Саопштење поводом 29. годишњице проглашења Црне Горе за еколошку државу

Подсјећајући се на 20. септембар 1991. када је на свечаном засиједању на Жабљаку, Скупштина Републике Црне Горе донијела одлуку да заштита животне средине буде један од стубова у трасирању пута будућег развоја, са подједнаким и неспорним увјерењем након 29 година указујемо да наш даљи правац одрживог развоја нема алтернативу.

С тим у вези, а као резултат уложених напора да се очува разноликост нашег биодиверзитета, тренутно је око 13,6% територије заштићено, од чега се највећи дио (7,7%) састоји од пет националних паркова („Биоградска гора“, „Дурмитор“, „Ловћен“, „Скадарско језеро“ и „Проклетије“). Успостављено је чак шест Паркова природе: „Пива“, „Драгишница и Комарница“, „Орјен“, „Ријека Зета“, „Комови“ и „Улцињска солана“. Преостали дио заштићене територије чине остала заштићена подручја (споменици природе, подручја посебних природних карактеристика, резервати природе). Када се узме у обзир заштита према међународним споразумима, укупна површина стављена под заштиту у Црној Гори износи око 20% територије. На међународном нивоу, проглашена су три Рамсар подручја, НП „Скадарско језеро“, резерват „Тиватска солила“ и „Улцињска солана“. Под УНЕСЦО заштитом налазе се НП „Дурмитор“ и слив ријеке Таре.

У сврху успостављања Натура 2000 еколошке мреже заштићених подручја, до сада је мапирано око 25% копнене територије, око 50% орнитофауне, као и Скадарско језеро као важан мочварни екосистем. Резултати са терена потврдили су богатство и очуваност биодиверзитета Црне Горе.

Посвећено се ради на активностима које ће до краја 2020. довести до проглашења првог морског заштићеног подручја, што ће допринијети не само остваривању захтјева међународних конвенција, већ и конкретном очувању вриједних морских екосистема. Почела је и финална фаза номинације прашумских букових комплекса НП „Биоградска гора“ за упис на УНЕСЦО листу свјетске природне баштине, те се очекује да ће Црна Гора до средине 2021. добити још једно УНЕСЦО природно подручје.

Како је адекватна еколошка инфраструктура предуслов укупног развоја, посебан фокус био је и остао на изградњи постројења за управљање отпадом, отпадним водама, заједно са даљом изградњом водоводне и канализационе мреже у свим општинама.

У области управљања отпадом у току су активности на реализацији пројеката који се тичу изградње рециклажних дворишта и трансфер станица у неколико црногорских општина, као и новог центра за управљање отпадом у општини Бијело Поље. Завршена је санација неколико већих неуређених одлагалишта неопасног отпада. У годинама пред нама, наставиће се активности на успостављању система који се базира на: селекцији, превенцији, рециклажи и поновној употреби отпада, као и осигурању његовог еколошки исправног одлагања.

Тренутно у Црној Гори постоји 10 изграђених и функционалних постројења за пречишћавање отпадних вода, а у току је реализација уговора за пројектовање и изградњу сличних постројења у: Андријевици, Петњици и Даниловграду. Од посебног је значаја недавни почетак изградње новог система за пречишћавање отпадних вода у Главном граду Подгорица, са колекторским системом и системом за третман канализационог муља.

Везано за ремедијацију тзв. „црних еколошких тачака“, контаминираних опасним индустријским отпадом, у току су радови на чишћењу локације Бродоградилишта Бијела, и одлагалишта пепела и шљаке „Маљевац“ и флотационог јаловишта Градац у Пљевљима, док је у поодмаклој фази израда техничке документације за санацију локације КАП (депонија чврстог отпада и базени црвеног муља).

Као резултат настојања да се системски приступи побољшању квалитета ваздуха, државна мрежа за праћење квалитета ваздуха је проширена, тако да сада имамо 10 аутоматских станица за праћење квалитета ваздуха које су позициониране сходно референтним методама ЕУ. У вези са загађењем ваздуха у Пљевљима, са реализацијом пројекта еколошке реконструкције ТЕ „Пљевља“ која, послије 39 година рада овог постројења, представља најзначајнији еколошки подухват, утицај на животну средину које ће имати реконструисано постројење неће моћи да се упореди са утицајем постојећег блока ТЕ.

Почео је са радом Еко фонд чији је задатак финансирање и пружање техничке подршке пројектима у области животне средине и енергетске ефикасности. Ратификован је Париски споразум у области климатских промјена, чиме се Црна Гора правно обавезала на смањење емисије гасова с ефектом стаклене баште за 30% до 2030. и даљу декарбонизацију кроз растућу употребу обновљивих извора енергије.

Када је ријеч о кључном спољно-политичком приоритету државе Црне Горе-европској интеграцији, подсјећамо да је Црна Гора у децембру 2018. отворила преговоре у 27. Поглављу-животна средина и климатске промјене. Поред уложених око 200 милиона еура у ову област у протекле три године, и то у пројекте изградње инфраструктуре за третман отпадних вода и управљање отпадом, рехабилитације и изградње канализационе мреже, ремедијације тзв. ,,црних еколошких тачака“, унапређења квалитета ваздуха, технолошко и еколошко унапређивање привредних субјеката, заштите природе, и сл., Црна Гора ће према пројекцијама остварити улагања од нешто више од 1 милијарде еура до 2035., како би у потпуности ускладила систем са европским стандардима.

Пут развоја Црне Горе као еколошке државе од прије 29 година прилагођавамо ономе што су савремени постулати који су примјерени актуелности момента у којем живимо на глобалном нивоу, а текућа епидемија новог коронавируса је указала на то да је одговоран однос према животној средини ништа друго него борба за здравији и квалитетнији суживот 7.7 милијарди људи и осталих живих бића на Планети Земљи.