Саопштење Министарства одбране

Поводом и данас изнесених коментара на Закон о мисијама који је у скупштинској процедури, Министарство одбране, јавности ради, понавља појашњење неких од одредаба тог закона.

Члан 2 закона прецизно дефинише које су то активности у којима могу учествовати припадници Војске Црне Горе, цивилне заштите и запослени у мировним мисијама. Као и сваки други закон и овај користи опште формулације, те је стога немогуће очекивати да се наводе евентуалне конкретне мисије у којима ће учествовати лица на која се односи овај закон. Спомињање конкретних држава представља политички мотивисано манипулисање одредаба закона, како би се спријечило његово усвајање. Важно је нагласити да је у Уставу Црне Горе, као и у бројним другим европским Уставима, за одређене врсте закона у првом кругу гласања потребна подршка двије трећине од укупног броја посланика, а у поновљеном апсолутна већина.

Члан 4 Закона о мисијама јасно дефинише да о свакој конкретној употреби јединица војске у међународним снагама одлучује Скупштина Црне Горе. Уставом је утврђено да Скупштина одлучује већином гласова присутних посланика, на сједници којој присуствује више од половине свих посланика, ако Уставом није друкчије одређено (члан 91 став 1). Имајући у виду цитирана Уставна одређења, о употреби јединица Војске у међународним снагама, Скупштина одлучује већином гласова присутних посланика на сједници којој присуствује више од половине свих посланика.

Предложени закон се не односи ни на једну конкретну међународну организацију или институцију већ начелно формулише правила ангажовања у мировним мисијама.

Истовремено, Законом се потврђује улога Савјета за одбрану и безбиједност односно његова уставна надлежност да предлаже употребу јединица Војске Црне Горе у мировним мисијама, те је сасвим логично да Савјет има исту улогу и у случају предлога о повлачењу јединица.

Као и све земље региона Црна Гора жели да усвајањем оваквог закона постане активан чинилац у колективном систему безбиједности, чије предности наша држава ужива од тренутка обнове независности. У периоду постојања државне заједнице Србија и Црна Гора донијет је Закон који садржи слична рјешења, и који се још увијек примјењује Примјер за то је ангажовање црногорких мировних посматрача у Либерији.