Извјештај о спроведеној јавној расправи о Нацрту Царинског закона

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА

 

 

ИЗВЈЕШТАЈ О СПРОВЕДЕНОЈ ЈАВНОЈ РАСПРАВИ О НАЦРТУ ЦАРИНСКОГ ЗАКОНА

 

 

 

Вријеме трајања јавне расправе:

Јавни позив за јавну расправу о Нацрту Царинског закона објављен је на интернет страници Министарства финансија и порталу е-управе 13. марта 2020. године. На овај начин, сви заинтересовани субјекти, позвани су да до 6. априла  2020. године, дају своје примједбе, предлоге и сугестије на Нацрт Царинског закона.

Начин спровођења јавне расправе:

Уз јавни позив за учешће у расправи објављен је текст Нацрта Царинског закона са образложењем, Програм јавне расправе, као и контакт подаци за достављање примједби, предлога и сугестија. Програмом јавне расправе предвиђено је одржавање јавне расправе кроз достављање примједби, предлога и сугестија на Нацрт Царинског закона, као и одржавање округлог стола, које је било планирано за 30. март 2020. године.  Одржавање округлог стола је отказано због новонастале епидемиолоске ситуације, а у складу са мјерама Владе Црне Горе за спрјечавање ширења инфекције изазване корона вирусом.

У остављеном року за јавну расправу, Министарству финансија нијесу достављене примједбе, предлози и сугестије на Нацрт Царинског закона. Међутим, у непосредној комуникацији са представницима Привредне коморе, који су чланови Радне групе за израду Нацрта Царинског закона, договорено је накнадно достављање коментара и сугестија од стране Одбора удружења шпедитера Привредне коморе, а који су достављени 11. јуна 2020. године и укључени су у овај извјештај.

Учесници у јавној расправи: Имајући у виду да се јавна расправа одржала достављањем примједби, предлога и сугестија од стране Одбора удружења шпедитера Привредне коморе, у припреми Извјештаја су учествовали представници Министарства финансија и Управе царина, који су чланови Радне групе за израду Нацрта Царинског закона.

Резиме достављених примједби, предлога и сугестија на Нацрт Царинског закона са одговорима обрађивача:

Одбор удружења шпедитера Привредне коморе доставио је 15 примједби, предлога и сугестија, и то:

 

1. У члану 5 Нацрта Царинског закона није објашњено како ће се раздуживати електронски ТЦГ, те  се предвиђа  и могућност употребе и писаног попуњавања ТЦГ и осталих докумената. Одредбу овог члана треба прецизирати.

Одговор обрађивача: Овај предлог ће бити додатно разматран током припреме подзаконских аката за примјену Царинског закона. Наиме, члан 5 Нацрта Царинског закона даје правни основ за упостављање електронске размјене података која ће омогућити беспапарирно пословање у поступцима царињења робе. Подзаконским актима биће детаљније уређени начин спровођења наведених поступака, укључујући електронску размјену података. Сходно Нацрту Царинског закона, електронска размјена података уводи се као генерално правило од којег постоји могућност одступања само у посебним случајевима (члан 5, став 3, тач. 1 и 2).  

2. Члан 6 прописује да привредни субјекти пословно настањени на царинском подручју Црне Горе, региструју се код царинског органа надлежног за мјесто на којем су основани. У овом члану није објашњено како се врши “регистрација код царинског органа” те у члану ради прецизирања исто треба да буде наведено.

 

Одговор обрађивача: Овај предлог ће бити додатно разматран током припреме подзаконских аката за примјену Царинског закона. У складу са европским директивама из ове области, регистрација подразумијева добијање једиственог регистрационог броја ЕОРИ важећег у свим државама чланицама, тј. на нивоу Царинске уније. У процесу приступања ЕУ, Црна Гора има обавезу усклађивања поступка регистрације са директивама. Начин регистрације биће детаљније уређен нижим правним актима, са одложеном примјеном до успостављања одговарајућег ИТ система, односно до приступања ЦГ ЕУ.

3. У члану 9 став 1 прописује се да Царински орган на захтјев заинтересованог лица пружа информацију о примјени царинских прописа. Дакле, у Закону треба да се наведу рокови у којима царински орган треба да пружи информацију. У ставу 2 овог члана прописује се да ,,свако лице може од царинског органа тражити информације које се односе на примјену царинских прописа. Такав захтјев може бити одбијен ако се не односи на радњу која је у вези са међународном трговином робе која је заиста планирана’’. Полазећи од оваквог тумачења ствара се ограничење, те сматрамо да царински орган треба да пружа информације без прописивања ограничења.

