Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Министарка Дамјановић о научној дипломатији на XИИИ љетној школи за младе дипломате „Гавро Вуковић“

Објављено: 11.09.2020. 21:25 Аутор: Министарство науке
Министарка науке Црне Горе, др Сања Дамјановић, била је један од говорника на XИИИ љетњој школи за младе дипломате „Гавро Вуковић“ која је ове године посебан акценат ставила на улогу и значај дипломатије у успостављању кохезивног и одрживог свијета.

Интересантним предавањем о важној мировној улози истраживачких инфраструктура на сукобљених просторима и пројекту Међународног института за одрживе технологије за регион Југоисточе Европе као најљепшем примјеру научне дипломатије отпочео је претпоследњи дан ове љетње школе. Том приликом министарка Дамјановић је истакла како управо глобални истраживачки пројекти показују шта је човјечанство у стању да постигне када кохеренто ради на заједничком циљу.

Говорећи о истраживачким инфраструктурама, министарка Дамјановић је казала да управо оне доказано имају моћни друштвени и економски утицај и да као мултинационални подухвати помажу у рјешавању глобалних изазова у виду моћног неутралног алата чија је мисија управо научна дипломатија. Она је подсјетила да након ИИ свјетског рата европска истраживања више нијесу била свјетска класа. Неколицина франацуских и данских научника је пожељела да направи Европску лабораторију за атомску физику, не само из разлога да уједини европске научнике него и да им се омогући да дијеле све веће трошкове која су изискивала нуклеарна постројења. Па је тако 1949. године предложен будући ЦЕРН, са два циља: да омогући изградњу једне такве инфраструктуре за промоцију науке и технологије која надилази могућности појединачних чланова али и да његује сарадњу међу људима који су донедавно били у сукобима. Године 1952 ЦЕРН је почео да се гради, а званично је основан 1954. године. ЦЕРН је кључни примјер научне дипломатије и једина је међународна организација која је члан Уједињених нација, имао је и статус посматрача Генералне скупштине УН 2012. године, увијек је присутан на Свјетском економском форуму (WЕФ) у Давосу а генерални директор ЦЕРНа је савјетник УН-а и одбора Европске комисије. СЕСАМЕ пројекат се налази у Јордану и ујединио је 9 држава чланица различитих политичких система и религија на Блиском истоку, мирећи Изреал и Иран и Палестину и чинећи да научници свих ових држава раде заједно. Синхротон свјетло за експерименталну науку и његове примјене је срж ове велике научноистраживачке инфраструктуре на којој су радови отпочети 2003. године а објекат је пуштен у функцију 2017. године.

СЕЕИИСТ пројекат – пројекат Међународног института за одрживе технологије на подучју југоисточне Европе – такође представља трећи конкретни примјер научне дипоматије, у духу „науке за мир“ као и ЦЕРН и СЕАСАМЕ. Иницијатива за овакав институт је оригинално потекла од бившег генералног директора ЦЕРНа, проф Хервига Шопера јос у децембру 2016. године, да би прву званичну подршку овој иницијативи дала управо Влада Црне Горе већ у марту 2017. године када је премијер Душко Марковић упутио Отворено писмо региону југоисточне Европе а иницијативу су веома брзо подржале и међународне организације и институције попут – ЦЕРНа, Европске комисије, Института ГСИ у Дармштату, Међународне агенције за атмоску енергију из Беча и бројне друге.

Мисија СЕЕИИСТ пројекта је да креира центар изврсности са првокласним истраживањима који ће омогућити унапређење сарадње између науке, технологије и привредног сектора, обезбиједити платформу за побољшање образовања младих научника и инжењера, успорити одлив талената и повратити их, опоравити технолошку традицију коју је овај регион имао у прошлости као и његовати сарадњу између земаља региона. Сви ови циљеви могу бити остварени једино кроз крупну инфраструктуру која се ослања на најновијим технологијама.

СЕЕИИСТ пројекат представља крупну инфраструктуру односно центар за лијечење и истраживање канцера са протонима и тежим јонима. Овај пројекат „заживио“ је уласком у ИИ фазу тзв фазу Студије дизајна а досадашњи политички кораци који су предузети били су Декларације намјере потписана од стране 10 земаља кандидата у октобру 2017 у Церну, Женеви и Меморандум о сарадњи из јула 2019 потписан од стране 6 премијера региона у Познању, Пољској током ВИ самита Берлинског процеса. Као и сваки пројекат крупне инфраструктуре и СЕЕИИСТ пројекат има тачно дефинисане фазе, па је тако прва фаза тзв Концеп студија рађена током 2017. године да би се у јануару наредне године по први пут представио овај пројекат на Форуму у Трсту на којем је било преко 100 учесника и представника из Европске комисије, ЕСФРИа, ИАЕА, ЦЕРНа, ГСИа, СЕСАМЕа, све четири европске клинике које третирају канцер овим машинама односно технологијама и др.

Више детаља о примјеру научне дипломатије везано за СЕЕИИСТ пројекат - значајној финансијској подршци Европске комисије у износу од 1мил еур за прву фазу Студије дизајна као и о паневропској димензији пројекта али и о једнако важној подршци Швајцарске и свих других земаља без којих не би могло бити омогућено приступање мапи европских инфраструктура (ЕСФРИ) али и другим битним корацима у реализацији овог пројекта може се наћи у презентацији која је доступна ОВДЈЕ.

Предавање су пратиле младе дипломате из Албаније, Аргентине, Аустрије, Бахреина, Бјелорусије, Бугарске, Црне Горе, Чешке, Финске, Хрватске, Ирске, Израела, Јерменије, Јордана, Литваније, Малте, Марока, Мексика, Монголије, Сјеверне Македоније, Пакистана, Румуније, Сјеверне Македоније, Туниса, Турске, Украјине и Велике Британије.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?