Одговор Центра за екотоксиколошка испитивања Црне Горе на изјаве и оптужбе Групе за промјене

ОДГОВОР ЦЕНТРА ЗА ЕКОТОКСИКОЛОШКА ИСПИТИВАЊА ЦРНЕ ГОРЕ НА ИЗЈАВЕ И ОПТУЖБЕ ГРУПЕ ЗА ПРОМЈЕНЕ


Последњих дана учестали су текстови о наводном "геноциду и тровању потомства" од стране Владе и КАП-а, уз здушно учешће Центра за екотоксиколошка испитивања Црне Горе, које је објавила Агенција МИНА, а преузели "Политика", "Побједа", "Вјести" и вјероватоно и остале дневне и недјељне новине. За неупућене читаоце, прича координатора за екологију ГЗП дјелује шокантно и узнемирујуће, а објављени текстови били су у најмању руку "вијест дана". На жалост координатора за екологију ГЗП, реалност и истинитост о алармантном загађивању из КАП-а и његовом прикривању је ипак нешто другачија. Проблем загађивања КАП-а није непознат ни нов.

Већина грађана Црне Горе се сјећа да је прва Владина Комисија за утврђивање утицаја КАП-а на квалитет животне средине Зетске равнице била основана 1993. године, након завршетка И фазе" Студије о квалитету животне средине Зетске равнице", а од 1994 -1996. године рађена је још свеобухватнија - ИИ фаза Студије. Повод овако обимним испитивањима било је изливање коришћеног "пираленског уља"( Полихлорованних бифенила), које је продрло у екосистем и угрозило подземне воде и здравље локалног становништва. На основу добијених података из свих до тада урађених студија и анализа из Црне Горе и институција из бивше СФРЈ, Влада је израдила Оперативни програм мјера за спречавање загађења из КАП-а, са роковима и задацима. Многе од наложених мјера су реализоване у датим роковима, а неке нијесу завршене ни до данас, због висине средстава која је потребна за њихову реализацију, што не значи да се оне прикривају или лажирају, јер су све наведене и објављене. Да ли је могло да се уради више и брже, ствар је за дискусију.

Није спорна чињеница да индустријски гигант, као што је КАП, својим радом загађује ближу околину, што је и био повод да се изврши експропријација земљишта између базена за црвени муљ и ријеке Мораче, јер је тај дио околине КАП-а највише загађен. Такође није спорно да се питање заштите од даљег загађивања мора имати у виду приликом приватизације КАП-а, прије свега улагањем у побољшање технологија.

Парадоксално је да господин Александар Ражнатовић цитира извјештај из 1999. године групе Бyрне О Цлеарнинг ТС ЛТД, који је "све податке о еколошкој катастрофи" добио од официјелних институција Црне Горе - Центра за екотоксиколошка испитивања Црне Горе, Министрарства животне средине и осталих институција које су том приликом посјетили. То што то њему није познато, не оправдава га да оптужује друге.

Ражнатовићева изјава "да запрепашћује да Центар за екотоксиколошка испитивања није контролисао воду, ваздух и земљу у том подручју, осим у ексцесним ситуацијама и према наруџбини приватних, угрожених лица", показује његово дубоко непознавање функционисања државне управе, надлежности министарстава и њихових инспекција, улоге и овлашћења Центра за екотоксиколошка испитивања Црне Горе и обавеза институције у којој је запослен да контролише квалитет свих сегмената екосистема Националног парка Скадарско језеро, који је један од потенцијалних жртава загађења КАП-а.

Истинитости и тачности ради, сматрам да је потребно да читаоце упознам да је тај господин из ГЗП долазио у Центар, са молбом да му доставим неке "алармантне "- нове податке о КАП-у. Том приликом сам му објаснила да никаквих нових и алармантних података нема, осим у случајевима појединих акцидената, који су нажалост као и увијек последице људског фактора, а не промјена у технологији. Такође му је објашњено које програме Центар реализује за Владу и да њихов обим не зависи од Центра, те да су сви подаци годишњих мониторинга (ваздуха, радијације и токсичних материја у земљишту) јавни документи који садрже податке о стању животне средине.
Изјава у Политици "да су чести (?) еколошки испади у оклолини компаније погоршали стање до катастрофалних размјера" не би смијела бити изречена, јер такво стање не одговара истини. Посебно не од неког који има и диплому еколога. Загађење подземних вода постоји, нико га не спори и управо се спроводе наведене мјере, уз стални мониторинг токсичних и опасних материја, ради заштите околног становништва. Што се тиче квалитета ваздуха, имисија се перманентно прати у селу Српска, гдје је прошле године већина параметара била испод МДК, осим садржаја флуорида, лебдећих честица (које су последица свих осталих загађивача) и полицикличних ароматичних угљоводоника (ПАХ) чије су вриједности изнад МДК, што је посљедица рада фабрике анода "Анотецх" која за сада нема уграђене филтере. О томе је неопходно водити рачуна приликом уговарања обавеза у процесу приватизације.

То да се не прикривају подаци, потврђује и сам Ражнатовић, који цитира мој текст о могућој токсичности полутаната, који је писан у својству судског вјештака за обештећење грађена и дијелом преузет из Студије о Зетској равници, али на жалост без навођења аутора, што је у нормалном свијету уобичајено. Међутим, уз констатацију да је "запрепашћујућа чињеница" да је нађен пирален у стомачном садржају угинулих риба при прошлогодишњем помору приликом једног акцидента, не наводи чињеницу да је то извор перманентног загађивања. У даљем тексту он каже да се "тај токсин" биоакумулира и до 17. 000 пута, не знајући да пирален, одбосно ПЦБ-с није токсин, што би један еколог требало да зна. Пирален у стомачном садржају указује на акутно загађење које је регистровано, али се не може поуздано тврдити да је КАП једини загађивач у сливу. Због тога постављам питање гдје су захтјеви Националих Паркова, чија је дужност да штите добра заштићених области, да утврде стварно загађење рибљег фонда и потенцијалне загађиваче (КАП не мора бити једини). Пирален и остала ПЦБ-с једињења имају веома широку примјену, тако да се специфичним анализама мора утврдити ко је стварни загађивач. Нађене концентрације у рибама су биле испод прописаних граница, не само у складу са нашим прописима већ и ЕУ (које су далеко строжије), па се питам одакле право и храброст господину Ражнатовићу да тврди "да је риба из Мораче и Скадарског језера изузетно опасна за исхрану". Нека господин Ражнатовић и ГЗП понуди доказе за овако тешку изјаву, која се не може поткријепити чињеницама.

Жалосно је да Група за промјене жели да покрене промјене на овакав начин.

ДИРЕКТОР ЦЕНТРА ЗА ЕКОТОКСИКОЛОШКА ИСПИТИВАЊА ЦРНЕ ГОРЕ

АНА МИШУРОВИЋ