- Влада Црне Горе
Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове Препоруке Управе за безбједност хране, ветерину и ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Препоруке Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове за поступање након поплава
Објављено: 18.02.2021. • 22:00 Аутор: УБХВФП
Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове у складу са прописима, надлежна је за безбједност хране у свим фазама производње. Пољопривредни произвођачи који су уједно и произвођачи хране дужни су да поступају у складу са прописаним захтјевима у зависности од врсте производа који производе.
Фебруар мјесец је доба године када генерално нема масовног убирања плодова на отвореном пољу осим евентуалне производње хране у пластеницима (зелена салата и слично).
Сви субјекти у пословању храном су примарно одговорни за безбједност својих производа и дужни су да се придржавају праписаних хигијенских мјера и добре хигијенске праксе, а уколико сумњају у исту дужни су надлежној инспекцији за храну пријаве сумњу.
Препоруке за држаоце животиња и узгајиваче биља
Због повећаних ризика са аспекта безбједности хране и очувања здравља животиња и здравственог стања биља у областима поплављених општина у Црној Гори, Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове даје препоруке домаћинствима на тим подручјима.
Имајући у виду да се на овим подручјима налазе и домаћинстава на којима се држе животиње, постоји ризик од настанка заразних и других болести код животиња након повлачења воде.
У оваквим ситуацијама могућа је појава цријевних и респираторних инфекција, учесталија појава маститиса код животиња, као и поремећаји у исхрани због хигијенски неисправне хране за животиње и воде за њихово напајање.
Истовремено, могућа је и појава већег броја глодара која може условити појаву одређених болести чији су они преносиоци.
Управа препоручује држаоцима животиња на поплављеним подручјима, да након повлачења воде:
• изврше чишћење својих објеката за смјештај животиња, помоћних објеката, објеката за смјештај хране за животиње и дворишта;
• у сарадњи са локалним ветеринарским амбулантама изврше дезинфекцију и дератизацију ових објеката на свом газдинству;
• не користе храну за животиње (сијено и слично) која је била потопљена; - обавезно изврше преглед свињског меса на трихинелозу у ветеринарској амбуланти у случају клања свиња у домаћинству за сопствене потребе;
• предузму додатне мјере предострожности у смислу побољшања зоохигијенских услова за држање животиња (квалитетнија исхрана, провјетравање објеката у циљу смањења влажности, онемогућавање контакта са животињама са других газдинстава, редовно прање и дезинфекција опреме и прибора за мужу и сл.);
• благовремено обавијесте локалну ветеринарску амбуланту о свим уоченим промјенама здравственог стања својих животиња.
Лицима која гаје поврће у својим баштама препоручује се спровођене следећих активности:
Уколико је башта била под утицајем воде која је настала као посљедица поплава, поврће може садржати контаминенте и одређене биолошке и микробиолошке онечишћиваче који могу угрозити здравље људи.
Пољопривредне производе који су захваћени поплавом не треба користити ни за исхрану животиња већ исте треба одложити као и други органски отпад односно комунални отпад из домаћинства.
Препоруке:
1. Не користити поврће које се конзумира свјеже (зелена салата, купус, раштан), као и зелено лиснато поврће попут спанаћа, блитве, руколе које је доспјело за фазу бербе јер не постоји могућност да се овакво поврће ефикасно очисти због карактеристичних набора на којима се могу задржати бактерије и други контаминенти.
2. Кување поврћа уклања патогене, али не уклања индустријске и хемијске контаминенте.
3. Остало воће и поврће може бити спашено у зависности од времена бербе. Уколико се берба врши неколико недјеља послије поплаве, биљке треба опрати, ољуштити и скувати. Прије бербе провјерити да ли су плодови мекани, напрсли или имају физичка оштећења и у том случају их не треба користити. Цјеловито воће и поврће се може јести, уколико се претходно добро опере водом за пиће, ољушти и скува. Избјегавајте могућности унакрсне контаминацију са површинама којима се припрема храна.
Генералне препоруке:
• мекано поврће (парадајз, патлиџан, тиквице, краставац) није безбједно и представља високи ризик по здравље;
• поврће код којег се развио цвијет прије поплаве (попут броколија, карфиола) до бербе представља недефинисан ризик односно када се плод развије, пере се и кува, али ризик и даље постоји;
• поврће које расте под земљом, попут кромпира, шаргарепе и цвекле би требало да буде безбједно, уколико је од поплаве до бербе прошло минимум 4 недјеље, при чему је прање и припрема по упуству обавезујућа;
• поврће које је процвјетало након поплаве требало би да је безбједно за употребу.
Да бисте заштитили воће и поврће које није било директно захваћено поплавом, перите руке прије и послије бербе, не улазите у кућу са обућом коју сте носили у башти и пресвуците одјећу.
Немојте продавати воће и поврће из потпољених башта, јер можете угрозити здравље других људи.
Уколико имате било каквих недоумица око безбједности воћа и поврћа из ваше баште, обратите се локалној савјетодавној служби.
Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?