Реаговање: Савовић се полуинформацијама бори са сопственом небитношћу унутар Синдиката

Предсједник Градског одбора Синдиката просвјете Слободан Савовић посљедњих мјесец ипо дана интензивно пласира полуинформације и тиме, не само да нарушава углед Синдиката који интензивно ради у корист просвјетних радника, већ актуелизује важно питање: кога он заправо представља кад пласира те дезинформације, и да ли му оне служе само за скретање пажње на себе, да би се изборио са сопственом небитношћу унутар Синдиката просвјете, који га очугледно недовољно озбиљно третира. С разлогом, рекло би се.

Наиме, у најновијем, данашњем саопштењу, Савовић даје податке о оброју обољелих наставника у Подгорици, који се разликују од података које су подгоричке школе званично, писаним путем, доставиле Министарству просвјете, а ми Институту за јавно здравље. У које тачно сврхе Савовић самостално „евидентира“ обољеле наставнике, те одакле право и храброст да тврди да су званични подаци које је Министарство добило од школа „произвољни“, а његови „прецизни“ остаје такође нејасно.

Илустративно је и сљедеће: недавно се десио сусрет министра просвјете и руководства Синдиката просвјете, у намјери да се нађе хитно рјешење за плаћање додатног рада наставника током ЦОВИД-19 кризе, након чега је издато званично, заједничко саопштење. Истог дана Савовић се јавио чудним, сопственим саопштењем, у коме се доводе у питање добре намјере Министарства.

Једнако илустративна је и Савовићева изјава пред почетак школске године, средином септембра, када је „самостално процијенио“ да може доћи до новог одлагања школске године. Ново одлагање школске године се, наравно, није десило, али је изјавом коју је преузела већина медија, унио забуну и панику.

До сад се нијесмо оглашавали, вјерујући да ће јавност сама препознати тежину и тачност најновијих саопштења Савовића, али и вјерујући да ће он имати ма каквог слуха за границу. Како се испоставило да га ипак нема, били смо принуђени да се, зарад јавности, огласимо. Јер од наглог ширења полуинформација некога ко би требало да буде представник просвјетних радника, а, зашто не напоменути, и некога ко је до прије мјесец ипо дана имао сасвим солидну комуникацију са Министарстом просвјете и учествовао у бројним активностима Министарства, нико не може имати користи, осим можда он сам.

ПР служба Министарства просвјете