- Влада Црне Горе
Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове Упозорење: Хитно уклањање гнијезда штетног организ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Упозорење: Хитно уклањање гнијезда штетног организма бора - Тхауметопоеа питyоцампа
Објављено: 25.02.2021. • 20:05 Аутор: УБХВФП
Апелујемо на држаоце биља и друге заинтересоване стране да уколико примјете гнијезда штетног организма бора - Тхауметопоеа питyоцампа чија се гнијезда лако примјећују, потребно их је што прије механички уклонити, односно одсјећи и запалити. Уколико нијесу у могућности да то сами ураде с обзиром да се зимска гнијезда формирају претежно у врху крошње или у горњој трећини крошње, молимо грађане да се обрате Управи за инспекцијске послове, односно Инспекцији за шумарство, ловство и заштиту биља или локалним комуналним службама.
ПОСЕБНО УПОЗОРЕЊЕ: Гусјенице су обрасле жарним длакама које могу изазвати разне алергијске реакције на кожи. Приликом уништавања гнијезда гусјеница чије су длачице врло отровне, лица која изводе скидање и уништавање гнијезда треба да заштите дјелове тијела који су изложени директном контакту са гусјеницама (лице и руке).
Штетни организам бора - Тхауметопоеа питyоцампа је једна од најзначајнијих штеточина бора. Распрострањен је у подручју Медитерана и углавном га има током цијеле године. У посљедњих неколико година забиљежено је његово појачано присуство, које је вјероватно изазвано релативно топлим зимама, али и недостатком њихових природних непријатеља.
Овај штетни организам се најрадије задржава на црном бору, али напада и друге врсте бора. У првом реду напада слабија стабла, а приликом масовне појаве и потпуно здрава. Нападнуте гране се за веома кратко вријеме осуше, а уколико се то не спријечи, може довести до пропадања цијелог стабла. У вријеме масовне појаве може нанијети велике штете шумама.
Имага се појављују у другој половини јула и августа зависно од услова средине. Након копулације женка полаже јаја у тзв. јајним леглима. Обично положи 70 до 300 јаја тако што слијепи неколико иглица бора у виду ваљка дужине 3 до 4 цм. Гусјенице се пиле отприлике након мјесец дана и хране се у близини јајног легла овогодишњим иглицама. Млади избојак се осуши, а гусјенице се селе на ново мјесто. То раде још неколико пута и када пређу у трећи ларвени ступањ почињу да праве гусјеничје гнијездо (запредак). У запретку остају до краја развића и искључиво ноћу излазе да се хране једући цијеле иглице. Уколико су спољни услови повољни не престају са исхраном ни током зиме. У фебруару почињу да одлазе у земљу ради чаурења односно преласка у стадијум лутке. Гусјенице се крећу у поворкама. У случају да и на једном стаблу стаблу понестане хране селе се на друго, такође у поворкама. Лептири излијећу тек у току јула. У мање повољним условима гусјенице се могу наћи на боровима до маја.
Овој врсти одговара суво вријеме, па се у сушним годинама може јако намножити. С обзиром да зиму проводе у својим гнијездима на гранама, зима је најбоље вријеме за њихово механичко уништавање.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?