Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Саопштење о одлукама Владе донијетим 19. новембра 2020. године без одржавања сједнице

Влада Црне Горе је у четвртак, 19. новембра 2020. године, без одржавања сједнице, а на основу прибављене сагласности већине чланова Владе, донијела Одлуку о измјенама Одлуке о образовању Савјета за информациону безбједност, којом су предвиђене персоналне промјене у саставу овог тијела.

Усвојена је Информација о измјени Споразума између Владе Црне Горе и Владе Републике Француске о активностима Француске развојне агенције, Институције „Пропарцо“ и „Еxпертисе Франце“ у Црној Гори и прихваћен текст измијењеног Споразума. У Информацији се појашњава да се измјене тичу одредби које се односе на опорезивање зарада иностраних запослених у представништву Француске развојне агенције. Указано је да те измјене немају никаквог ефекта на фискални систем Црне Горе, већ да је јасније одређење нужно због Конвенције о избегавању двоструког опорезивања у области пореза на доходак која је у примјени између Црне Горе и Француске, а која уређује модалитете опорезивања дохотка запослених у једној или другој држави.

Влада је усвојила Завршни извјештај о реализацији Националне стратегије за транспозицију, имплементацију и примјену правне тековине ЕУ у области животне средине и климатских промјена с Акционим планом за период 2016-2020. У Извјештају се наглашава да је од 348 обавеза планираних Националном стратегијом реализовано 226, или 80,35 одсто.

Стратешки циљ – отварање Поглавља 27, остварен је 10. децембра 2018. године, када је на Међувладиној конференцији у Бриселу Црна Гора отворила то поглавље, што је испраћено упућивањем од стране Европске комисије Заједничке позиције, укључујући осам завршних мјерила за затварање поглавља. Завршна мјерила и њихово испуњавање биће предмет Акционог плана за испуњавање завршних мјерила за Поглавље 27. Остваривање оперативних циљева огледа се у бројним новим законским и подзаконским актима који су донесену од 2016. године у свих 10 подобласти и њиховој имплементацији. Посебан фокус у претходном периоду био је на хармонизацији националног законодавства са европским ацqуис-ем у области животне средине, и на том пољу постигнут је значајан напредак. Доношењем 123 прописа (24 закона и 99 подзаконских аката) од усвајања Стратегије с АП којима се транспонује правна тековина ЕУ у национални правни систем у значајној мјери унапређују се домаћи прописи у области животне средине и климатских промјена. Такође, у великој мјери је унапријеђен стратешки и програмски оквир Поглавља 27 кроз доношење шест стратегија.

На основу Завршног извјештаја, констатовано је да су постигнути значајни искораци и напредак у правном сегменту, али и у институционалном (оснивање Фонда за заштиту животне средине – Еко фонда, као новог националног финансијског механизма за инвестиције у заштиту животне средине, повратак самосталног статуса Агенцији са заштиту природе и животне средине, као органа над којим управни надзор врши Министарство одрживог развоја и туризма), као и јачање капацитета надлежних институција кроз бројне организоване професионалне обуке.

Усвојена је Информација о Другом Извјештају о налазима чињеничног стања припремљеном од стране друштва за ревизију „Цроwе МНЕ“ д.о.о. у вези са реализацијом пројекта Изградње кондо хотела Колашин Ресорт & Спа, Колашин. На основу наведеног у Извјештају је констатовано да је предузеће Колашин Ресорт & Спа А.Д. поступило у складу са ургенцијом достављеном на основу закључка Владе у вези са Првим извјештајем о налазима чињеничног стања, те да је дошло до значајног убрзавања активности на реализацији пројекта, те да изградња хотела у овом тренутку тече задовољавајућом динамиком.

