- Влада Црне Горе
Саопштење: Одржана 8. сједница Националног савјета...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Саопштење: Одржана 8. сједница Националног савјета за одрживи развој
Објављено: 25.07.2006. • 02:40 Аутор: Насловна страна
У Подгорици је данас одржана 8. сједница Националног савјета за одрживи развој, којом је предсједавао предсједник Националног савјета и предсједник Владе Републике Црне Горе Мило Дјукановић. На сједници су разматрана питања шумских ресурса и одрживог шумарства Црне Горе, развој органске пољопривреде и Информација о иницијативи према донаторској заједници за подршку приоритетним програмима одрживог развоја.
У вези са шумским фондом, његовом заштитом, санацијом и репродукцијом и задацима на доношењу Акционог плана за шумски еко-систем и развој одрживог шумарства, Савјет је оцијенио да би требало сагледати стање тог фонда, нарочито високих економских шума у државном и приватном влашништву, те искуства са концесијама, да би се оцијениле могућности коришћења. Савјет сматра да треба изградити цјеловит концепт управљања и газдовања шумама, разрадити квалитетан програм репродукције и прираста шумског фонда, нарочито високих шума и подржати цјелокупну расадничку дјелатност и акције пошумљавања. Истакнута је и потреба доношења програма валоризације биолошке разноликости шума, те подстицања развоја еко-туризма, коришћења шумских плодова, брања и прераде љековитог и ароматичног биља, агро-шумарства и коришћења био-масе, као и усавршавања кадрова и анимирања локалних заједница и НВО за сарадњу са донаторским институцијама. Такође треба радити на стварању претпоставки за мониторинг шума, информисање јавности, изградњу визије даљег развоја, ефикасан ангажман државних органа на заштити тог значајног ресурса.
Разматрајући питања органске пољопривреде, Савјет је оцијенио да је неминовна све већа оријентација Црне Горе ка том програму, јер он највише одговара нашим специфичним условима и предностима, већој валоризацији наших туристичких могућности, али и ширим свјетским трендовима у производњи здраве хране. Зато је потребно дефинисати стратегију развоја у тој области и, ангажовањем Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и других државних органа, тражити подршку иностраних донатора. Савјет сматра да је потребна шира подршка Владе за валоризацију тих ресурса, што је приоритет са становиста развоја туризма и услуга, али и остваривања политике равномјерног регионалног развоја, посебно у сјеверним подручјима Црне Горе. Ради тога је нужно припремити комплекснији програм мјера и снажнију промоцију развоја органске пољопривреде у Црној Гори, уз одговарајућу обуку кадрова, те стручну и другу помоћ у консолидовању органске производње. Ради јачања институционалних капацитета, важно је наставити сарадњу са иностраним, посебно реномираним цертификационим организацијама, како би се овладало знањима, искуствима и способностима, те створили потребни услови за дјеловање и афирмацију наших институција у тој области. Изнијето је, такодје, очекивање да и туристицка привреда показе интерес за тај програм и пружи му потребну подршку.
Савјет је информисан и о иницијативи да се, у сарадњи са Европском Унијом, Свјетском банком и Програмом за развој Уједињених нација, крајем године организује састанак донатора, на којем би се изложио приоритетни програм одрживог развоја Црне
Горе, уз очекивање подршке таквом програму. Он би требао да усклади приоритете у вези стратешких опредељења Црне Горе и пружи допринос координираној сарадњи донатора на пројектима развоја Црне Горе.
У вези са шумским фондом, његовом заштитом, санацијом и репродукцијом и задацима на доношењу Акционог плана за шумски еко-систем и развој одрживог шумарства, Савјет је оцијенио да би требало сагледати стање тог фонда, нарочито високих економских шума у државном и приватном влашништву, те искуства са концесијама, да би се оцијениле могућности коришћења. Савјет сматра да треба изградити цјеловит концепт управљања и газдовања шумама, разрадити квалитетан програм репродукције и прираста шумског фонда, нарочито високих шума и подржати цјелокупну расадничку дјелатност и акције пошумљавања. Истакнута је и потреба доношења програма валоризације биолошке разноликости шума, те подстицања развоја еко-туризма, коришћења шумских плодова, брања и прераде љековитог и ароматичног биља, агро-шумарства и коришћења био-масе, као и усавршавања кадрова и анимирања локалних заједница и НВО за сарадњу са донаторским институцијама. Такође треба радити на стварању претпоставки за мониторинг шума, информисање јавности, изградњу визије даљег развоја, ефикасан ангажман државних органа на заштити тог значајног ресурса.
Разматрајући питања органске пољопривреде, Савјет је оцијенио да је неминовна све већа оријентација Црне Горе ка том програму, јер он највише одговара нашим специфичним условима и предностима, већој валоризацији наших туристичких могућности, али и ширим свјетским трендовима у производњи здраве хране. Зато је потребно дефинисати стратегију развоја у тој области и, ангажовањем Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и других државних органа, тражити подршку иностраних донатора. Савјет сматра да је потребна шира подршка Владе за валоризацију тих ресурса, што је приоритет са становиста развоја туризма и услуга, али и остваривања политике равномјерног регионалног развоја, посебно у сјеверним подручјима Црне Горе. Ради тога је нужно припремити комплекснији програм мјера и снажнију промоцију развоја органске пољопривреде у Црној Гори, уз одговарајућу обуку кадрова, те стручну и другу помоћ у консолидовању органске производње. Ради јачања институционалних капацитета, важно је наставити сарадњу са иностраним, посебно реномираним цертификационим организацијама, како би се овладало знањима, искуствима и способностима, те створили потребни услови за дјеловање и афирмацију наших институција у тој области. Изнијето је, такодје, очекивање да и туристицка привреда показе интерес за тај програм и пружи му потребну подршку.
Савјет је информисан и о иницијативи да се, у сарадњи са Европском Унијом, Свјетском банком и Програмом за развој Уједињених нација, крајем године организује састанак донатора, на којем би се изложио приоритетни програм одрживог развоја Црне
Горе, уз очекивање подршке таквом програму. Он би требао да усклади приоритете у вези стратешких опредељења Црне Горе и пружи допринос координираној сарадњи донатора на пројектима развоја Црне Горе.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?