- Влада Црне Горе
Канцеларија Заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права Одлука у односу на Црну Гору пред Европским судом ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Одлука у односу на Црну Гору пред Европским судом за људска права
Објављено: 17.03.2022. • 17:11 Аутор: Канцеларија заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права
Европски суд за људска права у Стразбуру („Европски суд“) донио је одлуку у предмету Миловић против Црне Горе (представка бр. 34720/12) којом је представку једногласно прогласио неприхватљивом и исту одбацио у складу са чланом 35 став 3 (а) и 4 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: „Конвенција“).
Предметна представка је поднијета Европском суду 26. маја 2012.године. Наиме, подносилац представке је у истој изнио притужбе у вези наводне повреде члана 6 Конвенције (право на правично суђење). С тим у вези, подносилац представке је истакао да је пресуда Основног суда којом је оглашен кривим донијета на основу правно неваљаних доказа и у том смислу указао на наводну повреду права на образложену судску одлуку, као аспекта права на правично суђење. Такође, подносилац представке се жалио и на повреду члана 13 Конвенције (право на дјелотворни правни лијек). Европски суд је одлучио да испита представку искључиво у односу на члан 6 став 1 Конвенције, односно због дужине трајања кривичног поступка.
Наведена представка Канцеларији заступника комуницирана је као „WЕЦЛ“ („wелл-естаблисхед цасе-лаw“) предмет. У „WЕЦЛ“ предметима за чињенични и правни основ представке Европски суд има добро установљену судску праксу и мало је вјероватно да ће доћи до одступања од те праксе. С тим у вези, Европски суд је у складу са стандардном процедуром Европског суда у тим предметима, Влади Црне Горе понудио закључење пријатељског поравнања и разријешење спора исплатом накнаде на име нематеријалне штете и на име трошкова и издатака поступка подносиоцу представке.
Након разматрања цјелокупне чињеничне и доказне грађе, Заступница је оцијенила да у конкретном предмету нема правног основа за закључење пријатељског поравнања и изнијела правну одбрану државе Црне Горе. У писаном изјашњењу, Заступница је указала да су национални судови у својим пресудама у потпуности јасно и образложено дали оцјене сваког појединачног доказа, образложили њихово довођење у међусобну везу, те коначно, дали образложени закључак о доказаности кривице оптуженог у односу на конкретно кривично дјело за које је осуђен.
Након испитивања цјелокупног материјала и правне аргументације страна, Европски суд је сматрао да је притужба подносиоца представке у вези прекомјерне дужине трајања кривичног поступка неприхватљива. Европски суд је посебно истакао да, у складу са добро установљеном судском праксом, члан 6 Конвенције не гарантује подносиоцу представке право на обезбјеђивање кривичног гоњења и осуду трећег лица нити право на „приватну освету“.
Коначно, испитујући све изнијете притужбе, правну аргументацију Заступнице и достављени доказни материјал, Европски суд је утврдио да је представка неспојива ратионе материае са одредбама Конвенције у смислу члана 35 став 3 (а) Конвенције и исту одбацио у у складу са чланом 35 став 4 Конвенције.
Канцеларија заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права
Предметна представка је поднијета Европском суду 26. маја 2012.године. Наиме, подносилац представке је у истој изнио притужбе у вези наводне повреде члана 6 Конвенције (право на правично суђење). С тим у вези, подносилац представке је истакао да је пресуда Основног суда којом је оглашен кривим донијета на основу правно неваљаних доказа и у том смислу указао на наводну повреду права на образложену судску одлуку, као аспекта права на правично суђење. Такође, подносилац представке се жалио и на повреду члана 13 Конвенције (право на дјелотворни правни лијек). Европски суд је одлучио да испита представку искључиво у односу на члан 6 став 1 Конвенције, односно због дужине трајања кривичног поступка.
Наведена представка Канцеларији заступника комуницирана је као „WЕЦЛ“ („wелл-естаблисхед цасе-лаw“) предмет. У „WЕЦЛ“ предметима за чињенични и правни основ представке Европски суд има добро установљену судску праксу и мало је вјероватно да ће доћи до одступања од те праксе. С тим у вези, Европски суд је у складу са стандардном процедуром Европског суда у тим предметима, Влади Црне Горе понудио закључење пријатељског поравнања и разријешење спора исплатом накнаде на име нематеријалне штете и на име трошкова и издатака поступка подносиоцу представке.
Након разматрања цјелокупне чињеничне и доказне грађе, Заступница је оцијенила да у конкретном предмету нема правног основа за закључење пријатељског поравнања и изнијела правну одбрану државе Црне Горе. У писаном изјашњењу, Заступница је указала да су национални судови у својим пресудама у потпуности јасно и образложено дали оцјене сваког појединачног доказа, образложили њихово довођење у међусобну везу, те коначно, дали образложени закључак о доказаности кривице оптуженог у односу на конкретно кривично дјело за које је осуђен.
Након испитивања цјелокупног материјала и правне аргументације страна, Европски суд је сматрао да је притужба подносиоца представке у вези прекомјерне дужине трајања кривичног поступка неприхватљива. Европски суд је посебно истакао да, у складу са добро установљеном судском праксом, члан 6 Конвенције не гарантује подносиоцу представке право на обезбјеђивање кривичног гоњења и осуду трећег лица нити право на „приватну освету“.
Коначно, испитујући све изнијете притужбе, правну аргументацију Заступнице и достављени доказни материјал, Европски суд је утврдио да је представка неспојива ратионе материае са одредбама Конвенције у смислу члана 35 став 3 (а) Конвенције и исту одбацио у у складу са чланом 35 став 4 Конвенције.
Канцеларија заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?