У Информацији се наводи да је, поводом Првог Извјештаја независног контролора којим је констатовано да је друштво Колашин Ресорт & Спа у извјештајном периоду у сврху реализације пројека утрошило финансијска средства у укупном износу од 55.187,08 еура, у складу са закључком Владе, предузећу достављена ургенција у циљу значајног убрзавања активности на реализацији пројекта и што скоријег отпочињања радова на изградњи хотела.

Други Извјештај независног контролора обухвата период од 10.03.2020.-10.09.2020. године, а Министарству одрживог развоја и туризма је достављен 09.11.2020. године. У складу са налазима контроле, потврђени су трошкови у реализацији пројекта за услуге које су настале у извјештајном периоду у укупном износу од 1.124.425,10 еура. Од поменутог износа, дио обавеза од 465.645,74 еура је измирен након извјештајног периода, па је констатовано да су у извјештајном периоду реализована плаћања у укупном износу од 658.779,36 еура.

Влада је усвојила Информацију о мјерама намјењеним сектору туризма у оквиру Трећег пакета социо- економских мјера - краткорочна мјера „Субвенција камате на кредитне линије за ликвидност и обртна средства“. Подсјећа се да је усљед негативних кретања у туристичком сектору, узрокованих пандемијом вируса ЦОВИД-19, Влада је усвојила Трећи пакет социо-економских мјера, у оквиру којих су креиране краткорочне и дугорочне мјере подршке туризму.

У Информацији се наводи да је за мјеру „Субвенција камате на репрограм постојећих кредита код ИРФ-а и пословних банака“ објављен Јавни позив 18. августа, по којем је омогућено заинтересованим физичким лицима, привредним друштвима и предузетницима да остваре право на субвенцију камате током грејс периода, датог приликом репрограма постојећих намјенских кредита за туризам и угоститељство, који су остварени код пословних банака и Инвестиционо развојног фонда. Јавни позив отворен је до 31. 12. 2020. године, а за реализацију ове мјере Влада је у септембру одобрила средства у износу од 6.000.000. еура.

За мјеру „Субвенција камате на кредит за ликвидност и обртна средства“ предвиђено је обезбјеђење кредитне линије код Инвестиционо развојног фонда у износу до 20 милиона еура кредитних линија, док би субвенција каматне стопе на одобрене кредите била обезбијеђена из Текуће буџетске резерве. Тим поводом, Министарство финансија је указало да је до краја године потребно обезбиједити средства у износу од 100.000 еура која су расположива код Министарства одрживог развоја и туризма. Средства би била обезбијеђена уз субвенцију 80 одсто камате, а највише до 3 одсто каматне стопе, током трајања грејс периода.

Усвојена је Информација о утврђивању износа појединачних накнада члановима Савјета за ревизију планских докумената с предлозима уговора о вршењу ревизије планских докумената. Укупна накнада за рад чланова Савјета, за услуге у поступку ревизије 3 планска документа (Детаљног урбанистичког плана „Драч – путнички терминал“ у Главном граду Подгорица; Детаљног урбанистичког плана „Садине“ у Главном граду Подгорица и Детаљног урбанистичког плана „Доња Горица“ у Главном граду Подгорица;) износи нето 5.070,00 еура, односно 5.462,56 еура са припадајућим порезима и прирезима.

Влада је прихватила Предлог за кандидовање пројекта на Листу развојних пројеката у области туризма и на Листу уврстила пројекат: Изградња туристичког комплекса Хотел са вилама 4*, Жабљак. Д.о.о. „Дурмитор Девелопмент“ са сједиштем у Никшићу доставило је Министарству одрживог развоја и туризма пријаву на Јавни позив, са пратећом документацијом (Бизнис план, Ревидовани главни пројекат, потврде о расположивим средствима за финансирање пројекта, оснивачка акта и осталу документацију од значаја за пројекат). У документацији је, између осталог, наведено да је на Жабљаку планирана инвестиција у изградњу хотела по класичном моделу пословања категорије 4 звјездице, капацитета 35 смјештајних јединица, предрачунске вриједности 20,47 милиона еура, а намјера инвеститора је да у оквиру комплекса отвори 43 нова радна мјеста. У циљу потврде расположивости финансијских средстава за реализацију пројекта, подносилац пријаве је у складу са Јавним позивом доставио неопозиву банкарску Гаранцију издату од стране „Хипотекарне банке АД Подгорица“, наплативу на први позив, на износ од 2,5 милиона еура са роком важења до 11.11.2023. године, што је и рок представљен у достављеном динамичком плану инвестиције. Истовремено, подносилац пријаве је навео да ће укупну инвестицију финансирати из сопствених средстава оснивача предузећа.

