Анализа консолидоване јавне потрошње за ИИИ квартал 2020. године

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

Спровођење мјера усмјерених на заштиту јавног здравља усљед пандемије вируса ЦОВИД-19 узроковало је значајно ограничавање економске активности, што се негативно одразило на макроекономске и фискалне параметре и у трећем кварталу 2020. године. Имајући у виду изражену сезоналност кад је у питању наплата прихода, односно чињеницу да кретање прихода у трећем кварталу у највећој мјери опредјелјује остварени туристички промет, значајно мањи број долазака и остварени број ноћења резултирао је падом у њиховој наплати. Значајно смањење прихода од туризма током трајања љетње туристичке сезоне, као и наставак споровођења мјера за стављање пандемије под контролу негативно се одразило на готове све категорије јавних прихода, што је посебно видљиво код пореза на потрошњу. Међутим, пад у наплати укупних јавних прихода је са друге стране ублажен растом прихода који се остварују по основу пореза и доприноса на зараде и то као резултат економских мјера Владе кроз субвенционисање дијела зарада запослених. У условима пандемије, спровођење три пакета социо-економских мјера у циљу ублажавања негативних посљедица пандемије по грађане и привреду, али и додатно финансирање здравственог система условило је већу јавну потрошњу.

Јавни приходи у периоду јануар – септембар 2020. године износили су  1319,7 мил. € или 28,6% процијењеног БДП-а (4.607,3 мил. €). У односу на планиране, приходи су мањи за 87,2 мил. € или 6,2%, док је у односу на упоредни период претходне године, наплата прихода мања за 204,0 мил. € или 13,4%, као посљедица ограничене економске активности узроковане пандемијом вируса ЦОВИД-19.

Јавна потрошња у периоду јануар – септембар 2020. године износила је  1.632,4 мил. € или 35,4% БДП-а, и већа је за 9,3 мил. € или 0,6% у односу на план, док је у односу на исти период претходне године већа за 129,1 мил. € или 8,6%, усљед спровођења три пакета мјера усмјерених на сузбијање негативних ефеката пандемије и помоћ грађанима и привреди.

Полазећи од кретања прихода и расхода, у периоду јануар – септембар 2020. године, остварен је дефицит јавних финансија у износу од  312,8 мил. € или 6,8% БДП-а, што је за 96,5 мил. € или 44,6% више у односу на планирани.

БУЏЕТ ЦРНЕ ГОРЕ

Доминантни утицај пандемије вируса ЦОВИД-19 на економска кретања у земљи, опредијелио је и кретање прихода и расхода буџета у периоду јануар - септембар 2020. године. Неповољна епидемиолошка ситуација у Црној Гори, као и пратеће мјере за сузбијање пандемије резултирале су падом наплате буџетских прихода, а истовремено растом буџетских издатака.

И у ситуацији значајног пада буџетских прихода узрокованог пандемијом као и повећаним потребама финансирања усљед имплементације три пакета социо-економских мјера, ликвидност Буџета је очувана те су све планиране буџетске обавезе измириване правовремено.

Изворни приходи буџета у периоду јануар - септембар 2020. године износили су 1.165,9 мил. € или 25,3% процијењеног БДП-а (4.607,3 мил. €), што је за 61,8 мил. € или 5,0% мање у односу на планиране односно 172,2 мил. € или 12,9% мање у односу на исти период претходне године.

Највећи пад у наплати у односу на исти период претходне године биљежи се код пореза на потрошњу,  односно прихода од пореза на додату вриједност и акциза у износу од 129,0 мил. € или 24,9% и 26,0 мил. € или 14,6%. Значајно негативно одступање наведених категорија посљедица је пада у оствареном туристичком промету усљед пандемије вируса ЦОВИД-19. Како је Законом о измјенама и допунама закона о буџету планирано да ће туристичка сезона бити на нивоу од 60% претходне године и план прихода по основу категорија које првенствено зависе од промета је пројектован на том нивоу, тако да су  приходи од пореза на додату вриједност остварени на нивоу од 86,7%, док су акцизе на нивоу од 91,7% плана.

Као резултат пада прихода од доприноса за здравствено осигурање (усљед смањења стопе за 2 п.п. од јула претходне године), као и одлагања наплате прихода по овом основу, као једне од мјера Владе за сузбијање негативних ефеката пандемије, негативно одступање у односу на претходну годину забиљежено је и код категорије порези и доприноси на зараде. Порез на доходак је мањи за за 2,8 мил. € или 3,3%, док су доприноси мањи за 10,7 мил. € или 2,9%. У односу на план, приходи од пореза на доходак и доприноса остварени су изнад плана и то за 8,0% односно 9,1%. Разлог томе је првенствено наплата дијела пореског дуга Монтенегро Аирлинес АД у августу у износу од 10,0 мил. €, а чија је наплата првобитно планирана у износу од 25,0 мил. € у октобру, али и наставак субвенционисања зарада запослених у привредним гранама посебно погођеним мјерама за ограничавање обављања дјелатности.

