Излагање предсједника Привредене коморе Црне Горе Владимира Вукмировића на Пословном форуму представника привреде Црне Горе и Чешке

Предсједник Привредене коморе Црне Горе Владимир Вукмировић: Поштовани господине Драбек, предсједниче Привредне Коморе Чешке,
Уважени колеге привредници,

Изражавам своју радост на присуство наших колега из Чешке Републике и још једанпут им желим пријатан боравак у Црној Гори која је најстарија нововјековна национална држава на Балкану.

Црна Гора по много чему је занимљив и јединствен дио кугле земаљске . То подједнако важи и за простор који чини ова држава и за људе који је насељавају. Иако мала по површини(13.800 км2) са нешто више од 670.000 становника Црна Гора спада у ред оних држава које са поносом истичу свој значај и допринос свјетској цивилизациској баштини и богаству наше планете.

Црна Гора је држава која вјековима траје на вјетровитим просторима Балканског полуострва. Она је на размедју старих копнених и морских путева. Стога се на њеном тлу временом изукрштало много културних, вјерских, етничких и других утицаја . Њено културно и историјско наследје представља посебан конгломерат паганског, хришћанског и исламског вјеровања као и илирског римског, византијског, турског и словенског духовног достигнућа.

По својој географској цјелини пуна је невјероватних контраста. Тешко је наћи сличну државу у којој на мањем простору директно сучељено готово све што постоји на земаљској кугли, односно на свим континтнетима. Двије најудаљеније тачке у Црној Гори спаја свега 190 километара ваздушне линије. Али, измедју тог простора као да су се сусрели сјеверни пол и екватор. Промјене у простору су нагле и неочекиване и сасвим наликују чуду.

Црна Гора је приморска, континентална и планинска земља. Она има 40 језера, а њене ријеке, захваљујући брзини протока и људској бризи, остале су најчистије у Европи.Осамдесет отсто територије Црне Горе чине шуме, природни пашњаци и ливаде. Овдје расту 2833 биљне врсте и подврсте. Дакле, на свега 0,14 одсто површине континента колико обухвата Црна Гора заступљена је готово четвртина биљног свијета Европе четири национална парка и бројни законом заштићени објекти природе покривају готово трећину Црне Горе и штите изузетно богат и разноврстан биљни и животињски свијет, са неким врстама и примјерцима који се могу наћи само овдје. Црна Гора је земља природних раритета. У њој је једна од двије европске прашуме, најјужнији залив глечарског поријекла на свијету, највеће језеро на балкану, најчистија ријека у Европи Тара.

Ако је земља стварана седам дана, Бог је на стварање Црне Горе потрошио 16,3 секунде. Али, као да су се у том трептају ока у Творцу најизмјенично смјењивала осјећања бескрајног милосрдја и хировите срџбе. Плаховитост Вишњега изгледа да је заувијек одредила судбину овог простора и ових људи.

Кад је Творац устукнуо пред љепотом и изобиљем које је створио на Приморју, па кршевитим и непроходним планинама, које као да израстају из мора, направио тешко премостиву брану измедју обале и људи и с друге стране каменитог бедема.

Творац је одлучио да следећи дио Црне Горе буде кудикамо бољи за живот људи. Скадарско језеро, плодна зетска равница са долином ријеке Зете и никшићким пољем представљају трећу геоморфолошку област у Црној Гори. То је ниски и једини већи равничарски дио Црне Горе.

Рељеф Црне Горе затим из равнице нагло креће увис високо попут дугог и елегантног виража млазњака. То је област високих кречњачких планина високих преко 2000 метара . Ријеке Пива, Тара, Морача, Ћехотина и њихове притоке су кречњачком дјелу терена издубиле дубока релативно уска корита, стрмих страна канјоне јединствене по љепоти и величини. Ријека Тара, са својих 150 км дужине највећа је планинска ријека у Црној Гори. Њен канјон дуг око 80 км просјечно је дубок око 1000 метара. На једном дјелу дубина канјона досеже 130 метара, што га чини, послије канјона Колорада у Америци, другим по дубини и дужини у свијету.

Као релативно мала књаженина и краљевина Црна Гора је прве кораке у правцу организованог привредног развоја и индустријализације направила тек крајем XИX и почетком XX вијека. Узроци овог кашњења највише леже у националном напору да се обезбједи независност и историјски опстанак државе. Усљед тога није било великих привредних улагања, изградјених саобраћајница испитане сировинске базе и производно обучених људи.

До главног прогреса у привреди дошло је тек послије Другог свјетског рата.

Постојећа природна богаства, људски потенцијали, као и створена техничка инфраструктура представљају базу за привредни развој. На релативно малом простору налази се изузетно богаство минералних сировина црвеног боксита, олова и цинка. Постоје и бројна налазишта неметалних сировина и лапорца, украсног камена, барита, бентонита, кварцног пјеска, глина ... Сланост мора и клима веома су повољни за производњу морске соли на традиционалан начин коришћењем сунчеве енергије. Угаљ је по свом значају, послије воде и боксита, најважнија минерална сировина Црне Горе. Ријечни токови представљају изузетно велики потенцијал за производњу електричне енергије.

