- Влада Црне Горе
Канцеларија Заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права Одлука у односу на Црну Гору пред Европским судом ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Одлука у односу на Црну Гору пред Европским судом за људска права у Стразбуру
Објављено: 01.04.2021. • 17:14 Аутор: Заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права, Валентина Павличић
Европски суд за људска права у Стразбуру („Европски суд“) донио је одлуку у предмету Мартиновић против Црне Горе, којом је представку прогласио неприхватљивом у смислу одредби члана 35 став 3 тачка (а) и став 4 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Конвенција“).
Представка је поднијета због злостављања подносиоца представке од стране одређеног броја припадника Специјалне антитерористичке јединице („САЈ“) у ноћи 24.10.2015.године, када је одржан протестни скуп опозиционе политичке коалиције. Након прекида скупа, дошло је до нереда на улицама Главног града Подгорице и већег броја сукоба између припадника полиције и окупљених грађана. Возило подносиоца представке је заустављено од стране полицијских службеника, ком приликом му је наређено да изађе из возила са још два лица која су била с њим. Након што су претресени од стране полицијских службеника, дошло је до примјене прекомјерне силе од стране више непознатих припадника САЈ-а који су били маскирани. Истовремено је причињена значајна материјална штета на његовом путничком возилу.
У кривичном поступку који је услиједио, двојица починилаца су идентификовани након признања и оглашени су кривим због кривичног дјела мучења у стицају са кривичним дјелом тешка тјелесна повреда. Сваки је првостепено осуђен на казну затвора од годину дана и пет мјесеци. Такође, командант САЈ-а је правоснажно осуђен на 5 мјесеци затвора због кривичног дјела помоћ учиниоцу после кривичног дјела. Остали починиоци су остали неидентификовани до данас.
Дана 30.12.2015.године подносилац представке је закључио вансудско поравнање са Министарством унутрашњих послова на основу којег му је исплаћено 130.000,00 еура на име материјалне и нематеријалне штете.
Дана 25.07.2017.године, након подношења уставне жалбе подносиоца представке, Уставни суд Црне Горе је утврдио повреду члана 3 Конвенције (и материјалног и процесног аспекта) и наредио Основном државном тужилаштву да спроведе истрагу у року од 3 мјесеца. Та одлука је објављена 08.11.2017.године. У поступку након доношења одлуке Уставног суда Црне Горе, надлежно Основно државно тужилаштво је предузимало одређене истражне радње на које је указано. Међутим, истрага још увијек није дала резултате нити су откривени остали починиоци, припадници САЈ-а, за које се сумња да су починили кривично дјело.
Подносилац представке се жалио Европском суду на наводну повреду материјалног и процесног аспекта члана 3 Конвенције, због недостатка дјелотворне, темељне и независне истраге, као и на повреду члана 13 Конвенције (право на дјелотворни правни лијек).
Европски суд је констатовао да међу странкама није било спорно да је у конкретном случају дошло до злостављања подносиоца представке. Заступница Црне Горе је у име државе изразила дубоко жаљење због предметног инцидента, не спорећи наводе из представке у том дијелу, посебно код чињенице да је и одлукама Уставног суда утврђена повреда члана 3 Конвенције у оба аспекта. Исти закључак је донио и Савјет за грађанску контролу рада полиције, као и Омбудсман.
Међутим, у одбрани државе је наведено да је подносилац представке изгубио статус „жртве“, имајући у виду чињеницу да је одлуком Уставног суда држава експлицитно признала повреду члана 3 Конвенције, да је вансудским поравнањем подносиоцу представке додијељен значајан новчани износ, као и да истрага није била без резултата, иако још увијек нису откривени сви починиоци.
Европски суд је испитивао притужбе подносиоца представке са становишта своје добро установљене праксе у вези са статусом „жртве“ у предметима тортуре. С тим у вези, Европски суд је прво примијетио да је Уставни суд изричито утврдио кршење и материјалног и процесног аспекта члана 3 Конвенције у случају подносиоца представке, чиме је изричито призната повреда на коју се жалио подносилац представке. Друго, подносилац представке је постигао нагодбу са државом и тиме добио новчану накнаду у износу од 130.000,00 еура за сву постојец́у и будуц́у штету везану за инцидент. Коначно, спроведена истрага је резултирала идентификовањем два директна починиоца кривичног дјела и њиховом осудом у првом степену, као и кривичним гоњењем и изрицањем казне команданту САЈ-а због помагања починиоцу након извршења кривичног дјела.
У таквим околностима, према налажењу Европског суда, подносилац представке не може да тврди да и даље има статус „жртве“ у смислу члана 34 Конвенције, због чега су његове притужбе одбачене у складу са чланом 35 став 3 тачка (а) и став 4 Конвенције. Такође је утврђено да су притужбе подносиоца представке у односу на члан 13 Конвенције очигледно неосноване, због чега је представка одбачена и у том дијелу.
Због свега наведеног, Европски суд је једногласно прогласио представку као неприхватљиву.
Заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права, Валентина Павличић
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?