И у трећем кварталу настављено је са трендом раста наплате по основу пореза на добит па је ова категорија прихода забиљежила раст и у односу на претходну годину и у односу на план и то за 10,2 мил .€ или 16,0% односно 9,3 мил. € или 14,5%. Раст наплате по овом основу резултат је оствареног снажног раста економске активности из претходне године.

Усљед мјера Владе усмјерених на смањење негативних ефеката утицаја корона вируса на привреду и грађане, али и наредбе о привременом затварању великог броја предузећа и органа управе, како је било и очекивано, приходи по основу такси и накнада су значајно нижи у односу на исти период претходне године. Категорија која биљежи највеће негативно одступање су накнаде од приређивања игара на срећу које су мање за 2,4 мил.€ или 32,3%, усљед пада промета у овој дјелатности као и мјере ослобађања плаћања фиксног дијела накнаде приређивачима игара на срећу у периоду забране односно ограничавања рада.

Поред наведеног, негативно одступање забиљежено је и код донација из разлога што уплата прве транше донације од стране ЕУ као подршке Црној Гори у циљу сузбијања негативних ефеката вируса ЦОВИД-19 у износу од 28,0 мил. € планом прихода предвиђена у септембру мјесецу, није извршена. Уплата предметних донаторских средстава извршена је у новембру мјесецу.

Издаци буџета у периоду јануар - септембар 2020. године износили су 1.499,5 мил. € или 32,5% БДП-а, што је у односу на исти период претходне године више за 123,2 мил. €  или 8,9%, док је у односу на планиране више за 18,5 мил. € или 1,3%. Већа буџетска потрошња у односу на претходну годину резултат је спровођења три пакета социо-економских мјера усмјерених на сузбијање негативних ефеката пандемије и помоћ грађанима и привреди, као и веће финансирање здравственог система односно набавке неопходне медицинске опреме и средстава неопходних за борбу против пандемије.

Поредећи у односу на план, разлози одступања издатака су првенствено наставак исплате субвенција за зараде запослених као мјере предвиђене трећим пакетом социо-економских мјера за ублажавање посљедица пандемије, као и измирење дијела обавеза сходно законском рјешењу по основу финансијске консолидације националног авио превозника “Монтенегроаирлинес”.

Највећи раст како у односу на план тако и у односу на претходну годину забиљежен је код категорије трансфери појединцима, невладином и јавном сектору у износу од 24,5 мил. € или 12,7%, односно 56,9 мил. € или 35,3% превасходно као посљедица финансирања увећаних трошкова здравственог система узрокованих пандемијом вируса ЦОВИД-19.

У структури издатака буџета, текући издаци остварени су на нивоу од 611,9 мил. € и мањи су за 8,1 мил. € или 1,3% од планираних, док су у односу на претходну годину већи за 30,9 мил. € или 5,3% и то првенствено усљед раста бруто зарада за 20,0 мил. € или 5,7% као резултат повећања зарада и једнократних давања у Просвјети и Здравству.

На другој страни, капитални издаци реализовани су у износу од 148,9 мил. €, што је за 3,9 мил. € или 2,7% више од планираних, и то као резултат наставка извођења радова на започетим капиталним пројектима, док су у односу на претходну годину мањи за 33,9 мил. € или 18,6%, као посљедица смањеног интензитета извођења радова на изградњи приоритетне дионице Аутопута, у условима пандемије.

У периоду јануар - септембар 2020. године динамика кретања буџетских прихода и расхода утицала је на остварење дефицита буџета у износу од 333,6 мил. € или 7,2% БДП-а, што је за 80,4 мил. € или 31,8% више у односу на планирани.

У овом периоду, обавезе по основу отплате дугова измирене су у износу од 523,8 мил. € односно 11,4% БДП-а што је уз поменути износ дефицита резултирало да укупна недостајућа средства износе 858,3 мил. € што је обезбијеђено коришћењем депозита акумулираних током претходне године и задужењем на домаћем и међународном тржишту.

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА

Изворни приходи буџета јединица локалне самоуправе у периоду јануар - септембар 2020. године износили су 153,7 мил. € и мањи су у односу на остварење у истом периоду 2019. за 31,8 мил. €, док су у односу на планиране мањи за 25,4 мил. €. До смањења прихода је углавном дошло због новонастале ситуације пандемије корона вируса.

Издаци буџета локалне самоуправе  у поменутом периоду 2020. године износили су 132,9 мил. €, што је за 5,9 мил. € више у односу на исти период 2019. године. У односу на план издаци су мањи за 9,2 мил. €.

За девет мјесеци 2020. године забиљежен је суфицит локалне самоуправе у износу од 20,8 мил. €.

 У прилогу: Анализа консолидоване јавне потрошње за ИИИ квартал 2020. године.доцx

                 Анализа консолидоване јавне потрошње за ИИИ квартал 2020. године.xлсx