Одлука Коморе без утемељења у правном систему, охрабрујемо адвокате да раде како грађани не би трпјели

Одлуком Управног одбора Адвокатске коморе Црне Горе (бр. 383/21, од 20.05.2021. године) проглашава се општа обустава пружања правне помоћи адвоката на цијелој територији Црне Горе, почев од 24. 05. 2021. године. Додатно, Упутством за поступање адвоката током протеста упозорења са обуставом рада (бр. 381/21 од 20.05.2021. године) адвокатима се забрањује чак и улазак и боравак у просторијама судова, тужилаштава, полиције и/или органа управе, по било којем основу. У наведеном упутству посебно је наглашено да се неизвршавање одлука Адвокатске коморе сматра тежом повредом дужности адвоката (што за собом може, у крајњем, повући и брисање из регистра адвоката, и тако забрану обављања адвокатске дјелатности).

Влада Црне Горе сматра да је наведена одлука незаконита, и то из сљедећих разлога:
Одлука не садржи правни основ, тј. одредбу Закона о адвокатури или другог закона који предвиђа овлашћење Управног одбора, или Скупштине Адвокатске коморе да донесе обавезујућу одлуку о општој обустави пружања адвокатских услуга. Указујемо да правни основ за доношење овакве одлуке не постоји у правном систему Црне Горе, као ни институт: „обустава пружања правне помоћи“. У правном систему Црне Горе постоји само обустава рада у виду штрајка, који уређује Закон о штрајку ("Сл. лист ЦГ", бр. 11/2015). Указујемо и на то да је право на штрајк основно социјално право и да припада свим категоријама лица која професионално обављају дјелатност, па тако и адвокатима. Међутим, једно од основних начела на којима почива право на штрајк је начело добровољности, које је предвиђено и у члану 2 Закона о штрајку. Добровољност подразумијева слободно одлучивање о учешћу у штрајку, али и одсуство било каквих санкција, односно принуде или пријетње да се у њему учествује или не учествује. Изузеци у погледу примјене општих начела у радном праву, као и у погледу остваривања основних социјалних права, могу бити предвиђени законом и они се у том случају морају везивати за заштиту јавног интереса. Подсјећамо да један овакав изузетак не предвиђа Закон о адвокатури ("Сл. лист РЦГ", бр. 79/2006 и "Сл. лист ЦГ", бр. 73/2010 и 22/2017).
Оваквом одлуком Коморе је нарушено је право на рад које је гарантовано Уставом Црне Горе (члан 62) и међународним документима на чију примјену се обавезала Црна Гора. Подсјећамо да Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима у члану 6 одређује право на рад, које укључује право сваке особе на прилику за зарађивање за живот радом који је слободно изабрала и прихватила.

Осим тога, указујемо да је одлуком Управног одбора Адвокатске коморе нарушено и право на одбрану, које је уређено чланом 67 Кривичног законика, као и право странке да изјави ревизију, које уређује члан 89а Закона о парничном поступку.

Из свега наведеног, недвосмислено произлази да је Управни одбор Адвокатске коморе изашао из оквира својих надлежности, те да је донио одлуку без утемељења у правном систему Црне Горе. Због тога охрабрујемо адвокате који нијесу дали сагласност за обуставу рада, да наставе са редовним обављањем својих активности, јер би биле правно неосноване све евентуалне мјере које би због тога предузела Адвокатске комора.

Министарство финансија и социјалног старања и ресорна Управа прихода и царина, односно Влада препознаје специфичности рада одређених професија, али је и посвећена примјени закона и јачању принципа владавине права у Црној Гори.

Члан 4 Закона о фискализацији у промету производа и услуга јасно обавезује пореске обвезнике и дефинише ко је предмет фискализације. Спровођење примјене закона припрема се двије године у различитим фазама, а одређене области пословања (формално и/или неформално) интезивно су вршиле/ врше притисак да се одредбе закона тумаче тако да се на њих не односе.

Пројекат увођења е-фискализације је у фази да нико у правном и економском систему Црне Горе нема право да угрожава реализацију овог вишегодишњег и дугоочекиваног процеса, нити да подрива правне темеље државе. Поштовање закона се посебно очекује од професија које би требало да обезбјеђују његову примјену и јачање принципа владавине права у економском и укупном систему државе. Грађани нема потребе и не смију да трпе због одбијања примјене законске обавезе да се евидентира промет, остварен транспарентим пословањем.

Подсјећамо да је велики број микро, малих, средњих и великих привредних друштава је реструктурирало процесе и процедуре за е-фискализацију, улажући потребна финансијска средства да испуне законске обавезе. Такође, Влада Црне Горе је пакетима подршке привреди за први и други квартал ове године обезбиједила мјеру, која се односи на финансијску подршку у успостављању система за електронску фискализацију. Дакле, субвенционише се дио трошкова електронске фискализације кроз директна буџетска давања циљаним субјектима.

Министарство финансија и социјалног старања и Управа прихода и царина Црне Горе све своје капацитете су ставили на располагање адвокатури у циљу пуне примјене законских одредаба, посебно због специфичности примјене технолошких рјешења Закона о фискализацији у промету производа и услуга.

Држава је урадила све да олакша примјену Закона, а узимајући у обзир све досадашње активности и да је дио ових обвезника већ прешао на овај систем, не постоје оправдани и одрживи аргументи за измјену прописа у смислу изузимања ове дјелатности из предметне законске норме. Неопходно је да сви порески обвезници у законом прописаном року обезбиједе предуслове за пуну примјену Закона, тестирајући фукционалности система за е-фискализацију да би се евиденција у промету производа и услуга спровела једнообразно и неселективно.

Подсјећамо, Закон о фискализацији у промету производа и услуга ступио је на снагу 7. августа 2019. године. Примјена је, након једногодишњег одлагања, почела од 1. јануара 2021. године, уз увођење додатног рока за прелазак на систем електронске фискализације од пет мјесеци.