Ин Мемориам: Проф Др Милорад Никчевић

Данас је у 81-ој години живота у Осјеку преминуо академик Милорад Никчевић. Књижевни историчар, теоретичар и књижевник, рођен је 14. јануара 1941. године у Стубици (Пјешивци). Основну школу завршио је у Богетићима, а реалну гимназију у Никшићу. Дипломирао је студиј славистике (југославистику и русистику) на Филозофскоме факултету Свеучилишта у Загребу. На Филозофскоме факултету у Новом Саду магистрирао је с тезом Стефан Митров Љубиша и Његош – утицаји и паралеле. Докторску дисертацију под насловом Црногорска приповијетка од 60-их година 19. вијека до првог свјетског рата обранио је на Филолошкоме факултету у Београду и стекао академско звање доктора филолошких наука. Студијски се усавршавао на Државном универзитету „Ломоносов” у Москви (1975), на Универзитету Калифорнија у Лос Анђелесу (1989), потом на загребачкоме Филозофском факултету (1996) те на Универзитету Беркли у Сан Франциску (2001).

На Одсјеку за хрватски језик и књижевност и Катедри за методике и методологију знанствено-истраживачкога рада наставе језика и књижевности Филозофскога (бившег Педагошкога) факултета Свеучилишта Јосипа Јурја Стросмајера у Осијеку радио је као доцент, ванредни професор, редовни професор и редовни професор у трајном звању. Предавао је Методику језика и књижевности, Методологију знанственога рада, Методику наставе књижевности, Методику наставе књижевности И – теорију школске рецепције књижевности, Методику наставе књижевности ИИ те Истраживање интеркултуралних и међукњижевних узајамности и Критичка издања и текстологију. Од 2005. до пензије руководилац је и један од утемељивача Катедре за методику и методологију научно-истраживачкога рада наставе језика и књижевности. Био је (до пензионисања) члан Одбора за филологију Министарства знаности, образовања и спорта.

Учесник је многих иностраних и домаћих конференција у Загребу, Осијеку, Сарајеву, Суботици, Подгорици, Херцег-Новом, Печуху, Будимпешти и другђе, ђе се расправљало о националним ентитетима, њиховим дотицајима, сусретима, интеркултурним везама и конфесијама. Утемељивач је црногорског студија (1995) Монтенегрина (Црногорска књижевност, Повијест црногорске културе и цивилизације) и први гостујући професор тога студија на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу (1996).

За стручни, научни и педагошки рад добио је више признања и награда. Посебно се истиче златни Печат града Осијека 2003. „за изузетна остварења у подручју знаности”. Године 2014. хрватски предśедник Иво Јосиповић уручио му је државно одличје реда Данице хрватске с ликом Марка Марулића за „вишегодишње заслуге за културу/знаност и приближавање њених вриједности између Републике Хрватске и Црне Горе“. Добитник је ИСКРЕ за 2020.годину у категорији “Специјалне награде за животно дјело” – за изузетан допринос очувању и развоју духовности и културног насљеђа Црне Горе.
Академик Никчевић ће остати упамћен као један од најистакнутијих књижевника, али и бораца за људска права, као и антиратни прегалац, који је учинио матичну државу поносном и оставио неизбрисив траг у историји црногорске књижевности, коју и наша дијаспора препознаје као умјетничку вриједност.
Професор Никчевић је дао допринос црногорској дијаспори, будући да је цијелог живота био спона између Републике Хрватске и Црне Горе. И сам ангажован, како кроз исељеничко удружење, тако и кроз државне институције, јачао је везе између матичне и државе пријема. Био је члан Савјета за сарадњу са дијаспором – исељеницима и Предсједник Одбора за јачање културног и државног идентитета, гдје је дао свој пуни допринос.