- Влада Црне Горе
Министарство поморства Министар Бојанић предсједавао 18. састанком Савјет...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Министар Бојанић предсједавао 18. састанком Савјета министара Енергетске заједнице
Објављено: 17.12.2020. • 21:00 Аутор: Министарство капиталних инвестиција
Јуче је одржан 18. он-лине састанак Савјета министара Енергетске заједнице, којим је предсједавао Младен Бојанић, министар капиталних инвестиција, у чијој надлежности је енергетика, саобраћај, рударство и геологија.
С обзиром да је Црна Гора предсједавајућа чланица Енергетске заједнице у 2020. години и да је овај састанак од великог значаја за Црну Гору, састанак је отворио предсједник Владе Здравко Кривокапић. Уводни говор имала је и Цристина Лобилло Борреро, замјеница генералног директора Директората за енергетику Европске комисије. Они су у својим уводним говорима нагласили значај Енергетске заједнице за развој енергетског сектора њених чланица и њихово повезивање са енергетским тржиштем Европске уније, примјењујући одрживу енергетску политику и зелену енергетску агенду.
“Иако је година иза нас обиљежена пандемијом Цовид -19, која је негативно утицала и на активности у Енергетској заједници, ипак су остварени значајни резултати на путу зелене енергетске транзиције. Уз велику подршку Секретаријата Енергетске заједнице реализоване су бројне активности, међу којима је и припрема планова за опоравак након кризе изазване пандемијом Цовид -19.” – казао је министар Бојанић у свом излагању.
Он је истакао најважније резултате који су остварени за вријеме црногорског предсједавања Енергетском заједницом, као што су:
- Ставарање услова за утврђивање циљева за 2030. годину за Енергетску заједницу и њене уговорне стране у области енергетске ефикасности, обновљиве енергије и емисије гасова са ефектом стаклене баште;
- Повец́ање удјела обновљиве енергије у укупној потрошњи енергије;
- Увођење система плаћања за емисије угљендиоксида у Црној Гори, који ће олакшати касније учешће у систему трговине емисијама који се примјењује у Европској унији;
- Документ “Зелена енергетска агенда за Западни Балкан”, који је припремљен од стране Црне Горе, уз подршку Секретаријата Енергетске заједнице. У овом документу предложен је низ мјера за олакшавање процеса декарбонизације наших економија, између осталог: смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште увођењем обавезе плаћања таксе за те емисије; повећање енергетске ефикасности примјеном различитих пројеката и програма за домаћинства и мала и средња предузећа; повећање коришћења обновљивих извора енергије; унапређење енергетских тржишта кроз јачање улоге купаца и постепено укидање субвенција за производњу електричне енергије из угља; омогућавање праведне транзиције кроз примјену финансијских механизама за развој и опоравак региона у којима је заступљена производња енергије из угља; примјена програма подршке за образовање, иновације и примјену нових технологија на регионалном нивоу;
- Најављивање програма поступног укидања производње електричне енергије из угља у неким чланицама Енергетске заједнице које доминантно користе угаљ за производњу електричне енергије;
- Активности на успостављању интегрисаног тржишта електричне енергије;
- Интензивни рад на преговорима о амандманима на Споразум о формирању Енергетске заједнице.
На састанку је наглашено да ће, због његове виртуелне природе, све одлуке бити доношене у поступку писане кореспонденције. Састанак је завршен примопредајом улоге предсједавајућег Енергетском заједницом између Црне Горе и Србије. Министарка Зорана Михајловић, која је у Влади Републике Србије надлежна за област енергетике, представила је приоритете Енергетске заједнице у 2021. години.
С обзиром да је Црна Гора предсједавајућа чланица Енергетске заједнице у 2020. години и да је овај састанак од великог значаја за Црну Гору, састанак је отворио предсједник Владе Здравко Кривокапић. Уводни говор имала је и Цристина Лобилло Борреро, замјеница генералног директора Директората за енергетику Европске комисије. Они су у својим уводним говорима нагласили значај Енергетске заједнице за развој енергетског сектора њених чланица и њихово повезивање са енергетским тржиштем Европске уније, примјењујући одрживу енергетску политику и зелену енергетску агенду.
“Иако је година иза нас обиљежена пандемијом Цовид -19, која је негативно утицала и на активности у Енергетској заједници, ипак су остварени значајни резултати на путу зелене енергетске транзиције. Уз велику подршку Секретаријата Енергетске заједнице реализоване су бројне активности, међу којима је и припрема планова за опоравак након кризе изазване пандемијом Цовид -19.” – казао је министар Бојанић у свом излагању.
Он је истакао најважније резултате који су остварени за вријеме црногорског предсједавања Енергетском заједницом, као што су:
- Ставарање услова за утврђивање циљева за 2030. годину за Енергетску заједницу и њене уговорне стране у области енергетске ефикасности, обновљиве енергије и емисије гасова са ефектом стаклене баште;
- Повец́ање удјела обновљиве енергије у укупној потрошњи енергије;
- Увођење система плаћања за емисије угљендиоксида у Црној Гори, који ће олакшати касније учешће у систему трговине емисијама који се примјењује у Европској унији;
- Документ “Зелена енергетска агенда за Западни Балкан”, који је припремљен од стране Црне Горе, уз подршку Секретаријата Енергетске заједнице. У овом документу предложен је низ мјера за олакшавање процеса декарбонизације наших економија, између осталог: смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште увођењем обавезе плаћања таксе за те емисије; повећање енергетске ефикасности примјеном различитих пројеката и програма за домаћинства и мала и средња предузећа; повећање коришћења обновљивих извора енергије; унапређење енергетских тржишта кроз јачање улоге купаца и постепено укидање субвенција за производњу електричне енергије из угља; омогућавање праведне транзиције кроз примјену финансијских механизама за развој и опоравак региона у којима је заступљена производња енергије из угља; примјена програма подршке за образовање, иновације и примјену нових технологија на регионалном нивоу;
- Најављивање програма поступног укидања производње електричне енергије из угља у неким чланицама Енергетске заједнице које доминантно користе угаљ за производњу електричне енергије;
- Активности на успостављању интегрисаног тржишта електричне енергије;
- Интензивни рад на преговорима о амандманима на Споразум о формирању Енергетске заједнице.
На састанку је наглашено да ће, због његове виртуелне природе, све одлуке бити доношене у поступку писане кореспонденције. Састанак је завршен примопредајом улоге предсједавајућег Енергетском заједницом између Црне Горе и Србије. Министарка Зорана Михајловић, која је у Влади Републике Србије надлежна за област енергетике, представила је приоритете Енергетске заједнице у 2021. години.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?