Заједничко саопштење Министарства заштите животне средине и уређења простора, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарства здравља

Поводом појачаног интересовања јавности насталог након оптужби да су "Црногорска Влада и управа Комбината алуминијума Подгорица незаконито прикривали податке о еколошком загађењу Зетске равнице, Скадарског језера и ширег подручја Подгорице", Министарство заштите животне средине и уређења простора, Министарство пољопривреде шумарства и водопривреде и Министарство здравља, ради истинитог информисања, подсјећају на сљедеће:

Влада и ресорна министарства у потпуности су посвећена заштити интереса грађана, односно рјешавању еколошких проблема и неспорна је чињеница да подаци о промјенама и утицају технолошких процеса на животну околину никада нијесу били скривани од јавности. Напротив, сви подаци су били и остали јавни и више пута су интегрално објављивани у медијима.

Чињеница је и то да је Министарство заштите животне средине и уређења простора, одмах по конституисању (1992), као приоритетни задатак одредило израду Студије "Утврдјивање стања квалитета животне средине Зетске равнице", коју су урадиле, тада најпозваније инстутиције - Завод за здравствену заштиту и Институт за техничка истраживања из Подгорице.

Тим документом утврдјено је да је дошло до нарушавања квалитета животне средине Зетске равнице. Стога је Влада формирала Државну комисију за рјешавање проблема препознатих Студијом утицаја КАП-а на угрожене локације. Извјештај те комисије био је презентиран заинтересованој јавности, поготово мјештанима угрожених подручја, а њени закључци су интегрално објављени у медијима и преточени у Оперативни програм који је донијела Влада РЦГ, што значи да ни те мјере нијесу биле тајна, нити су биле скривене од јавности.

Министарство заштите животне средине сваке године доноси програм мониторинга квалитета животне средине, а извјештаји се објављују на сајту Министарства. Програмом мониторинга прати се, измедју осталог, квалитет ваздуха, садржај опасних и штетних материја на том простору, као и квалитет мочварног станишта Скадарског језера. Дакле, ни ти подаци нијесу тајна.

Када је ријеч о активностима надлежних служби Министарства здравља наглашавамо да су истраживања и испитивања која се односе на регион Зете, тј. на задатке из Прве фазе Студије, обухватила испитивање квалитета воде у селима у околини КАП-а. Извјештај и закључци Државне комисије указали су да је дошло до нарушавања природних својстава околине Зетске равнице и нарушавања квалитета подземних вода, гдје су поред КАП-а на загађеност утицали и други производни субјекти из сливног подручја Скадарског језера.

Водопривредна, еколошка и друге надлежне инспекције вршиле су и врше сталну контролу над свим привредним субјектима, а један од њих је и КАП. Приликом насталих акцидената против одговорних лица у тим субјектима као и против самих субјеката предузимају се законом предвиђене мјере.

Влада и ресорна министарства, преузели су обавезе рјешавање ургентних проблема конкретно у случају КАП-а, као што су изградња Водовода за село Горња Зета, исељавање становништва засеока Вељи Бријег села Ботун.

Такође, у претходних десет година, надлежне службе Министарства здравља перманентно врше контролу пијаће воде у постројењима за водоснабдијевање, контролу бунара (по захтјеву трећих лица), спроводиле су и спроводе испитивања хигијенско-епидемиолошких индиција (на захтјев трећих лица), испитују специфичне загађиваче ваздуха (Инстут за јавно здравље и Хидрометеоролошки завод). Процјена утицаја фактора емисије , имисије и др потенцијалних токсиканата није извршена јер здравствени индикатори не указују на већи степен оболијевања становништва овог региона у односу на остале у Црној Гори.

Све наведено јасно потврђује да није било скривања података и бјежања од рјешавања проблема, већ се ишло у сусрет њиховом идентификовању и санирању.

Констатујемо да се и поред предузетог не може исказати задовољство односом КАП-а према животној средини, тј. његовим ангажовањем на реализацији наложених мјера, али цијенимо да ће се ти проблеми, кроз приватизацију која је у току, постепено санирати, што је далеко боље од оног да КАП престане да ради, а проблеми остану свима нама, тј. Црној Гори. Истовремено, са потенцијалним купцем КАП-а могуће је преговарати о свему, осим о једном питању, а то је задовољење еколошких стандарда које ће будући власник морати да испоштује.