 

Одговор обрађивача: Сугестија се не прихвата. Цитирани члан се односи на пружање информација заинтересованом лицу, и у основи има  претходну информисаност тог лица о условима, процедурама и сл. за примјену царинских прописа, а у вези са планираним спољнотрговинским прометом. Ово пружање информација није одлучивање о захтјеву па је стандард да се за ову радњу царинског органа не прописује рок. Такође, наведена одредба је присутна и у важећем Царинском закону и у потпуности је у складу са европском регулативом. Поред наведеног, у складу је и са другим међународним стандардима, као што је СТО Споразум о трговинским олакшицама, гдје се наводи обавеза обезбјеђивања одговора од стране надлежних органа на „разумне“ упите заинтересованих странака.

 

4. Члан 11 став 1 прописује да свако лице може да именује царинског заступника. Тумачећи овако постављену одредбу поставља се питање да ли се тиме искључује ангажовање царинског заступника.

 

Одговор обрађивача: Одредба члана 6, став 1 важећег Царинског закона, такође предвиђа да лице о чијим се правима и обавезама рјешава може одредити заступника за предузимање свих или неких радњи у поступку који води царински орган. С тим у вези у дијелу ангажовања царинског заступника суштина норми остаје иста и у складу је са европском регулативом.

 

5. Члан 13 у ставу 1 прописује да лице које подноси захтјев за доношење одлуке која се односи на примјену царинских прописа, дужно је да достави надлежном царинском органу све информације које захтијева, како би могао да донесе ту одлуку. Став 6 истог члана прописује да надлежни царински орган доноси одлуку из става 1 и о томе обавјештава подносиоца захтјева без одлагања, а најкасније у року од 120 дана од дана прихватања захтјева. Чланови Одбора удружења шпедитера сматрају да рок од 120 дана треба скратити, а са разлога економичности и ефикасности.

 

Одговор обрађивача: Сугестија се не прихвата. Имајући у виду потребу пуног усаглашавања Царинског закона са европском регулативом која прописује наведене рокове, сматрамо да наведене рокове није могуће ревидирати. Такође, Царинским законом у овом дијелу прописани су максимални рокови, у којима се спроводе сложени послови који у појединим случајевима подразумијевају опсежне радње за утврђивање испуњености услова за нпр. одобравање поједностављених поступака, давање АЕО статуса, издавање ОТИ и ОИП. Напомињемо да царински орган одлуке из своје надлежности доноси у тренутку кад се стекну услови за то, и у складу са праксом, уколико иста није условљена утврђивањем претходног питања (нпр. лабараторијско испитивања састава робе код екстерне лабораторије за издавање ОТИ), одлука се најчешће доноси у много краћем року него што је 120 дана. Напомињемо да ће се Нацрт Царинског закона у овом дијелу додатно усаглашавати са Министарством јавне управе. 

 

6. У члану 20 тачка 6 прописано је да одлуке о ОТИ и ОИП се поништавају ако су засновани на нетачним и непотпуним подацима подносилаца захтјева. Оваква формулација у нацрту Закона није прецизна са разлога што се одлуке о ОТИ и ОИП поништавају ако су засновани на непотпуним подацима, те царински орган не би смио издати одлуку на непотпуним подацима.

 

Одговор обрађивача: Наведена норма Нацрта Царинског закона се односи на ситуације када царински орган накнадно утврди да је одлука донешена на основу нетачних и непотпуних података које царински орган није посједовао у тренутку одлучивања о захтјеву.

 

7. Члан 30 прописује да лице чува исправе и податке из члана 10 став 1 овог закона, најмање три године, на било који начин доступан и прихватљив за царински орган. У овом члану треба прецизирати рок обавезе чувања исправа и података.

 

Одговор обрађивача: Наведеном нормом дефинише се минимални рок од три године за чување исправа и података, у складу са изузецима из члана 30 ст. 5 и 6. У складу са Нацртом Царинског закона након истека рока од три године, престаје обавеза чувања исправа и података из члана 10 став 1.

 

8. Чланом 64 треба прецизирати да царински дуг настаје неовлашћеним/непријављеним уносом робе на царинско подручје Црне Горе, јер је ово дефинисање и прецизирање од значаја за пословање чланова Одбора удружења шпедитера.