Пољопривредно земљиште покрива више од трећине укупне територије Црне Горе (0,32 хектара по глави становника) шуме у Црној Гори простиру се на готово 40 одсто њене територије. На једног становника долази скоро хектар шуме. Поред шумског потенцијала овдје има готово 400 врста разних биљки, које имају широку примјену.

Усљед специфичне климе, надморске висине и заштићених зона специјални квалитет црнгорске пољопривреде представља производња здраве хране и раног поврћа.

Туризам има високи приоритет у Црној Гори Постоје готово иделни услови за развој љетњег и зимског туризма. Могућности које постоје за развој туризма још нијесу довољно економски валоризоване, нарочито кад су у питању здравствени туризам , атрактивне приморске локације, планински, зимски, сеоски, ловни, једрење, рафтинг и вјерски туризам.

Морепловство има дугу традицију. Некад је свјетским морима пловило преко 400 бродова. Сада постоје неколике поморске компаније. Црногорски потенцијал у овој свери обухвата и Луку Бар, бродоградилишта у Бијелој и Тивту, разне марине и поморске агенције.

Садашњи концепт привредног развоја подразумијева избалансиран и одрживи развој са еколошким критеријумима као пресудни у одабиру пројеката.

Развојна стратегија се ослања на постојећи потенцијал и орјентисана је на неколико најважнијих привредних комплекса. Приоритети су у развоју туризма, пољопривреде, производњи енергије, поморске привреде и алуминске индустрије.

Кретање основних макро економских показатеља за девет мјесеци ове године указују да се успјешно остварују циљеви планирани Економском политиком за 2005. годину.

- бруто домаћи производ увећан је за 3,8% и реално је очекивати да до краја године буде остварен на планираном нивоу 4,1%.

- инфлација за девет мјесеци износи 1,4% што је знатно ниже у односу на пројектовану 3%

- повећање робне размјене са иностранством повећано је за 4,1% при чему је смањен степен покривености увоза извозом за 9,3% индексна поена

- стопа незапослености износи 19,6%, а број незапослених смањен је за 14,6%, што је више од пројектованог

- новчана маса у однсоу на децембар прошле године повећања је за 40% потенцијал банака 30% одобрени кредити 21% и укупни депозит 41%

- раст цијена на мало већи је за 3,7 %

- укупни индекс трошкова живота већи је за 3,7%.

Постигнут је значајан напредак на уредјењу и на унапредјењу системских услова привредјивања са актуелним законодавством Европске Уније. То се посебно односи на законску регулативу којом се уредјују економски односи са иностранством.
Почетни преговори по споразуму и придруживању Европској Унији успјешно су започети.

Ријеч двије о привредној сарадњи измедју Чешке и Црне Горе.

Крајем 80 тих година прошлога вијека Чехословачка је била најзначајнији спољнотрговински партнер Црне Горе.

Данас ту сарадњу треба погледати у свијету чињеница да не постоји Чехословачка већ Чешка и Словачка као што не постоји Југославија Те самим тим простор за сарадњу је нешто мањи.

Долазак државно привредне делегације Чешке у Црној Гори на чему са премијером је још једна од потврда да се политичка и привредна сарадња измедју Црне Горе и Чешке развија веома добро. Наше двије земље веома су блиске, да су нам историје језици па и менталитет веома сличан па се слободно може рећи да немамо никаквих проблема у комуникацијама .

Ова посјета увјерен сам да ће унаприједити нашу сарадњу.

Ми цијенимо да постоје значајни потенцијали за градјење пословних односа измедју наше двије земље.

Цијенимо да је једна од значајних препрека бољој сарадњи недовољна обавјештеност једне стране другој.

На нашем данашњем сусрету саопштићемо о којим се потенцијалима ради.

Црној Гори су неопходна инвестициона улагања имамо много добрих профитабилних пројеката.


Као што сте чули од премијера Дјукановића уз дефинисање нашег државног статуса немамо важнијег циља од Европске Уније.

Ако је прави рецепт за мир и стабилност на Балкану што прије укључивање у ЕУ јасна је порука и једнима и другима-земље које су кандидати за чланство да што прије испуне све услове, а другима да се брже уз неопходну помоћ корача у том правцу.

Ви сте тамо, пружите нам руку уз вашу помоћ прије ће мо савладјивати препреке.



Потписивањем спорзаума о сарадњи којим се учвршћује партнерство двије земље има за крајњи циљ индивидуалне пословне уговоре измедју власника фирми, банака осигуравајућих организација са обје стране. Ти споразуми уговори уз помоћ обје владе дају суштину, трајање, стабилност и будућност сарадње Чешке и Црне Горе".