Усвојена је Информација о донацији компаније Бемаx доо за градњу нове школе у Толошима и прихваћен Уговор о донацији између компаније Бемаx доо и Министарства просвјете Црне Горе. У Информацији је наведено да је Капиталним буџетом за 2020. годину као један од приоритетних инфраструктурних пројеката у области образовања на теритирији Главног града, предвиђен наставак реализације пројекта израде техничке документације и издрадње објекта нове основне школе у Толошима. У међувремену компанија Бемаx доо, као друштвено одговорна компанија, је изразила заинтересованост и упутила иницијативу да кроз модел донације реализује пројекат у цјелости, што су изразили у писму намјере број 125 од 12. новембра 2020. године на основу којег је и сачињен Уговор о донацији. Циљ донације је да се изградњом новог и савременог школског објекта допринесе развоју образовног система Црне Горе и обезбиједе квалитетнији услови за школовање за велики број ученика овог дијела Подгорице.

Влада је усвојила Информацију о закључивању Анекса 1 Уговора о коришћењу средстава за реализацију пројекта „Управљање индустријским отпадом и чишћење“ за ремедијацију локације Пљевља бр.10-00-12891 од 27.03.2018. године, бр. 101-154/14 од 30.03.2018. године и бр. 06-1793/1 од 2.4.2018. године. У Информацији се наводи да је, због непредвиђених околности, за реализацију овог пројекта потребан износ од 4.500.804,32 еура, што је за 500.804,32 еура више од износа дефинисаног Уговором, потписаним између ЕПЦГ, МФ и МОРТ-а. Представници Инвеститора из јединице за имплементацију проиекта су заједно са представницима ЕЦПГ договорили да би предметни Уговор требало анексирати у износу до 550.000,00 еура, како би разлика од 49.195,68 еура остала као резерва за случај појаве нових изненађења, која су очекивана узевши у обзир комплексност радова, као и развој епидемиолошке ситуације у Црној Гори.

Подсјећа се да се ремедијација на депонији пепела и шљаке Маљевац у Пљевљима реализује у сарадњи са Електропривредом Црне Горе, у оквиру Пројекта Управљање индустријским отпадом и чишћење ИWМЦП”, који се финансира по Уговору о кредиту у укупном износу од 50 милиона евра, закљученом између Међународне банке за обнову и развој (ИБРД) и Министарства финансија.

Усвојена је Информација о закључивању Оквирног уговора о кредиту између Банке за развој Савјета Европе (ЦЕБ) и Црне Горе, за пројекат Подршке црногорским микро, малим и средњим предузећима (ММСП) погођеним ЦОВИД-ОМ 19, у износу од 40 милиона еура.

Административни одбор ЦЕБ-а је, у септембру 2020. године, донио одлуку о одобрењу Оквирног уговора о кредиту за пројекат Подршке црногорским микро, малим и средњим предузећима (ММСП) погођеним ЦОВИД-ом 19 у износу од 40 милиона еура, са роком доспијећа од девет (9) година, који укључује и највише двије године грејс периода. Наведени зајам моћи ће се повући кроз најмање двије транше, од којих прва не може бити већа од 75 одсто износа зајма.