Одговор обрађивача: Члан 64 Нацрта закона дефинише мјесто настанка царинског дуга, док је настанак царинског дуга због неиспуњавања обавеза дефинисан чланом 56 Нацрта. Исти предвиђа да за робу која подлијеже плаћању увозних дажбина, царински дуг при увозу настаје и због неиспуњавања једне од обавеза утврђених царинским прописима које се односе на унос стране робе у царинско подручје Црне Горе, њено изузимање испод царинског надзора, или кретање, прераду, смјештај, привремени смјештај, привремени увоз или располагање том робом унутар тог подручја.

9. Члан 65 став 1 прописује да ,,Ако царински орган захтијева да се положи обезбјеђење за плаћање царинског дуга који је настао или који би могао настати, то обезбјеђење треба да покрије износ увозних или извозних дажбина и осталих дажбина насталих у вези са увозом и извозом робе. Овим чланом није дефинисано како се раздужује обезбјеђење и како шпедитер добија обавјештење да је обезбјеђење раздужено. Досадашња пракса је показала да шпедитери немају потврду да је обезбјеђење раздужено и да је роба напустила царинску територију Црне Горе.

 

Одговор обрађивача: Члан 74 Нацрта Царинског закона дефинише Раздуживање обезбјеђења, којим се прописује да царински орган раздужује обезбјеђење одмах када се царински дуг или обавеза по основу других дажбина које се наплаћују при увозу или извозу, угаси или више не може да настане.

Управа царина је креирала модеран и ефикасан Електронски сервис за привреду који омогућава електронско праћење стања банкарских гаранција и њихових оптерећења (задужења и раздужења) као и потраживања и уплата по основу царинског дуга у реалном времену, који је доступан свим заинтересованим царинском обвезницима.

Имплементацијом НЦТСа који обухвата и Систем за управљање гаранцијама - ГМС модул, биће дефинисана правила и услови за електронску комуникацију у транзитном поступку између царинског органа и носиоца поступка транзита, као и сет електронских порука које ће се размјењивати. Такође, Нацртом Царинског закона је предвиђено и да ће ближи начин раздуживања инструмента обезбјеђења прописати Влада (члан 74 став 3).

10.  Члан 101 став 2 није јасан. Наиме, овим чланом је прописано да се роба уноси у слободну зону директно, било воденим или ваздушним путем или, ако се уноси преко копна, без проласка кроз други дио царинског подручја Црне Горе, ако се слободна зона граничи са копненом границом између Црне Горе и друге државе. Полазећи од предње наведеног члана поставља се питање да ли се уопште роба у слободну зону мозе уносити копненим путем са преласком кроз други дио царинског подручја Црне Горе са ТЦГ или не. Овакав став се може тумачити и да се у зону може уносити преко копна само у зонама које су на граници царинског простора Црне Горе сто би довело до тумачења да се у зони у Бару и Подгорици не може уносити роба копненим путем.

 

Одговор обрађивача: Поступање са робом у слободној зони, уношење и изношење из слободне зоне дефинисано је у Одјељку 3 Нацрта закона. Одредба члана 101 Нацрта закона, који прописује обавезу лица које уноси робу у царинско подручје Црне Горе да је превезе на одговарајуће мјесто,  омогућава уношење робе у слободну зону, као дио царинског подручја Црне Горе директно, воденим, ваздушним и друмским путем, уколико је у оквиру зоне лука, аеродром или се слободна зона граничи са копненом границом између Црне Горе и друге државе.

 

11. Члан 140 прописује да царински орган на основу царинских и других прописа захтијева да роба која је била поднешена царинарници буде уништена о томе обавјештава држаоца робе. Став 2 истог члана прописује да трошкове уништавања сноси држалац робе. Тумачећи одредбу члана 140 привредни субјекти сматрају да треба преиспитати обавезу покривања трошкова од стране држалаца робе, те је исправније да се чланом пропише да то буде у обавези  власника робе.

 

Одговор обрађивача: Сугестија се не прихвата. Ова одредба је усаглашена са чланом 197 Царинског закона ЕУ којим је такође прописано да трошкове уништења робе сноси држалац робе (холдер оф тхе гоодс). Чланом 4 став 1, тач. 31 Нацрта Царинског закона држалац робе дефинише се као лице које је власник робе и које има слична права располагања робом, или које има физичку контролу над робом. Сходно наведеном држалац робе може бити и власник робе. 

