Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Трихинелоза

Објављено: 05.11.2021. 13:30 Аутор: УБХВФП

С обзиром да је сезона клања свиња у домаћинствима на почетку, као и на већ започету сезону лова на дивље свиње, ради заштите здравља људи и добијања здравствено безбједних производа од меса свиња, овим путем апелујемо на све, а посебно на држаоце домаћих свиња и ловце на дивље, да је обавезно извршити преглед меса на присуство ларви Трицхинелла сп. Једини сигуран начин да се заштитимо од ове заразне болести јесте да се одговорно понашамо према себи и другима и при сваком клању или одстријелу понесемо узорке на преглед. 

Трихинелоза је зооноза од које људи могу обољети након конзумације сировог или недовољно термички обрађеног меса животиња заражених ларвом паразита Трицхинелла спиралис. Трихинелоза је болест људи и преко 100 других врста сисара. 

На свјетском нивоу, процјена је да се годишње пријави око 10 000 случајева трихинелозе код људи.

Најчешчи узрочник са глобалном распрострашћеношћу јесте Трицхинелла спиралис. Друге врсте су рјеђе забиљежене као узрок оболијевања људи и углавном се проналазе код дивљих животиња, али постоје забиљежени случајеви оболијевања и човјека.

Људи оболе од трихинелозе конзумацијом сировог или недовољно термички обрађеног меса у ком се налазе цисте са ларвама паразита (са изузетком Т.псеудоспиралис и Т.папуае које не формирају цисте). То је најчешће месо заражених дивљих и домаћих свиња, али с обзиром на културолошке разноликости и прехрамбене навике народа различитих подневља и региона свијета ризик може представљати и месо коња, јазавца, медвједа, дивљих мачака.

Први симптоми трихинелозе код људи су гастроинтестинални и обично се јављају 1-2 дана након конзумације инфицираног меса. Ови симптоми укључују мучнину, дијареју, повраћање и абдоминални бол.

Класични, пратећи, симптоми трихинелозе се најчешће јављају у оквиру двије седмице од момента конзумације контаминираног меса и могу трајати до 8 недјеља. Јављају се бол у мишићима, повишена тјелесна температура, грозница, оток лица (нарочито око очију), слабост и малаксалост, главобоља, свраб коже и осипи, кашаљ, дијареја, затвор и други. Симптоми варирају од благих до тешких и директно зависе од броја инфективних паразита у поједеном месу. Многи благи случајеви прођу без постављене дијагнозе јер се припишу обичном грипу или неким другим честим стањима која их проузрокују. Такође, неки људи пролазе без икаквих симптома. Уколико је инфекција озбиљнија, особа има проблема са координацијом покрета, дисањем и срчаним радом. Премда ријетко, смртни исход се може догодити код озбиљнијих случајева. Код благих до средње тешких инфекција симптоми нестају у периоду од неколико мјесеци.

Дијагноза трихинелозе се поставља на основу лабораторијских налаза, клиничких симптома и анамнезе, односно информације да је пацијент конзумирао сирово или недовољно термички обрађено свињско месо или месо дивљачи.

Епизоотиолошка и епидемиолошка ситуација са трихинелозом се последњих деценија промијенила на боље увођењем разних превентивних мјера.

 

Најважнија и најефикаснија мјера јесте преглед меса на присуство ларви паразита. Преглед се врши након клања домаћих односно одстријела дивљих свиња, а прије конзумирања меса или припреме производа и прерађевина од свињског меса. Држалац животиња, односно ловац ветеринарској амбуланти доставља исправно узете узорке са трупова животиња. Као репрезентативан узорак за дијагностику узима се дио меса са коријена дијафрагме и то њен мишићни дио којим се дијафрагма везује за кичмени стуб (Црура диапхрагматцае-рогови дијафрагме). Узорак мора бити најмање величине ораха узет и са лијевог и са десног рога дијафрагме.

UBHVFP

У изузетним случајевима (када није могуће узети узорак дијафрагме), на преглед треба донијети узорак мишића језика или жвакаћих мишића. За сва детаљнија објашњења о узорковању заинтересовано лице се може обратити свом ветеринару који ће га до детаља упутити у процедуре. 

Фактори који утичу на смањење ризика од трихинелозе подразумијевају:

термичку обраду меса.

обавезно прање руку врућом водом и сапуном након манипулације сировим месом. 

замрзавање комада меса не дебљих од 15цм на температури од -15°Ц у трајању од минимум 20 дана. (односи се на месо домаћих свиња, за месо дивљачи не мора бити ефикасна метода). 

Сољење, сушење и димљење нису ефикасне методе обраде меса када је овај паразит у питању. Сухомеснати производи су узрок многих потврђених случајева трихинелозе.

За превенцију инфекција Трицхинелла паразитом у популацијама свиња, важно је не давати им остатке меса као дио сплачина. Спроводити редовне мјере дератизације и спријечити улазак глодара у објекте за држање свиња. Такође, од великог је значаја прописно одлагати нус производе клања који нису за исхрану људи (закопавањем, спаљивањем).

Проблем је глобалан, одговорност индивидуална, а превентива прегледом меса једноставна. Будимо одговорни, заштитимо себе и друге!


Да ли вам је садржај ове странице био од користи?