Ријеч је о првој транши кредита, док ће друга транша од 30 милиона еура бити одобрена накнадно, након што се средства из прве транше искористе. Оквирним уговором о кредиту дефинисани су критеријуми на основу којих ће, комерцијалне банке, додјељивати средства прихватљивим привредним субјектима као крајњим корисницима кредитних средстава. Ријеч је о самосталним микро, малим и средњим предузећима (ММСП) укључујући и она који се баве занатским/предузетничким активностима или мала предузеда у породичном власништву.

Влада је усвојила Информацију о захтјеву за обезбјеђивање материјалних средстава Црногорском вијећу (Р. Србија). У Информацији се наглашава да је Црногорска заједница највише подложна притисцима у Р. Србији, које прате константни медијски напади, а чији је циљ усмјерен на промјену националне свијести унутар црногорске мањине. Интезитет овог процеса је евидентан како се приближава датум одржавања пописа становништва, планираног за 2021. годину. Од обнове црногорске независности 2006. године статус црногорске заједнице у Србији се додатно погоршао, јер задуго припадници црногорске националне мањине своја колективна људска и мањинска права загаратована Уставом Р.Србије и међународним документима нијесу могли остваривати на правно ваљан начин.

Закон о националним савјетима националних мањина, те посебном бирачком списку за националне мањине у Р. Србији усвојен је већ давне 2002. године, а статус црногорске националне мањине Црногорцима је признат тек 2014. године, када је формиран Национални савјет црногорске националне мањине. Ово је тијело које је требало да окупља и репрезентује Црногорце у Р. Србији, но његов рад задњих пола деценије прати компромитација, што додатно нарушава углед наше заједнице у Републици Србији.

У таквим околностима, црногорски орјентисане исељеничке организације и истакнути појединци, започели су активности на консолидацији црногорске заједнице у Р.Србији, чији је циљ обједињавање и институционална артикулација интереса црногорске националне мањине. У том контексту, фомирано је, као супститут постојећем Националном савјету, Црногорско вијеће, као кровна организација Црногораца у Р.Србији.

Црногорско вијеће се 11.11.2020. године обратило Управи за дијаспору захтјевом за материјалну помоћ у којем су садржани конкретни оперативни циљеви за заустављање негативних посљедица, а тичу се асимилације дијела црногорских исељеника. Имајући у виду достављене програмске активности ове организације, нарочито оне у предпописној кампањи, оцијењено је да достављени захтјев Црногорског вијећа одговара објективним потребама црногорске заједнице у Србији.

Такође, усвојена је Информација о захтјеву Црногорског вијећа за обезбјеђивање простора за рад. Црногорско вијеће обратило се Влади захтјевом за обезбјеђивање простора за рад ове организације у Београду и Врбасу.

Оцијенивши да се у околностима у којима дјелује Црногорско вијеће, уз задатак унапређења статуса црногорске националне заједнице у Србији, значајније активности могу једино реализавати уз обезбјеђивање адекватног простора за рад ове организације и окупљање наше заједнице у овој земљи, Влада је задужила Министарство вањских послова да предузме све потребне правне радње како би уступила на коришћење Црногорском вијећу адекватан простор у Врбасу у власништву Црне Горе (адреса: Маршала Тита бр.47).

У оквиру кадровских питања, Влада је донијела рјешења о постављењима Иве Вуковић за генералну директорицу Директората за економску и развојну политику у Министарству финансија и Бојане Бајић за генералну директорицу Директората за дигитализацију и информационе системе у истом Министарству.

Влада је донијела рјешење о именовању Комисије за имплементацију и мониторинг Програмске линије за подстицај директних инвестиција за 2020. годину, којом ће предсједавати Љиљана Белада, представница Министарство економије, а Комисија броји укупно десет чланова.

Донијета су рјешења о разрјешењу дужности државних секретара у Министарству културе Сандре Ђурбузовић и Дражена Блажића, обоје на лични захтјев.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?