 

12. Члан 160 став 1 прописује да је Носилац националног поступка транзита одговоран за:

1) подношење робе у непромијењеном стању и достављање захтијеваних података одредишној царинарници у прописаном року и у складу са мјерама које је предузео царински орган како би обезбиједио идентификацију робе;

2) поштовање царинских одредаба које се односе на поступак;

3) полагање обезбјеђења како би се осигурало плаћање износа увозних или извозних дажбина који одговарају царинском дугу или износа других дажбина које могу настати за робу, осим ако није другачије предвиђено царинским прописима.

 

Полазећи од овако постављене одредбе није прецизирано ко је носилац националног поступка транзита (да ли је то декларант или превозник). Стога, овај члан треба прецизирати на начин да се одреди носилац поступка транзита.

Одговор обрађивача: Сугестија се прихвата. У члану 160 став 1 ће се дефинисати носилац националног поступка транзита као лице које подноси декларацију или за чији рачун се та декларација подноси.

13.  У члану 176 став 1 увозне дажбине у висини од 3% на мјесечном нивоу на вриједност робе су дефинисане  као превисоке јер се за 3 године плаћа цјелокупна царина као да је роба увезена а рок до кога роба мозе остати у поступку привременог увоза је 10 година. Некада се накнада наплаћивала на вриједност амортизације робе.

Одговор обрађивача: Наведено представља међународни стандард из Конвенције о привременом увозу Свјетске царинске организације, гдје је ова стопа лимитирана до 5%. С обзиром на европску праксу коришћења стопе од 3%, као и да је важећим законом такође дефинисана стопа од 3%, сматрамо је оправданом. Напомињемо да се, у складу са важећим законом такође, износ увозне царине која се плаћа за робу у поступку привременог увоза с дјелимичним ослобођењем од плаћања увозне царине одређује за сваки мјесец или за дио мјесеца у којем се роба налази у поступку у висини од 3% од износа царине коју би требало платити за робу кад би она била стављена у слободни промет на дан прихватања царинске декларације за стављање робе у поступак привременог увоза, а не 3% од вриједности робе.

14.  Члан 202 став 2 прописује да лице из члана 200 став 1 овог закона дужно је да држаоцу робе или декларанту плати накнаду за штету насталу због обустављања пуштања или задржавања робе, ако је до неоснованог обустављања пуштања или задржавања робе дошло на захтјев тог лица. Стога, поставља се питање како шпедитер мозе натјерати лице из овог става да му надокнади штету због задржавања робе ако до заустављања није дошло на његов захтјев већ је то Царински орган урадио по службеној дужности, те се поставља питање, да ли у том случају Царински орган надокнађује штету.

 

Одговор обрађивача: Царински орган може обуставити пуштање робе ако посумња да се ради о повреди права интелектуалне својине, на захтјев носиоца права интелектуалне својине или по службеној дужности. Уколико царински орган обустави пуштање робе по службеној дужности, сходно важећим одредбама које су усаглашене са европском регулативом, обавјештава лице које има право на подношење захтјева о задржавању робе истог дана, или одмах након што је обавијештен декларант или држалац робе. Царински орган ће пустити робу ако наведено лице у року од четири радна дана од достављања обавјештења о задржавању робе не поднесе захтјев за заштиту својих права. Имајући у виду претходно наведено, царински орган не надокнађује штету држаоцу робе или декларанту, с обзиром да је носилац права интелектуалне својине дужан да достави захтјев за заштиту права у прописаном року. У супротном, царински орган ће пустити робу и наствити започети царински поступак.

 

15. Чланови Одбора удружења шпедитера сматрају да у дијелу нацрта Царинског закона којим се прописују казнене одредбе треба прописати блаже казне.

Одговор обрађивача: Сугестија се не прихвата. У дијелу прописивања висине новчане казне за свако од утврђених кршења материјалних одредби Царинског закона, дужни смо се кретати у оквиру распона висине новчаних казни које су прописане Законом о прекршајима, односно  чланом 24, који, измедју осталог, предвиђа и могућност прописивања двоструког максимума. Напомињемо да су прије него је ступио на снагу постојећи Закон о прекршајима, висине казни биле прописиване у односу на вриједност робе, и  то у распону од једноструког до петоструког износа вриједности робе, што је за привреду било неповољније. Такође, наведене одредбе ће се усаглашавати и са Министартсвом правде.

 

ДИРЕКТОРАТ ЗА ПОРЕСКИ И ЦАРИНСКИ СИСТЕМ

Подгорица, 30. 10. 2020. године                                                                                   ГЕНЕРАЛНА ДИРЕКТОРИЦА

Биљана Перановић