централној и Јужној.

Сваки десети становник планете удише чист ваздух, у Црној Гори сваки четврти

Према процјенама Свјетске здравствене организације преко 90 одсто свјетског становништва изложено је загађеном ваздуху, што значи да, у просјеку, девет од десет људи удише загађен ваздух.


Подаци о праћењу квалитета ваздуха у Црној Гори за период 2009-2018. године показују да су граничне вриједности за поједине загађујуће материје прекорачене у Сјеверној и Централној зони квалитета ваздуха, док је у Јужној, приморској зони гдје живи око 25 одсто становништва ваздух доброг квалитета.

Загађење ваздуха у Црној Гори је изразито сезонско

За потребе ажурирања Стратегије управљања квалитетом ваздуха израђена је Анализа десетогодишњих трендова концентрација загађујућих материја у поређењу са подацима из ажурираног инвентара загађујућих материја у ваздух. Од 12 загађујућих материја које се континуирано прате од 2009. године, биљежене су повремене повећане концентрације сумпор-диоксида у Пљевљима (Сјеверна зона), повећане концентрације суспендованих честица ПМ10 и ПМ2.5 у Сјеверној и Централној зони квалитета ваздуха током сезоне гријања, као и повећан садржај бензо(а)пирена у овим честицама, док су концентрације осталих осам параметара који се прате биле у границама годишњих средњих вриједности током читавог периода континуираног мјерења.

Повећане концентрације суспендованих честица у ваздуху региструју се углавном током зимских мјесеци под неповољним метеоролошким условима у Сјеверној и Централној зони квалитета ваздуха.

У периоду 2009-2018. године емисије суспендованих честица смањене су за 9.5 одсто (ПМ2.5) односно 8.3 одсто (ПМ10). Према подацима из инвентара емисија загађујућих материја у ваздух за 2018. годину кључни извор емисија суспендованих честица ПМ10 и ПМ2.5 је сектор гријања домаћинстава који емисијама ПМ10 доприноси 84.9 одсто, а емисијама ПМ2.5 85.3 одсто. Смањење емисија у посматраном периоду позитивно се одразило на концентрације ових загађујућих материја у приземном слоју атмосфере тако да су концентрације суспендованих честица ПМ10 у ваздуху који удишемо, у односу на 2009. годину, смањене у Пљевљима за 28.23 одсто, у Никшићу 42.37 одсто, а у Бару 30 одсто.