- Влада Црне Горе
Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове Ђаковић: Кроз мултисекторски приступ какав је „Оне...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Ђаковић: Кроз мултисекторски приступ какав је „Оне хеалтх“ борбу за безбједну храну можемо учинити ефикаснијом
Објављено: 14.06.2022. • 15:41 Аутор: УБХВФП
У сарадњи националног Института за јавно здравље, Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове и Канцеларије СЗО за Црну Гору инициране су мултисекторске консултације у циљу промоције концепта “Јединствено здравље” (Оне хеалтх) са фокусом на значај јачања капацитета за спровођење интегрисаног надзора над зоонозама и болестима које се преносе храном и ризицима по јавно здравље анималног поријекла.
Поздрављајући учеснике скупа, директор Института за јавно здравје ЦГ др Игор Галић истакао је да се здравствена питања на релацији човјек-животиње-животна средина не могу дјелотворно рјешавати од стране само једног сектора или једне дисциплине већ је потребна сарадња свих сектора и дисциплина за борбу против зооноза (болести животињског поријекла) и других, заједничких, здравствених пријетњи као што су безбједност и сигурност хране, антимикробна резистенција, болести које се преносе векторима, загађивање животне средине и свих других пријетњи и изазова који су заједнички за људе, животиње и животну средину. У том смислу, др Галиц је истакао значај промоције и спровођења концепта „Јединствено здравље“ и објаснио потребу мобилизације више сектора, дисциплина и заједница на различитим нивоима друштва како би радили заједно на повећању добробити и рјешавању пријетњи по здравље и екосистеме, истовремено задовољавајући потребе за чистом водом, енергијом и ваздухом, безбједном и сигурном храном, при томе узимајући у обзир питање климатских промјена и на крају дајући допринос одрживом развоју.
У свом уводном обраћању, директор Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове Владимир Ђаковић појаснио је да је борба за безбједност хране на црногорском тржишту непрекидно у фокусу Управе.
“Овом приликом похвалио бих сарадњу са колегама из институција чији су представници данас са нама, као и да међу нама у сарадњи у области безбједности хране не смије бити препрека. Искуство са пандемијом из претходних година, као и криза изазвана ратом у Украјини научили су нас да на нашем тржишту веома лако може доћи до несташице хране. Тада се отварају нова тржишта на која нисмо традиционално оријентисани, ту ступа на снагу наша струка и борба против небезбједне хране, како бисмо осигурали да безбједна храна дође на трпезу наших грађана и туриста, који бораве код нас. Сматрам да кроз мултисекторски приступ какав је Оне хеалтх можемо нашу борбу учинити ефикаснијом”, казао је Ђаковић.
Ђаковиц је информисао присутне да је реализација МИДАС пројекта ВИС (Ветеринарски информациони систем) после одређених застоја због пандемије и других фактора тренутно у завршној фази (тренутно ради на тест платформи) а од новембра 2022. примјењиваће се у пуном капацитету.
“Овим системом предвиђено је умрежавање свих оних субјеката који се баве безбједношћу хране и ветерине. Од ветеринарских амбуланти на терену преко овлашћених лабораторија до Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове, Министарстава пољопривреде и здравља, што ће механизме контроле безбједности хране учинити лакшим, а самим тим и повећати безбједност наших потрошача”, поручио је Ђаковић.
Како је истакла шефица СЗО Канцеларије у ЦГ др Мина Брајовић, пандемија ЦОВИД 19 нас је подсјетила колико смо као друштво рањиви када нас заразни патоген изненади.
“Да микроби не познају границе и да се већина заразних обољења преноси са животиња на човјека потврђује и низ догађаја у протеклих 20-ак година, укључујући осим ЦОВИД 19 пандемије , САРС у 2003.години, МЕРС 2012, серију патогених инфлуенза А вируса и пандемију Х1Н1 у 2009, али и епидемију Еболе од 2013. године и Зика вирус 2016. године. Усљед интензивних процеса попут урбанизације, континуиране деградације животне средине, климатских промјена, глобализоване трговине и саобраћаја и све већих неједнакости , реално је очекивати већу фреквентност епидемија и пандемија”, поручила је Др Брајовић.
Како је казала, да би интеракција између човјека, животињског свијета и животне средине била у функцији здравља, благостања и развоја, не смијемо дозволити баријере у у сарадњи, јер микроби не познају границе. “Ефикасна комуникација и размјена података из надзора и лабораторија из различитих сектора је кључна за успјешну борбу у контроли обољења које преносе животиње и обољења која се преносе храном. Пандемија нас је подсјетила да морамо да радимо на јачању капацитета за превенцију, детекцију, брзо јављање, и одговор на здравствене кризе, а да ефикасан и интегрисани систем надзора представља круцијалну карику у овом ланцу која ће нам омогућити благовремене инпуте о патогену и дати шансу да реагујемо прије него што буде касно”, закљуцила је др Брајовић.
Организовањем првог састанка инициране су вишедневне мултисекторске консултације у циљу идентификовања сегмената интегрисаног надзора над обољењима која се преносе преко животиња, храном, која траже даља улагања и оснаживање.
Везани чланци:
Ажурирана Листа обиљежених подручја ЕУ у којима је утврђено присуство Xyлелла фастидиоса 30.01.2025.
Појава слинавке и шапа у Њемачкој 14.01.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?