Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Пресуда у односу на Црну Гору пред Европским судом за људска права у Стразбуру

Европски суд за људска права у Стразбуру („Европски суд“) донио је једну пресуду за два предмета у односу на Црну Гору, и то у предметима МЕРЦУР СYСТЕМ А.Д против Црне Горе (бр.5862/11) и Вујовић и др. против Црне Горе (бр.70851/13), у којој је утврдио повреду члана 6 став 1 (право на правично суђење) Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Конвенција“) због прекомјерне дужине трајања поступка.

У складу са тзв. „броадер WЕЦЛ“ процедуром у раду Европског суда, о предметима је одлучено једном пресудом, гдје се након образложења и изреке у пресуди наводи табела са најважнијим подацима из представки. Ова процедура се примјењује у оним случајевима гдје правни основ и чињенице више идентичних предмета упућују на добро установљену праксу Европског суда у вези са неким конвенцијским правом, најчешће у вези са правом на разумну дужину поступака из члана 6 став 1 Конвенције. У таквим ситуацијама, ради економичности поступка и ефикаснијег рада, Европски суд једном пресудом одлучује о више истовјетних представки које су поднијете против неке државе.

У предмету МЕРЦУР СYСТЕМ А.Д против Црне Горе, подносилац представке је правно лице које је водило поступак пред Привредним судом у Подгорици. У предметном поступку пресуда Привредног суда је два пута укидана од стране Апелационог суда Црне Горе, да би у коначном била потврђена и од стране Апелационог суда и од стране Врховног суда Црне Горе. У поступку по уставној жалби, Уставни суд Црне Горе је једном укинуо пресуду Врховног суда Црне Горе, а предметни поступак је окончан пресудом Врховног суда Црне Горе од 08.02.2012.године. Поступак је трајао укупно 7 година, 11 мјесеци и 5 дана на три нивоа надлежности.

У предмету Вујовић и др. против Црне Горе, представка је поднијета од стране 32 физичка лица у вези са радним спором који је покренут 1996.године пред надлежним Основним судом у Подгорици. У поступку је донијето неколико пресуда и рјешења Основног суда у Подгорици, Вишег суда у Подгорици и Врховног суда Црне Горе. Поступак је окончан пресудом Врховног суда Црне Горе од 09.05.2013.године. Поступак је укупно трајао 9 година, 2 мјесеца и 6 дана.

Европски суд је утврдио да се дужина трајања поступка у оба предмета има рачунати од 03.03.2004.године, то јест од дана када је Конвенција ступила на снагу у односу на Црну Гору. Европски суд је у пресуди поновио да разумност дужине трајања поступка мора бити процијењена у свијетлу околности предмета и у односу на сљедеће критеријуме: сложеност предмета, понашање подносилаца представке и релевантних органа, као и од каквог је значаја предмет спора за подносиоце представке. Приликом испитивања цјелокупног материјала који му је достављен, Европски суд није нашао ниједну чињеницу или аргумент који би га могао убиједити да донесе другачији закључак о прихватљивости и основаности представки. Имајући у виду своју судску праксу о овом питању, Европски суд је сматрао да је у оба предмета дужина трајања поступка била прекомјерна и да није испунила захтјев „разумног рока”, због чега је утврдио повреду члана 6 став 1 Конвенције.

Иако су подносиоци представке у оба предмета тражили накнаду материјалне штете, Европски суд није нашао узрочну везу између утврђене повреде и тражене накнаде. Подносиоци представке нису тражили накнаду нематеријалне штете, па је у коначном Европски суд у оба предмета досудио новчани износ од 500,00 еура на име трошкова и издатака, по представци. 

Наведена пресуда је постала правоснажна даном доношења.

Заступник Црне Горе пред
Европским судом за људска права,
Валентина Павличић
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?