- Влада Црне Горе
Министарство дијаспоре Санација споменика сердар Јола Пилетића у Нишу
Санација споменика сердар Јола Пилетића у Нишу
Удружење Црногораца југоисточне Србије, уз покровитељство Управе за дијаспору Црне Горе, реализује пројекат санације и реконструкције споменика сердара Јола Пилетића на Старом гробљу у Нишу.
Предсједник удружења, Милош Паовић, истиче да је Управни одбор одлучио да, прошле године поводом 120 година од смрти овог чувеног јунака, покрене активности на санацији споменика и тиме још једном укаже на велики историјски допринос сердара Пилетића.
„ Завод за заштиту споменика културе Ниша нам је доставио услове за санацију и у току је израда Елабората санационих радова. Након тога слиједи прибављање потребних дозвола, избор извођача и радови на локацији. Надамо се да ће комплетна санација споменика бити обављена до прољећа. Захвални смо свим надлијежним институцијама у Нишу на професионалном односу према пројекту и Управи за дијаспору Црне Горе на одлуци да подржи пројекат.
Иначе, сердар Јоле Пилетић је, поред своје јуначке ратне прошлости и доприноса развоју Црне Горе у 19. вијеку, и својеврсни симбол црногорских исељеника у овом подручју Србије.
Преци већине Црногораца, који данас живе на територији југоисточне Србије, дошли су у ове крајеве управо у том двадесетогодишњем периоду кад је он живио у Нишу.
Био је један од најпоштованијих људи у тек ослобођеном граду, а имао је и стални термин за пријем на краљевом нишком двору „ – каже Паовић.
Јоле Пилетић је рођен у Пиперима, 1814. године, а од своје 12. године, па све до 1878, учествовао је у свим значајнијим бојевима за слободу Црне Горе.
Био је носилац бројних одликовања, а у бици на Вучјем долу заробио је Омер-пашу и својим јунаштвом значајно допринио једној од најславнијих побједа у Вељем рату.
Пола вијека радио је на изградњи црногорске државе, помажући црногорским владарима из династије Петровић: Његошу, књазу Данилу и књазу Николи, с којим је дошао у сукоб и 1879. године, напустио Црну Гору и одселио у Ниш. Добио је кућу у насељу Палилула, а поред њега су се ту настанили и други виђенији Црногорци, те су Нишлије тај дио града назвали „Црногорско насеље“.
Умро је 5. јануара 1900. године у Нишу, гдје је уз почасти и сахрањен. Његова снаха Марија је касније на старом нишком гробљу подигла споменик свом славном свекру, свом супругу, Јолевом сину Мирославу, и себи.