Министар Лепосавић: „Сјећање на жртве Холокауста прилика да искажемо најдубљи пијетет према милионима цивила који су прогоњени и сурово страдали због другачије националне или вјерске припадности.“

Министар правде, људских и мањинских права Владимир Лепосавић говорио је данас на комеморацији поводом 27. Међународног дана сјећања на жртве Холокауста коју је организовала Јеврејска заједница у Црној Гори.

Лепосавић је тим поводом поручио да Међународни дан сјећања на жртве Холокауста служи, не само да се не заборави огромно страдање јеврејског народа, јер тако нешто није ни могуће, већ да нам пружи шансу да искажемо најдубљи пијетет према милионима цивила који су прогоњени и сурово страдали због другачије националне или вјерске припадности.

„Холокауст је био систематски прогон и убиство 6 милиона Јевреја који је спроведен и организован од стране нацистичког државног режима и његових савезника и колабораната. Овај злочин, јединствен по обиму и хладној суровости, имао је политичку припрему која је оличена у сулудој тези о „расној инфериорности“ прогоњеног народа. Овакве идеолошке предрасуде, прерасле у организовану мржњу, учиниле су да жртве Холокауста буду, поред Јевреја, и остале групе као што су Роми, поједини словенски народи и остале групе, укључујући и особе са инвалидитетом“ изјавио је министар.

Он је на комеморацији истакао да је нацистички режим показао да за достојан живот човјека и заједнице није довољно пуко постојање закона и њихова примјена, јер је један од највећих злочина у историји цивилизације управо извршен у складу са правним прописима које је прогонитељски режим уредно усвојио и објавио прије него што је отпочео са извршавањем својих недјела.

„Напротив, показало се да није довољно да закон важи, већ да важи добар закон. Резултат ове „јуристичке револуције“ била је и остала идеја владавине права као доброг, а не било каквог права. Холокауст је натјерао свјетско друштво да дефинише и кодификује злочин геноцида. Али не и само тај правни институт. Бројне конвенције и уопште читав систем модерног међународног права је развијен након Другог свјетског рата и захваљујући огромном страдању јеврејског и осталих народа и група“ казао је Лепосавић.

Министар је додао да  један од главних мотива за доношење Универзалне декларације о људским правима, садржан у њеној преамбули, јесте „непоштовање и презирање људских права које је водило варварским поступцима који су вријеђали савјест човјечанства“. Процес интернационализације људских права добија на интензитету и оснивањем бројних међународних организација. Како подсјећа Мајкл Игњатијеф, „катастрофа европског рата и геноцида је улила покретачку снагу идеалу моралне интервенције изван националних граница, па је захваљујући заступању људских права међународна политика је демократизована“.

„Друга важна лекција којој нас искуство Холокауста учи јесте да се велика страдања не дешавају изненада и да страшни прогони нису случајност. Иако хроничари причу о злодјелима нациста смјештају у петогодиште Другог свјетског рата (1941-1945), не треба заборављати да су нацисти градили свој дискурс дуго, чак деценијама, те да су свој политички живот почели 1922. године, као и да су 1924. односно 1928. године постали парламентарна странка са свега неколико процената - али ипак подршке у бирачком тијелу“ поручио је.

„Злочин какав је Холокауст не би био могућ да, чак и за вријеме његовог спровођења, није постојало оно што је, поводом суђења Адолфу Ајхману, забиљежила Хана Арент и означила као „баналост зла” казао је Лепосавић и додао да је ријеч о крајњој незаинтересованости и недостатку емпатије за другог који могу довести појединца или читаву групу у ситуацију да, иако није нужно вођена злом намјером, учествује у злочину убијеђена, при том, да „само ради свој посао“ додао је.

 „Пошто наша данашња друштва, нажалост, нису лишена говора мржње и моралне индиферентности у јавним пословима, важно је да се увијек сјећамо невиних жртава Холокауста и чињенице да је њихово огромно страдање могло бити спријечено. Овај дан нас све подсјећа да Јеврејска заједница Црне Горе није тек једна од вјерских заједница, већ да представља важан дио културе Црне Горе, због чега је заштита положаја Јеврејске заједнице истовремено унапрјеђење културе Црне Горе и њених универзалних вриједности“ закључио је министар правде, људских и мањинских права Владимир Лепосавић.

Служба за односе с јавношћу

Фото: хттпс://флиц.кр/с/аХсмТWфwС9

3